Opasni američki rulet

Da je na mestu Donalda Trampa neko drugi, sledećeg meseca najverovatnije bi se obeležilo tri godine od potpisivanja nuklearnog sporazuma sa Iranom. Ovako, Teheran je upravo obznanio da nastavlja program obogaćivanja uranijuma, pošto je prethodno američki predsednik objavio da se povlači iz sporazuma. Kako i koliko to već nisu podaci koji su sada previše važni za Vašington, važno je da se od iranske strane traži nemoguće, između ostalog smena vlasti. Prvobitni cilj bio je da se ograniče aktivnosti koje bi mogle da dovedu do stvaranja atomske bombe i da se obezbedi nadzor Ujedinjenih nacija. Pregovaralo se dugo, ali se na kraju došlo do Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA). I sve je išlo dobro dok su se obe strane držale dogovorenog. Onda su iz Vašingtona počeli da stižu sve veći zahtevi i sve žešće optužbe. Tramp je u napadima otišao tako daleko da je novac koji je, kao deo dogovora, oslobođen sa prethodno blokiranih iranskih računa, nazvao „američkim novcem“, koji je iranska vlada pokrala i troši ga na terorizam i korupciju. Usledila je salva uvreda i najzad poziv na promenu režima. Za Trampove saveznike ovo nije samo bliskoistočna borba, reč je i o borbi sa Barakom Obamom i sporazumom koji je on potpisao, bivši predsednik našao se na meti jer je, navodno, tajno poslao milione dolara u Teheran, pomogao iranske vlasti i ugrozio bezbednost, a pre svega zato što je uopšte pristao na bilo šta manje od promene vlasti. Zato je Majk Pompeo, državni sekretar SAD, izneo dvanaest zahteva koji treba da uđu u sporazum, ako se želi da Amerika ostane pri dogovorenom, a tu spada sve što iranska strana, sve i da hoće, ne može da ispuni, kao što je povlačenje iz Sirije, potpuni prekid programa obogaćivanja uranijuma, pristanak na nenajavljene kontrole i na sve to još i – odlazak Rohanija sa vlasti. Ta ideja nije prvi put izgovorena i već je toliko puta ponovljena pre nego što se ispostavilo da u prvom planu nije proliferacija, već iranska vlada. Najzad, Tramp je 8. maja jednostrano prekinuo sporazum. Trampovi evropski saveznici, takođe potpisnici sporazuma, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, ne misle da je potrebno zaoštravati odnose. Brisel pokušava da učini sve ne bi li se JCPOA sačuvao, pa, ako je potrebno, i da zatvori oči pred obračunima vlasti i demonstranata. Čak je i Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, u svom novogodišnjem blogu u pozitivne stvari koje se prenose u ovu godinu ubrojala i sporazum sa Teheranom i to baš u trenutku kada je policija na ulicama Teherana tukla i hapsila. Kada joj je to zamereno, objasnila je da sporazum treba posmatrati odvojeno od protesta. Evropske članice ne žele da prekidaju saradnju ni sada, ali nije izvesno koliko će u tome biti istrajne. Uprkos željama, evropske firme već su počele da se povlače sa iranskog tržišta. Od šest potpisnica sporazuma, samo Kina i Rusija mogu da nastave onako kako žele, ostali će, pre ili kasnije, biti u situaciji da biraju između Vašingtona i Teherana. I prilično je jasno koga će tom prilikom izabrati. Računajući na sve to, a i na činjenicu da nisu sve sankcije ukinute, Teheran je rešio da pripreti. Objavljeno je da se vraća na staro, iako još uvek nije pređena granica obogaćivanja uranijuma na koju obavezuje sporazum. Na snazi je tek pretnja i povećanje u odnosu nas dosadašnji nivo. Iran se zaista dosad držao dogovora, početkom prošlog meseca Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je, baš u vreme kada će Tramp obznaniti svoju odluku, objavila da je izvršila kontrolu i da nema dokaza da je dogovor prekršen. Vlada u Teheranu i nije imala razloga da ga krši. Predsednik Hasan Rohani se već uveliko suočava sa problemima kod kuće, između ostalog i zato što je sve karte bacio na ovaj sporazum, a kako tvrde njegovi protivnici, zauzvrat se nije dobilo ništa. Ili bar ništa nije dobila polovina Iranaca, koja živi u siromaštvu. Demonstracije koje su zimus izbile pokazale su koliko je to nezadovoljstvo. Tokom deset dana, koliko su demonstracije trajale, protestovalo se i prvenstveno protiv ekonomskih poteza vlade. Bilo je sukoba sa policijom i hapšenja, ali Rohanijeva vlada zna da mora da učini i nešto opipljivo kako bi opravdala svoj mandat. Sporazum je mogao da donese olakšanje, malo pogura ekonomiju i umiri opozicione glasove. Kada se to nije dogodilo, nije preostalo ništa drugo nego da se vrati starim pretnjama. Trampovi hiroviti potezi teško su objašnjivi, pa tako nije jasno zašto se odlučio na ovaj potez baš sada, niti kako bi ta smena iranskog režima trebalo da izgleda. Uz sebe ima Izrael, koji je od početka napadao sporazum i upozoravao da se ne čini takva „greška“ (iz Tel Aviva i sada stižu stalna upozorenja da su ugroženi i da Iran priprema napad) i Saudijsku Arabiju, starog saveznika i starog iranskog neprijatelja. Nije jasno ni na koji način bi trebalo smeniti iransku vlast. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu ponudio je pomoć iranskom narodu koji je „žrtva okrutnog režima“ u rešavanju krize sa vodom. Pozvao se i na iransku decu koja pate, opet zbog loše vlasti i sve u svemu, pošto iranski narod nije kriv, izraelski narod će sa njim podeliti znanja o prečišćavanju otpadnih voda i to preko interneta. Ako je ideja da se ovakvim i sličnim potezima podrije iranska vlast, da se istovremeno ekonomski iscrpljuje i da se pomogne unutrašnje nezadovoljstvo, onda bi trebalo imati u vidu da su Iranci sasvim svesni svoje vlasti, ali su istovremeno i veoma osetljivi na pomoć Vašingtona i njegovih saveznika. Kada vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei na obeležavanju godišnjice smrti ajatolaha Ruholaha Homeinija otvoreno podrži Palestice rečima: „Podrška Palestini i snagama otpora koje se bore sa cionističkim režimom i brane nezavisnost i teritorijalni integritet Islamske republike, dok naši neprijatelji to smatraju mešanjem Irana“, onda izgovara upravo ono što svaki Iranac dobro razume. I ove godine na obeležavanju Dana Jerusalima čule su se parole protiv Izraela i Amerike, kao i uvek bilo je besa i pretnji, uz još malo naboja zbog odustajanja od sporazuma i nedavnog američkog priznavanje Jerusalima za izraelski glavni grad. Sve je sada, zahvaljujući Trampovom poslednjem potezu, vraćeno unazad. Teheran se ipak u iščekivanju raspleta drži dogovorenog praga u obogaćivanju uranijuma. Za sada. Nije izvesno šta će se dogoditi kada taj prag pređe.