Spaljivanje umetnosti

Festival Dev9t u Ciglani (Klub ljubitelja teške industrije) na putu ka groblju Lešće održava se četvrti put, sve više nalikujući svom velikom bratu Burning menu u pustinji Nevade, po uzoru na koji će (neki) radovi i ovde na kraju biti spaljeni. Istina, zbog Devetke se još ne potežu hiljade kilometara, ali je dosta što je naterala razmaženu beogradsku publiku da se iz kruga „dvojke“ dogega na periferiju. Kao i većina drugih festivala „mešovitog“ tipa, i ovaj privlači atmosferom više no sadržajem, pa su svih devet umetnosti - slikarstvo, vajarstvo, književnost, arhitektura, fotografija, film, ples, muzika i strip tokom devet dana do 23. juna, tek ram za sliku ugođaja na Dev9tki. Štimung pravi i interakcija sa instalacijama, pogotovo onim od ogledala i većim od dva metra, rasprostrtim ispred ulaza u staru fabriku opeke, danas multimedijalnog kulturnog centra za sve uzraste. Zgomilane radnjice umetnina bude uspomenu na Mikser, kao i sam ambijent koji bi svaka „normalna“ zemlja proglasila industrijskim nasleđem i ljubomorno ga čuvala. A samog pokretača obnove, kao i festivala – proglasila zaslužnim građaninom. Našem se Viktoru uspeh ne prašta, pa se često govorka kako je ovo ili ono pogrešno uradio. Međutim, Dev9tka uči na greškama: svi su radovi ovog puta potpisani i dobro raspoređeni, što na pomenutom poljančetu, što u odeljku fabrike sa zaostalim naslagama peska, samog po sebi atrakcije. Postavka bi bila prosečna, da nema iznenađenja: u jednom skrivenom sobičku sa otvorom na vratima i natpisom „zabranjeno fotografisanje“, smešten je mrtvac od voska i u erekciji, okružen šumom venaca i krstova. Takođe, za publiku nema praznog hoda kao ranije. Svaka je stopa ispunjena nekim sadržajem, i to u funkciji platforme „stvaraj dalje“, što je i slogan priredbe. I uostalom, ona se drži prosedea - „inspiriše, pokreće, izvlači umetnost iz pojedinaca i grupa, izbacuje iz zone komfora“. Ovde je bukvalno svako učesnik. A zašto paljenje? Da svu tu lepotu s pijetetom zadržimo u sećanju.