Reči u deficitu

Računa se da će rečnik Srpske akademije nauka, kad bude gotov, obuhvatiti oko 400.000 reči. Kraj tolikog bogatstva ipak nam vrlo često ponestane reč, naročito u pisanju, u prevođenju, ali i u govoru. Na ulazu u svaku veću samoposlugu, ali i u železničkim stanicama i drugim vrstama ustanova, nalazi se pregrada sa onim obrtnim metalnim krstom koji dopušta prolaz samo u jednom pravcu. Kako se zove ta naprava? pita se čitalac Ratko Stanić. Putujući, malo po svetu a više po internetu, on je saznao da se na francuskom zove tourniquet (izg. turnikE) a na engleskom turnstile. Na srpskom, bar zasad, još nema imena. Oni koji manifestuju zovu se manifestanti, oni koji demonstriraju su demonstranti, a kako se zovu oni koji protestuju? Rečnici dopuštaju reč protestant u tom značenju, ali ona pre svega izaziva religiozne asocijacije. Da ne bismo prilikom svakog protesta malinara prizivali seni Martina Lutera, novosadski lingvista dr Dragoljub Petrović predložio je (u časopisu „Jezik danas“, 2015) da za učesnike masovnih protesta skujemo reč protestnik. Predlog je razumljiv, jezički ispravan, ali još nisam video da ga je ijedan novinar prihvatio. Što se prevoda tiče, zanimljiv primer šalje mi naša redovna čitateljka Zoranka Karapavlović. U prevodu (1969) romana „Levoruki“ ruskog klasika Nikolaja LJeskova, izvesni Platov vozi se s carem u kočijama i priča mu neke ne baš prijatne stvari. „Car nije hteo da to dugo sluša, a Platov na svakoj stanici iziđe i od muke popije vodenu čašu votke.“ Poslednje tri reči čitateljka je zaokružila. Ne znam kako rečenica glasi u originalu, ali pisac očigledno hoće da kaže da je Platovu za smirenje potrebna veća količina žestokog pića od uobičajene. Mi imamo, delimično zastarele, nazive za specijalne vrste čaša kao što su pehar, putir, krigla, kupa, ali čaša s ravnim dnom, iz koje pijemo vodu, naprosto je čaša: nemamo za nju poseban naziv kao što su englesko tumbler ili francusko gobelet. Govorimo o „rakijskoj čašici“, ali od vode nemamo odgovarajući pridev. „Vodena čaša votke“ pre ostavlja utisak da su Platovu dali neku slabu ili razvodnjenu votku. Tešimo se: možda je to znak da, uprkos svim pričama o kafanskim rekordima, nismo takvi pijanci kao Rusi, Englezi ili Francuzi, da nam čaša služi pre svega za vodu, a ne za alkoholna pića.