Surove čistote

Najnovija premijera baleta Hazarski rečnik - Lovci na snove, po motivima romana Milorada Pavića, u koprodukciji Narodnog pozorišta i Madlenijanuma, najavila je početak obeležavanja 150 godina rada našeg nacionalnog teatra. Sa ubedljivom pronicljivošću čitanja „enciklopedijskih jedinica“ romana Hazarski rečnik, Livija Pandur, dramaturškinja i rediteljka, gradi balet Lovci na snove čija se radnja ne vodi linearnim izlaganjem „teksta“ romana već po baletskoj dramaturgiji „distopijske azbuke“ oslikava metatekstualni esej, kreativnog savremenog, inovativnog baleta radnje. Evropski poznat koreograf Ronald Savković, prilazi skrovitom simboličnom značenju Lovca na snove jedinstvenim stilom (ne pozajmljenog od slavnih) kojim je odvojio telo od strasti, zaronivši tako u najdublje tajne tela, jezik plesača, mistične veštine, krhosti i čvrstine žensko-muške hazarske strasti. On je tako uspeo da „materijalizuje“ našu princezu Animu, koja se strmoglavljuje u najlepše istine crta i sposobnosti jednog trika tela i duše moderne arhitekture fantastičnog baleta. Hazarska princeza Ateh, Sonja Vukićević, harizmatične pojave i dramske svesti koje su toliko narasle da su se spojile, bez sentimentalnosti, elegantno, surovom čistotom, na „ stotine hiljada“ skokova iz mesta u visine u isti mah, u istom času, jednovremene, pruža podsticaje predstavi u svetlosti njene budućnosti. A, sedam Ateh princeza, od kojih je „najtačnija“ Sanja Ninković, ali i druge: M. Jević Drndarević, T. Šebaz, O. Olćan, LJ. Velimirov, M. Stojaković, M. Radaković, oslonile su se na svoje „oružje“ teškog i osetljivog zadatka ženskog hazarskog rečnika, koji ne obmanjuje u bojnom polju života na sceni. A hazardi, sedam muških principa, pulsirajućeg srca Dejana Kolarova i likova –T. Klou, D. Bufone, N. Bjanko, M. Luci, M. Živanović, R. Bijons, lutajući iz sna u san, drže svoj život u mislima gledaoca, da kroz svoja dela-imaginacije, osete asocijativne sličice lepote baleta, arhetipskog rituala. Zidar muzike, Miroslav Bako, specijalno je napisao muziku za balet (najzad poštovanje zakona!). Uzbudljivom elektronskom muzikom, već od prvih taktova, varvarskih i lirskih tema dramske simfonijske strukture, proširuje i obogaćuje pokrete Hazarda u prozirnosti i zvučnosti snova koji se čuju. Ovaj balet će se pamtiti po scenografiji, po radu konceptualne grupe umetnika Numen, igrajućoj instalaciji: ogromni komad stene - ogledalo od soli, brzo i sporo se rotira na puteve vetrova. Obnevideli „slepci“ Hazardi, sedaju na presto svog rođenja, jedne legende, da bi na kraju vremena zauvek iščezli u tvrdoj tišini, uz poj ptica sa crnim maskama, vešto razotkriva svoju misteriju, koja pominje Svete knjige. Kostimografkinja Angelina Atlagić, filozofski pogođenim tonom svilenih kostima u boji mesa, pruža prigušenu erotičnost tela koja do kraja puta imaju deo Hazarda, novih mogućnosti u snovima. Ipak, pitamo se da li će ovaj balet zadovoljiti široku publiku koja voli laku umetnost „baleta lepog za oči“, a ne promene dublje od površine pogleda, otvorenih tumačenja najtananije duhovne lepote rečnika baleta.