Rat u doba kolere

Nesreća Jemena je u tome što se našao baš na mestu na kome je počelo novo takmičenje regionalnih sila, pa je tako šta god da se dogodi stanovnicima te male i siromašne zemlje uvek nedovoljno da bi se na nju obratila pažnja. Zato nije bilo odjeka kada su prošle godine Ujedinjene nacije najavile da će se baš tu dogoditi najgora svetska humanitarna kriza. Raseljeni, povređeni, gladni, bolesni, sve je to sudbina miliona ljudi koji se kreću unutar granica zemlje jer nemaju kud. Sada je hitno potrebna humanitarna pomoć za više od 22 miliona ljudi, koji su ostali bez vode, hrane i lekova. Na sve to, bore se i sa najvećom svetskom epidemijom kolere - prijavljeno je preko milion slučajeva obolelih, a već je preminulo više od 2.200 ljudi. Ti podaci su ipak ostali u senci vesti da je koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, podržana od SAD, počela napad na Hodeidu, glavnu jemensku luku. I taj bi napad trebalo da odredi budući tok sukoba ili se bar tako nada jemenska vlada u egzilu u Rijadu. „Oslobađanje luke Hodeida je prekretnica u našoj borbi da povratimo Jemen od Huti pobunjenika, koji su ga oteli kako bi služili stranim interesima“, piše u saopštenju. „Oslobađanje luke je početak pada pobunjenika i preseći će put Iranu koji već dugo snabdeva Jemen oružjem koje proliva dragocenu jemensku krv.“ To je međutim ključni problem ovog sukoba, što je teško utvrditi ko je kome šta oteo i čije oružje je smrtonosnije. U situaciji u kojoj obe strane imaju podršku susednih zemalja. Saudijska Arabija i Iran su otvoreni suparnici i ovde, a na terenu se još sukobljavaju različite frakcije. Od marta 2015. kada je koalicija predvođena Rijadom počela vazdušne napade na Jemen, građanski rat postao je međunarodni. Teren je bio pogodan, jemenska istorija je priča o dve države - Severni Jemen (Sana) i Južni Jemen (Aden) koje su se ujedinile 1990. godine. Ali je svaka nosile svoj teret i već četiri godine po ujedinjenju (1994) Jemen se našao u građanskom ratu. Pobedile su snage tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha, ali su se međusobni sukobi, što vlade sa Hutima, što plemena međusobno, nastavili. Saleh je ipak uspeo da se održi na vlasti više od tri decenije, sve do 2011. i „arapskog proleća“. Juna te godine napadnuta je njegova rezidencija, teško povređen napustio je zemlju i otišao u Rijad. Nasledio ga je potpredsednik Mansur Hadi, koji se ubrzo našao i na mestu predsednika. Hadi je trebalo da provede zemlju kroz tranziciju, da smiri duhove i stabilizuje odnose. Nije uspeo. Bilo je mnogo nezadovoljnih, mnogo frakcija, tenzija, nemiri su se donekle primirili da bi zatim buknuli još jače. Snažno su se pobunili Huti, koji su zahtevali autonomiju, a u novim okolnostima njima se pridružio i sam Saleh. Ovaj obrt pomogao je da se 2014. smeni tranziciona vlast, hutske snage osvoje Sanu, a Hadi bude taj koji napušta zemlju i odlazi u Rijad. Tamo se uspostavlja vlada u egzilu, dok u zemlji hutske snage osvajaju sve veću teritoriju i učvršćuju vlast. Salehov savez sa Hutima nije trajao dugo, krajem prošle godine došlo je do međusobnih borbi i bivši predsednik obratio se opet bivšim prijateljima Saudijcima. Ispostavilo se da više nije bilo vremena za pregovore - ubijen je pokušavajući da napusti Sanu i domogne se saudijske teritorije. Jemen je dugo bio poprište sukoba svih strana, sukobljavale su se Salehove i Hadijeva pristalice, suniti i šiiti, plemenske vojske, najzad, tu su se sudarili i Rijad i Teheran. Činjenica da je Iran podržao hutsku pobunu i da je najvažniji saveznik od koga stiže i logistika i oružje, poslužila je Saudijskoj Arabiji kao opravdanje za sve snažnije napade, u kojim su mete i škole i bolnice. Koalicija u kojoj su i Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Kuvajt, Katar, Sudan i Egipat, ima snažnu podršku Vašingtona. Rijad zato, ako je imao razloga da bude kivan na Baraka Obamu, koji je stavio potpis na sporazum sa Iranom, sada ima razloga da se obraduje Donaldu Trampu. On je već odlučio da je vreme da se stane na put „iranskoj pretnji“ i u tom sklopu napadi na Jemen biće pozdravljeni. A Obamini pokušaji da, pri kraju svog mandata, privoli obe strane na pregovore, više neće biti ponovljeni. Oni ni tada nisu uspeli jer nijedna strana, ni Huti ni Rijad, nisu bili zainteresovani, a sada se već broj involviranih strana toliko umnožio da se pregovori i ne spominju. Najvažnija vest je napad na luku i očekivanja da će se tako osloboditi teritorije, poraziti Huti, a preko njih zadati udarac i Iranu. Tavakul Karman, jemenska dobitnica Nobelove nagrade za mir, koja je snažno osuđivala Hute za sva dosadašnja osvajanja, sada je pozvala na obustavljanje napada. „Ova koalicija vidi samo rat, bacanje bombi i ispaljivanje raketa, ne obazirući se na posledice“ kazala je ona. A posledice su da se Crveni krst i humanitarne organizacije povlače sa terena, dok njihove apele da humanitarna katastrofa poprima sve veće razmere, zaraćene strane koriste za sopstvene propagandne potrebe. Kada se završi i ova bitka, najavljena kao odlučujuća, pobednici će pred sobom imati milione gladnih i epidemiju kolere.