Major i Putin

Još jednom sam se uverio da imam moć da rasterujem oblake iznad Vidova. Znam, tu moć ima i Putin kada mu lepo vreme treba za prvomajsku paradu u Moskvi. Meni je, pak, lepo vreme trebalo zbog gostiju, sedme zaredom Vidove akademije. Zato sam od ranog jutra tog 22. juna ponavljao moju mantru da rasteram tamne oblake iznad Vidova. I, gle, oblaci se razbežaše kao seoske džukele kad malo podvikneš na njih. Utoliko pre iznenadio me je udar groma iz vedra neba i to na stotinak metara od Vidova! Desilo se to na dan kada smo privodili kraju gradnju Nojeve barke. Nismo, brale, stigli ni da se uplašimo, a munja, ako je i sinula, nije se od Nepobedivog Sunca videla. Majstor Danko, dunđer nad dunđerima samo reče: „Grom je, bš, ovde, udarijo da nam javi kude je ajdučko zlato zakopano!“ Meni je, pak, udar groma iz vedra neba bio znak da će kosmička vatra, uskoro, spržiti ovu planetu, a to i kazuje jedno starozavetno proročanstvo. Ispada da sam badava gradio Nojevu barku... I, odjednom, sve ove naše ovozemaljske muke postadoše mi sitne, beznačajne, pa i ovogodišnja Vidova akademija na kojoj je tema bila: „Šta je to Makedonija?“ Odjednom mi nije bilo stalo da, iz petnih žila, dokazujem da se prava teritorija Starog i Novog zaveta prostirala od Podunavlja pa do Makedonije i Egejskog mora te da se i Gornji Egipat tu nalazio; od Dunava do Soluna. I šta ako su Srbi i bili taj čuveni antički narod, a da su Grci dođoši kao Šiptari na Kosovu. Kad sevne pored tebe grom iz vedra neba onda ti, prijatelju, više nije stalo ni do toga da je Isus naš čovek, iz Ohrida, a da mu je mati Kleopatra rodom iz Debra, tu, nedaleko od Ohridskog jezera. Kad ti sevne iznad glave grom iz vedra neba, mine te i želja da dokazuješ da je Mojsije, takođe, naš čovek i da je, čak, ujak Isusov, što će reći brat Kleopatrin, i, da su se, sve troje, bežeći od Oktavijana, uputili za Indiju kod Aleksandra, inače, Isusovog oca. K. G. Jung, moj guru iz Švice pokazuje, i te kako, razumevanje za moje klonuće: „Potpuno te razumem što si klonuo duhom posle udara groma iz vedra neba! Jer, šta ako još ovog leta, recimo, za Svetog Iliju, planetu zaspe ubitačna kiša meteora te ljudski rod doživi sudbinu dinosaurusa!? Možda zemlja mora biti spržena da bi se pokušalo sa nekim novim bićima a, možda, i sa robotima?“ Zvone mi u glavi ove Jungove reči, kad, čujem zvuk terenskog vozila, hoću reći, „lade nive“.To mi u Vidovo dolaze u goste Major i Putin. Pravo ime Majoru je Nebojša Bogdanović, a to vam je onaj niški odbornik iz vladajuće koalicije koji se u gradskoj skupštini usprotivio oduzimanju aerodroma Nišlijama. E, sad, vi biste da znate i ko je Putin, ali to vam, ovog puta, neću odati. Elem, dok ćaskamo u ligeštulima o otimačini niškog aerodroma, Majoru, sa svih strana, stižu SMS poruke podrške, a on zadovoljno pućka tompus koji mu još od Kastrova vakta, stiže sa Kube. A Dačić je, kažu, naredio niškim svojima da mora da se glasa za otimačinu aerodroma, i, na odbornike vršen je pritisak kao u vreme Titovog Informbiroa. A Putin? Putin smatra da u Nišu vladaju tri Vučićeva gaulajtera čime je aluzija na fašizam u Srbiji potpuno jasna. Major i Putin odlaze iz Vidova, a meni se na Makedoniju misli vraćaju. Makedonija, Makedonija, ta zemlja me proganja! Tu mi i Bilja staje na muku: „Boga Vida treba da slaviš 21. a ne 22. juna kada je dan, već, za minut kraći u godišnjem ciklusu“. A moja Crna, crnim humorom, dosoljava: „Udar groma iz vedra neba, po meni, jeste znak da će tvoj Alek u Briselu, kad-tad, pristati da se Srbija ubuduće zove Severna Albanija, koja bi se prostirala od Beograda do Niša!“