Krađa dece - državni projekat

Da li nedavna vest da je obrazovana mešovita komisija, od predstavnika države i civilnog sektora, koja će se baviti slučajevima nestalih beba iz porodilišta Srbije, treba da nas zbuni ili obraduje? Inicijator Radiša Pavlović, predsednik Udruženja „Za istinu i pravdu o bebama“, smatra da će formiranje baze podataka o svim slučajevima od 1959, doprineti njihovom rasvetljavanju. „Podaci sumirani u saradnji sa specijalnom jedinicom MUP-a biće prosleđeni Tužilaštvu za organizovani kriminal“, izjavljivao je Pavlović medijima, podsećajući da oko više hiljada porodica u našoj državi sumnja da su im deca ukradena i odvedena, a ne da su umrla, kako im je saopšteno ali ne i potvrđeno umrlicom. S Pavlovićem se ne slaže udruženje „Beogradska grupa roditelja“ koje smatra da treba povući Predlog zakona o nestalim bebama, dat na usvajanje Skupštini, a usled pritiska Strazbura koji je Srbiji naložio da ovo uradi do septembra 2014, a povodom presude Zorici Jovanović. Instrukcije Evropskog suda stavljale su naglasak na utvrđivanje mehanizma za ustanovljavanje identiteta nestale novorođenčadi, ali je predlog mera Anketnog odbora iz 2006. bio mnogo konkretniji i sveobuhvatniji, uključujući i usvojenu decu, kao i onu koja sumnjaju u svoje biološko poreklo. „Nas ne zanima ponuđenih ’do 10.000 evra’, već da se dođe do istine zakonom utvrđenim mehanizmima, jer jedino to obezbeđuje kontinuitet potrage“, kaže Rada Pantelić, predsednica „Beogradske grupe“. Novi zakon služi samo da se Evropi zamažu oči, pa njegov predlog treba pod hitno povući. Ako na početku svoje borbe nije u to bila sigurna, sada jeste – krađa beba je bila državni projekat, a zataškavanje istine koncept svih vlasti. Adekvatan mehanizam bi primorao sve koji u četiri oka svedoče o kriminalnim radnjama, da ovo iznesu i pred sudom.