U podeljenom svetu svi gubimo

Međunarodna saradnja je pod pritiskom. Glasovi nacionalizma i protekcionizma postaju sve jači, a vlade sve više ciljeve svojih politika postižu preko jednostranih i ad hok mera, umesto da rade zajedno. Očigledno je da, čak i u ovom kontekstu, efikasna međunarodna saradnja poboljšava ekonomske rezultate, ali i svakodnevni život ljudi. Automatska razmena finansijskih podataka zasnovana na zajedničkom standardu izveštavanja OECD-a omogućava vladama blizu 85 milijardi evra (99 milijardi dolara) dodatnih prihoda od poreza širom sveta. Tim novcem mogu da se finansiraju mere socijalne politike. Prema konvenciji OECD-a protiv mita i korupcije, poslovno podmićivanje je sada krivično delo u 43 zemlje. Zahvaljujući programu OECD-a za međunarodnu procenu učenika, više od 70 zemalja je bolje informisano kada je reč o donošenju odluka o obrazovnim politikama za decu. To je samo nekoliko koristi koje multilateralne institucije pružaju savremenim društvima. Međutim, vrednosti multilateralizma prevazilaze bilo koji određeni program ili politiku. Međunarodni sistem i njegove institucije stvoreni su kao bastion protiv rata. Nakon što je Evropi pomogao da se oporavi od ruševina Drugog svetskog rata, multilateralizam je zemljama dao zajedničku svrhu: da povećaju blagostanje i kvalitet života svojih građana. Osim nekom ekonomskom metrikom, uspeh multilateralizma trebalo bi i da izmerimo ratovima koji se nisu vodili i životima koji nisu izgubljeni. Ipak, sve manje ljudi veruje da međunarodna saradnja može da reši probleme današnjice. Iako je produbljivanje međusobnih veza među svetskim ekonomijama podstaklo privredni rast, izvuklo milione ljudi iz siromaštva i podiglo životni standard, te koristi nisu podjednako dostupne svima. Ako nam multilateralizam ne daje ono što želimo, nije rešenje da od njega odustanemo. Umesto toga, moramo učiniti sve da se rezultati osete danas. S obzirom na veličinu izazova sa kojima se suočava svet, nijedna zemlja neće daleko stići sama, niti ako nastupa bilateralno. Samo uz pomoć multilateralnih postavki pronaći ćemo rešenja za složene izazove današnjice. Multilateralna saradnja ostavlja prostor za mirno rešavanje sporova, za platforme za dogovor o pravilima igre, mehanizme za bolje upravljanje međunarodnim tokovima i kanale za razmenu ideja, iskustava i praksi kako bi zemlje učile jedne od drugih. Globalna saradnja i integracija su od ključnog značaja za impresivno širenje blagostanja i mogućnosti, čega smo bili svedoci poslednjih 70 godina. Ministri zemalja OECD-a nedavno su se sastali u Parizu, a tom skupu predsedavao je francuski predsednik Emanuel Makron. Oni su se okupili u uverenju da je međunarodna saradnja važnija nego ikad, ali da mora bolje da reši i frustracije i očekivanja ljudi, ali i da im pomogne da ostvare svoje najveće nade. Znamo šta nam je činiti. Mi moramo da osiguramo da inteligentna regulacija tržišta predvidi razorne efekte novih digitalnih tehnologija i iskoristi mogućnosti koje ona daje. Moramo da modernizujemo, a ne da napuštamo pravila globalne trgovine i globalnog investiranja, kako bi se njihove koristi osetile širom sveta. Moramo da nađemo nove načine za smanjenje siromaštva, kao i da zaštitimo najugrožeije. Našoj deci moramo da pružimo ne samo kvalitetno obrazovanje, već i veštine koje su im neophodne da razvijaju i čuvaju planetu na kojoj žive. Zemlje mogu da uče jedne od drugih kako da postignu inkluzivan rast, kada rešavaju pitanja nezaposlenosti, stanovanja, zdravstvene zaštite i realnog pada zarada. Ali, bez saradnje u borbi protiv globalnih izazova kao što su korupcija, nelegalni finansijski tokovi, sajber pretnje, nelojalna konkurencija, zagađenje i klimatske promene, rešenja za takve domaće probleme će biti kratkog daha. U svom nedavnom govoru pred američkim Kongresom, Makron je pozvao na „novu vrstu multilateralizma koji je odgovoran i usmeren ka rezultatima“, multilateralizam koji će „omogućiti da naša kultura i identitet budu zaštićeni i da svi slobodno napreduju zajedno“. U tom cilju OECD se fokusira ne samo na odbranu principa međunarodne saradnje, već i na diskusiju o tome šta se mora poboljšati. Pronalaženje rešenja zahteva da slušamo sve, posebno one koji su izgubili poverenje u vlast i institucije. Multilateralizam mora da evoluira sa jasnom namenom da služi onima koji teže boljem životu. U podeljenom svetu svi gubimo. Ali kombinujući naše znanje, iskustvo i resurse i ako ponovo uspostavimo odgovorni, efektivni i inkluzivni multilateralni sistem, možemo da obezbedimo svetliju i prosperitetniju budućnost za sve.