Jači od krize

Bruto domaći proizvod svih zemalja sveta će u ovoj godini, prema najnovijoj, aprilskoj projekciji MMF-a, porasti za 3,9 odsto, što je i najveća stopa rasta još od 2011. Isti tempo privrednog rasta MMF prognozira i za narednu godinu, a sličan od 3,8 odsto za 2020, pa su mnogi već zaboravili šta je svetsku ekonomiju zadesilo pre jedne decenije. Tog 15. septembra 2008. svet je poput razornog zemljotresa pogodio bankrot četvrte po veličini američke investicione banke, Liman braders, zbog duga od 639 milijardi dolara. To je iz temelja uzdrmalo svetski finansijski sistem, a propast Limana smatra se formalnim početkom jedne od najtežih kriza posle Velike depresije. Ceo bankarski sistem SAD počeo je da se ljulja kada su na Vol stritu shvatili da američke Federalne rezerve neće davljeniku baciti pojas za spasavanje u vidu masivne finansijske injekcije. No, kada su u Fedu shvatili moguće razmere problema, prešli su na novu strategiju i sa stotinama milijardi dolara su počeli da spasavaju šta se spasiti može. Domino efekat je zaustavljen, ali već je bilo previše kasno i cena za to plaćena je velikom recesijom, koja je 2009. zahvatila sve kontinente, osim Australije. Te godine BDP sveta pao je za 0,1 odsto, a nešto slično nije se dogodilo nekoliko decenija pre toga. U SAD je BDP pao za 2,8 odsto, a u Japanu i mnogim razvijenim evropskim zemljama, poput Švedske, Italije i Nemačke, pad je bio veći od pet procenata, u Rusiji je BDP skliznuo naniže za 7,8, a u do tada brzo rastućim baltičkim zemljama, Estoniji, Litvaniji i Letoniji za više od 14 procenata! Te 2009. u celoj Evropi samo su tri zemlje uspele da povećaju BDP, Belorusija za 0,2 odsto, Poljska za 2,5 i Albanija za 3,4 odsto. Ove godine je stopa, sa kojom je Albanija tada bila evropski rekorder, za 0,5 procentnih poena manja od prosečno očekivanog rasta za ceo svet. To je i najbolji pokazatelj koliko se u proteklih 10 godina promenio ambijent za poslovanje. Srbija je u tom periodu tri godine (2009, 2012. i 2014.) bila u recesiji, a ove će uz Albaniju imati najveći rast na Zapadnom Balkanu. Početkom 2008. efekti najveće svetske krize u novijoj istoriji počeli su da se odražavju na poslovanje srpske privrede, uključujući i bankarski sektor. Eurobanka je, zahvaljujući kapitalu od 400 miliona evra, imala dobru osnovu za prevazilaženje krize. Fleksibilnost, hrabrost i pouzdanost obezbedili su banci stabilnu poziciju, uz tržišno učešće od 6 do 6,5 odsto, a u izuzetno turbulentnom periodu, od 2008. do 2010, udvostručen je iznos odobrenih kredita i već 2011. je aktiva prvi put dostigla iznos od milijardu i po evra. Taj najteži period Srbija je prebrodila i za očekivati je da sledi mnogo bolji period za domaću privredu. Tome će doprineti i stabilan, snažan i pouzdan bankarski sistem, koji je 2017, uprkos drastičnom padu kamatnih stopa, završio sa profitom od 600 milijardi dinara, najvećim od početka krize. Tome je doprinelo i značajno smanjenje nivoa problematičnih kredita (NPL) na samo 9,8 odsto krajem 2017, a do pre par godina bio je čak 26 odsto, što je za posledicu imalo visoke troškove rezervisanja po osnovu kreditnih gubitaka. Postepena stabilizacija prilika u privredi i donošenje nacionalne Strategije za rešavanje problematičnih kredita, što je praćeno i adekvatnom izmenom regulative, omogućili su bankama da smanje nivo NPL-ova, što se pozitivno odrazilo i na njihovu profitabilnost. I to u uslovima izuzetno niskih kamatnih stopa – uostalom do sredine maja 2013. referentna kamatna stopa NBS bila je 11,75 odsto, a od aprila ove godine je samo tri odsto. Paralelno sa tim padale su i aktivne kamatne stope, zbog čega su smanjeni i prihodi od kamata. Uprkos svemu tome, prošla godina bila je za Eurobanku veoma uspešna – suma odobrenih kredita povećana je za više od 15 odsto, dok su na nivou bankarskog sektora plasmani pravnim licima i preduzetnicima smanjeni za 1,5 odsto, a stanovništvu povećani za veoma respektabilnih 8,5 odsto u dinarima ili 12 odsto u evrima. Još važnije je što je taj rast bio balansiran – rasli su plasmani i stanovništvu i privredi. Tome je doprinelo i to što smo unapredili paletu usluga koju nudimo kroz digitalne kanale i povećali bazu klijenata. Zahvaljujući većim plasmanima, Eurobanka je 2017. završila sa dobitkom pre oporezivanja od 2,5 milijarde dinara, što je za 17 odsto bolji rezultat nego 2016. Poboljšan je i kvalitet kreditnog portfolija, jer je udeo problematičnih u ukupnim kreditima gotovo prepolovljen. Sa rastom plasmana i većom profitabilnošću banka je dočekala 2018, u kojoj obeležava 15 godina poslovanja u Srbiji. Sve je počelo 2003, akvizicijom Postbanke, koju smo osnažili spajanjem sa Nacionalnom štedionicom 2006. Na samom početku imali smo 46 zaposlenih, a već deceniju se, prema podacima NBS, Eurobanka svrstava među 10 vodećih banaka na tržištu sa 1.300 zaposlenih, 80 ekspozitura, pet centara za rad sa privredom i sa više od 500.000 računa fizičkih i pravnih lica. Od skromnih početaka izgradili smo banku koja se svrstava među lidere u bankarskom sektoru i odlikuje stabilnošću i pouzdanošću, uprkos brojnim promenama i izazovima s kojima se susretala na izuzetno konkurentnom tržištu. Banka je visokokapitalizovana, njen pokazatelj advekvatnosti kapitala je 29 odsto i višestruko je iznad regulatorno propisanog minimuma. Kapital banke iznosi osam odsto ukupnog kapitala bankarskog sektora i garant je stabilnosti prema partnerima, klijentima i zaposlenima, a tu sigurnost dodatno podupire dugoročna saradnja ca Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i sa međunarodnim poslovnim bankama. Eurobanka će nastojati da kao i prethodnih godina dokaže da se s razlogom ubraja u najpouzdanije finansijske institucije u zemlji i nastaviće da pruža podršku privrednom i društvenom razvoju Srbije. Banka je od samog početka poslovanja u Srbiji težila da bude oslonac privredi i da doprinese razvoju ekonomije, a i ubuduće će ostati usredsređena na rast i razvoj, spremna da u saradnji s državnim institucijama i kroz učešće u radu poslovnih udruženja doprinese unapređenju poslovnog okruženja. To podrazumeva kreiranje raznovrsne palete kreditnih i depozitnih proizvoda koji ne samo da prate trendove, već pre svega poštuju potrebe klijenata. Iz takve orijentacije, uostalom, proizašlo je i strateško partnerstvo koje je omogućilo da Eurobanka bude jedina finansijska institucija u ovom delu Evrope koja ima ekskluzivnu saradnju sa Mančester junajtedom. U ostvarivanju zacrtanih ciljeva u narednom periodu moraćemo da se suočimo sa još jednim izazovom. Svedoci smo ukrupnjavanja bankarskog sistema, a s obzirom na prisustvo velikog broja banaka na tržištu Srbije, konsolidacija se mogla očekivati, tako da za poznavaoce to i nije iznenađenje. Jedna od specifičnosti ovog procesa je sve veće prisustvo domaćeg kapitala na bankarskom tržištu koga karakteriše specifičan potencijal – mobilniji je i upućeniji u lokalne poslovne prilike te može da anticipira i odgovori na potrebe privrede, kao i da uspostavi bolju sinergiju između bankarskog sektora i postojećih biznisa. Mada javnost može sa izvesnim stepenom strepnje ili podozrenja posmatrati ovo ukrupnjavanje na tržištu, smatram da su promene dobre jer podstiču konkurenciju, a to se u krajnjoj liniji pozitivno odražava na inovativnost i kvalitet ponuđenih proizvoda i usluga. I pre ovog dodatnog pritiska konkurencije, okosnica našeg poslovanja bili su proizvodi i usluge skrojeni da ispune potrebe naših klijenata. Želja nam je da kroz njihovo dalje unapređenje povećamo rast plasmana i proširimo bazu klijenata kako kroz tradicionalno bankarstvo, tako i prateći savremene trendove u pogledu „digitalizacije“ poslovanja i okretanja novim, inovativnim uslugama i proizvodima koji sve više osvajaju bankarsko tržište. Takođe, nastavićemo da doprinosimo zajedinici kroz naše projekte društveno odgovornog poslovanja, među kojima se posebno izdvaja novi projekat „Škola kao nacrtana za vas“, koji je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a čiji je cilj poboljšanje uslova za rad i učenje u srednjim ekonomskim školama u Srbiji. To je samo nova kockica u širem mozaiku, jer je kroz program „Investiramo u evropske vrednosti” banka do sada uložila više od 4,5 miliona evra u obrazovanje, zdravstvo, ekologiju, kulturu i socijalnu inkluziju. To je dokaz više da velika organizacija poput banke nije tek bezlični birokratski mehanizam, jer je pre svega čine ljudi: zaposleni, klijenti, saradnici i partneri, akcionari i druge zainteresovane strane. Uostalom, naš moto je da ne radimo s novcem, već s ljudima. Slavica Pavlović, Predsednik Izvršnog odbora Eurobanke