Sitnosopstvenički interesi važniji od opštih

Sitnosopstvenički interesi važniji od opštih Poštovani gospodine uredniče, Obraćamo vam se povodom teksta Dejana Popova koji ste objavili, a u kome su lik i delo člana naše zajednice doc. dr Harisa Dajča, kao i još nekoliko aktera, prikazani u najgorem mogućem svetlu, uz jak govor mržnje, a očigledno uz vaše aminovanje kao urednika. Pritom objavljujete neprovereni članak na tri strane osobe koja nije vaš novinar, niti je ikada pisala za vaš časopis, i čije bi eventualno pisanje moglo da se smesti u nekakvu rubriku „Pisma čitalaca“ a ne kao članak na tri strane u ozbiljnom nedeljniku kakav ste vi nekada bili, a sada, nažalost, sami ste sebe doveli na nivo bulevarske štampe. Gde vam je bila novinarska etika da bar pokušate da proverite ijedan navod iz teksta koji je objavljen? Pritom, ne znam da li ste uopšte svesni težine ovako iznetih neistina, ili vas za to jednostavno nije briga, važno je da se novine prodaju, pa makar po sistemu „Držite lopova“. Ovaj tekst je u direktnoj suprotnosti sa čl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima, jer je izrečen govorom mržnje, bez ijednog dokaza, i sročen tako da izaziva mržnju ne samo prema akterima teksta, već i celoj jevrejskoj nacionalnoj manjini, a što vi, kao urednik, očigledno podržavate. Takođe njime grubo kršite i član 79. zakona, jer objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno, osim, izgleda, vašem časopisu. Ceo tekst je skup neistina, jer se pre svega porodica Dajč ne nalazi u sudskom sporu sa Jevrejskom opštinom Beograd. Veće Jevrejske opštine Beograd (JOB) je donelo odluku o zabrani otuđenja imovine vraćene po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, kako bi se sprečila bilo kakva zloupotreba, te je pisanje o nekakvoj prodaji i krađi novca od prodate imovine najobičnija glupost i kleveta. Doc. dr Haris Dajč je postavljen za predsednika Odbora za nadzor i praćenje upravljanja prihodima koji primenom ovog zakona pripadnu savezu i jevrejskoj opštini od strane države kao jedan od najvažnijih organizatora stalne međunarodne konferencije o Holokaustu i restituciji zajedno sa našom zajednicom, Agencijom za restituciju i drugim državnim i akademskim institucijama. Istraživački i naučni radovi u vezi sa oduzimanjem jevrejske imovine, objavljivani i predstavljani na konferencijama u Srbiji i inostranstvu omogućili su veću vidljivost Srbije kao vodeće zemlje u tretiranju složenog pitanja restititucije jevrejske imovine oduzete kao posledice Holokausta. Kao potpredsednik zajednice 2016-2017. Haris Dajč je uspostavio istraživačku metodologiju za potraživanje imovine, što je pomoglo sadašnjem rukovodstvu Jevrejske opštine Beograd da napravi model rada po kojem je JOB jedina jevrejska opština u Srbiji koja je pripremila i predala daleko najveći broj zahteva za povraćaj u odnosu na sve ostale zajednice. Pored toga i predstavnici Svetske jevrejske organizacije za restituciju su pozdravili moj izbor kao predsedavajućeg u Odboru s obzirom na uspešnu saradnju koju imaju od 2013. godine sa mnom. Da ste izvršili prethodno novinarsko istraživanje vezano za navode iz teksta, saznali biste da je Odbor za nadzor formiran u maju 2018. i da je u kratkom roku od konstituisanja angažovao nezavisnog spoljnog revizora u skladu sa Zakonom, koji intenzivno radi na proveri i kontroli upravljanja prihodima koji primenom zakona pripadaju Savezu i Jevrejskoj opštini. Takođe, znali bi da su jevrejske opštine obavezne da od godišnjeg prihoda izdvajaju 20 odsto radi obezbeđivanja finansijske pomoći svim preživelima žrtvama Holokausta srpskog porekla, bez obzira na njihovo trenutno prebivalište ili boravište. Jevrejska opština Beograd je u dosadašnjem procesu restitucije na osnovu primene Zakona o restituciji jevrejske imovine dobila veoma značajnu imovinu, koja je omogućila članovima zajednice zdravstvenu pomoć, pomoć za decu, studente, starije članove, kao i projekte sa svim ostalim građanima Beograda. To je upravo omogućeno kao rezultat izuzetne saradnje sa Agencijom za restituciju i direktorom agencije Strahinjom Sekulićem. Među objekte koji su vraćeni spadaju neki od najznačajnijih simbola Beograda, kao što je kafana Kalenić i robni magazin Benciona Bulija. Strahinja Sekulić je zbog zasluge Agencije za restituciju i Vlade Republike Srbije bio specijalni gost Vlade Izraela i Ministarstva spoljnih poslova Izraela u maju 2018. Državi Izrael je veoma važno da se dobra praksa koju je Srbija uspostavila, primeni i u drugim evropskim državama i svesni su značaja koji su u tome imali državne agencije kao što je Agencija za restituciju Vlade Republike Srbije. Strahinja Sekulić nije samo prijatelj Harisa Dajča sa kojim je od 2013. radio na organizaciji stalne konferencije posvećene restituciji, već je i prijatelj cele naše jevrejske zajednice ali i Jevreja u Izraelu koji su poreklom sa ovih prostora i čiji je gost takođe bio ovog proleća. Pored toga ambasada Izraela je Strahinji Sekuliću dala posebno priznanje za jačanje odnosa Republike Srbije i Izraela. Sve ovo jasno govori o tome koliko neistina, laži i mržnje je posejao u svom članku g. Dejan Popov, i to iz vrlo niskih pobuda. Da ste se malo raspitali, saznali biste da je on jedan od retkih članova u istoriji Jevrejske opštine Beograd kojima je zabranjen ulazak u nju. Prošle godine, dok je bio predsednik nadzornog odbora, svi članovi su se ogradili od njegovog skandaloznog ponašanja kojim je na najprimitivniji način napadao, vređao i klevetao ljude i pozivao na linč. Pošto je i kao član Veća i pored mnogobrojnih opomena i dva sudska postupka zbog klevete nastavio sa ovakvim ponašanjem, Veće JOB-a je bilo prinuđeno da donese odluku kojom je isključen iz Veća i zabranjen mu je ulaz u prostorije JOB-a. Protiv njega se vodi više krivičnih postupaka zbog grubog vređanja i klevetanja članova Veća JOB-a i predsednika Jevrejske opštine Beograd i neovlašćenog iznošenja podataka o članovima iz kancelarija JOB-a, tako da ovaj članak predstavlja više nego jadan pokušaj revanšizma i obračuna sa onima koji su svojim radom i zalaganjem postigli određene zasluge i odgovornost, koje su njemu nedostižne. Takođe je, vođen sitnosopstveničkim interesima, u više prilika ugrozio donošenje i realizaciju Zakona o otklanjanju posledica Holokausta optužbama na račun Republike Srbije da želi da izvrši novi Holokaust usvajanjem ovakovog zakona, jer on ne prepoznaje autentične Jevreje. On je takve optužbe prilagođavao i „unapređivao“, što se može videti iz teksta od 14. 6. 2018. godine. G. Popov je takođe pokušao da obmane Jevrejsku opštinu Beograd i zloupotrebi zakon da bi pribavio imovinu svog ujaka koji je već podneo zahtev u redovnom procesu restitucije (Zakon o restituciji iz 2011), i da se prijavi po ovom zakonu, jer je njegova majka propustila rok za prijavu, kako bi dobio imovinu, iako je to zloupotreba zakona, a čega je on i te kako svestan. Jevrejska opština nije želela da bude sredstvo Dejana Popova u unutarporodičnim sukobima oko imovine koja je već vraćena, niti da bude saučesnik u njegovom pokušaju zloupotrebe zakona. Nažalost, na taj nivo ste se i Vi spustili, vrli uredniče, objavljujući ovaj tekst i ne shvatajući da je Republika Srbija prva u Evropi donela ovakav zakon i zahvaljujući tome izazvala poštovanje u krugu zemalja koje su je doskora prozivale zbog problema sa nepoštovanjem prava nacionalnih manjina. Ceo proces usvajanja zakona, njegovog značaja i uporednu analizu sa drugim zemljama u regionu ste mogli veoma lako onlajn naći u radu doc. Dajča, objavljenom prošle godine. Ovaj zakon ne može da ispravi strašna zlodela i genocid sproveden nad jevrejskim življem u Srbiji i otimačini njihove imovine, ali smo njime dokazali da smo svesni te prošlosti i da ne bežimo od nje, nego kao odgovorna država pokušavamo da ublažimo posledice. Vi vašim novinama izazivate opšte podozrenje prema ovome, pojačavanje antisemitizma i revolt srpskog naroda zbog vraćanja imovine i isplaćivanja novčanog dela jevrejskim opštinama, iako nijedan život nema cenu, i iako je to tek deo vrednosti otete imovine. Ne znam u čije ime Vi sve ovo radite, ali znam da Vam ovo nije prvi put, da Vas podsetimo, 20. 7. 2017. godine ste objavili naslovnu stranu novina sa slikom nacističkog logora na kojoj piše „Rad oslobađa“, gde ste se opet grubo poigrali sa žrtvama Holokausta, pa ste se posle izvinjavali uz „tanko“ objašnjenje da ste mislili na našu državu, što je takođe neumesno. Očigledno koristite svaku priliku da jevrejsku zajednicu izvrgnete ruglu, a sada i teškim uvredama i bljuvotinama na račun dela njenih članova i rukovodstva. Izgleda da ovo postaje manir ili je to politika vaše kuće. Vama verovatno ne znači ništa da li su članovi porodica naših članova, kao što je i porodica Dajč, bili odvođeni u logore smrti i završavali u kolonama koje su išle u gasne komore. Prisiljavate nas da o Vašim postupcima obavestimo sve međunarodne aktere koji su zajedno sa našom državom zainteresovani za uspešnu primenu zakona. To je naša dužnost, jer je ovakvo pisanje takozvanih nezavisnih medija, ne samo neprofesionalno, jadno i bez ukusa, nego i neprihvatljivo kao vrlo opasan materijal po jevrejsku zajednicu u Srbiji, ali i Republiku Srbiju, koja je imala hrabrosti i snage da donese ovakav zakon i da ga primenjuje već dve godine, da biste Vi sada objavljivanjem teksta koji dižete na rang članka krenuli sa urušavanjem svih ovih prioriteta koji su nam postavljeni, uz svesrdno pljuvanje imena predsednika odbora za nadzor doc. dr Harisa Dajča, kao i imena ljudi koji svesrdno rade na sprovođenju ovog zakona. Haris Dajč se prihvatio veoma odgovornog i savesnog posla koji samo neko ko već poznaje proces restitucije u nacionalnom i međunarodnom okviru može uspešno da realizuje, koji se istraživački bavio ovom temom i koji će savesno da brani interese i Republike Srbije i njenih građana, kao i naše jevrejske zajednice. Mislim da bi bilo celishodno da se odmah u sledećem izdanju Vi kao urednik ogradite od svih ovih bljuvotina, čime biste pokazali da Vam je omaškom promakao ovaj tekst i da ne želite da snosite posledice, kao i njegov autor, koje budu usledile. U suprotnom, smatraćemo da ste i Vi direktni akter ovog blaćenja čiju smo pozadinu gore jasno prikazali. Ukoliko ipak ovo ne učinite, smatrajte ovo pismo zahtevom za odgovor u skladu sa čl. 83. Zakona o javnom informisanju i medijima.