Opozicija treba da se objedini a ne da se ujedini

Opozicija da napravi foto-robot, model onoga ko može da pobedi Vučića u ovim neregularnim uslovima i da ga pronađe među autsajderima. Ovo je jedan od brojnih saveta marketinškog stručnjaka Cvijetina Milivojevića za opoziciju. O tome šta bi Đinđić, a šta mora Đilas, kao i o godinu dana vlade Ane Brnabić, i o tome šta je njena uloga u strukturi vlasti Milivojević govori za NIN. „Tešiti narod da ćete imati ekspertsku vladu, koju je stvorio uticajan politički pojedinac Aleksandar Vučić - to je smejanje u lice građanima. Ustav kaže da je Vlada ta koja vlada, vodi vlast, izvršna vlast, a Ana Brnabić je prihvatila da bude pomoćni servis institucije predsednika Republike Aleksandra Vučića. To je u startu autogol koji ne obećava. Ako je ovo vreme fingirane demokratije i autokratskog režima Vučića, zašto Srbija nema opoziciju koja bi bila snažan odgovor? Bivša vlast koju sadašnji režim naziva „žuto preduzeće“ odlučila je da napravi opoziciju po sopstvenoj volji, izboru, kalupu. E ta opozicija je trebalo da bude SNS. Bili su loši stratezi, loši prognozeri. Napravili su monstruma koji ih je pojeo. Tu su uzroci sadašnjeg stanja opozicije - oni koji su stvoreni kao opozicija po meri, uznapredovali su do monstruma, zovu se SNS i znaju šta treba da čine. Prvo, da sakriju ružnu prošlost, što bi rekao golman Stojković, pa da potru sve koji su im pomogli u tom rastu, a to je, pre svega, DS. Da li bi ujedinjenje opozicije svrglo takvu vlast? Od 1990. imamo stalni „imperativ“ - nužnost ujedinjavanja opozicije. Ta reč ujedinjavanje je kao ukleta, jer kada kažeš „ujedinjavanje“, obično dolazi do deoba, svađa. I danas opozicija ne treba da se ujedini, nego objedini. Ako u većem delu opozicije postoji saglasje da treba da se promeni sadašnji režim, mora se sarađivati u okviru tema koje su nesporne za celu opoziciju. Međutim, nije baš da nema opozicije u parlamentu, ali njen veći deo čeka na klupi za rezerve da uskoči u sadašnju vlast, i desnica i tzv. liberalna levica ili građanski deo opozicije. Imate stranke koje se nude Vučiću, jedni za slučaj da Vučić postane evrofanatik, LDP i Čanak, drugi za slučaj da se Vučić vrati „velikosrpstvu“, to su radikali. I jedni i drugi se uzdaju da Vučić još nije definitivno prelomio, i čekaju. Zato se ne mogu smatrati ozbiljnom opozicijom, jer neki već indirektno, a neki i direktno učestvuju u vlasti. Lažna opozicija? Deo parlamentarne opozicije koji ne participira ili ne „statira“ u sadašnjoj vlasti i vanparlamentarna opozicija, mogu se smatrati stvarnom opozicijom. Oni treba da prave minimalno dva opoziciona bloka, uz dogovor o tehničkoj saradnji, čak neku vrstu pisma o dobrim namerama, preliminarnog sporazuma koji definiše tačne razlike i precizna saglasja. Oko čega desnica i građanska opcija mogu da se slože? Svi će se složiti da je potrebno obezbediti regularne izborne uslove, ali ako Vučić raspiše izbore za dva meseca znate šta bi se desilo? Fijasko opozicije. Većina bi izašla na izbore, neki bi bojkotovali i Vučić bi osvojio više glasova no što je do sada. Priča o ujedinjenju treba da se zaboravi, ali ne i moguće partnerstvo na zajedničkim temama i zahtevima, a valjda bi prvi takav zahtev trebalo da bude poštovanje Ustava. Zašto je opozicija pobedila 2000? Zato što su se svi slagali da Milošević treba da ode, i ekstremno desni, i ekstremno levi. I sada postoji jedinstvo oko stava da Vučić treba da ode? Ne! Većina njih Vučiću daje još jednu šansu. S tim što Čanak, Jovanović i Šešelj to ne kriju. Šešelj kaže otvoreno - ako se Vučić okrene Rusiji i Kosovu, radikali se nude da ga odmah podrže. Kao što Čanak i Jovanović kažu - ako Vučić kaže da će amputirati Kosovo, otkačiti Rusiju, ako krene ka NATO-u, dobija njihovu podršku. U tzv. pravoj opoziciji imate takve iste s tim što oni to nikada neće javno priznati. Prema tome, ne postoji taj kohezioni faktor koji je postojao 2000. kada su odlazak Miloševića želeli i oni koji su smatrali da je izdao srpstvo i oni koji su verovali da je odveo Srbiju u ćorsokak i karantin za kužne. Opozicija treba da napravi pritisak na vlast tako da ona nema izbora, da kažu, možeš ti i nadalje raspisivati „svoje“ izbore, mi ti ih nećemo legitimizovati. Ali, ako samo neko od njih kaže - bojkotovaćemo odluku o bojkotu, Vučić može da se igra i dalje. Izgubiti Beograd u situaciji u kojoj nije bila potrebna kampanja, već samo jasan znak da imate ne deset, nego dve grupacije opozicije koje su u zbiru mogle da naprave savez u gradskom parlamentu i da imaju vlast, tragikomično je. Kao da je opozicija igrala po scenariju Aleksandra Vučića. Ali, zar nije SNS ukrao sve njihove programe i ideologije? Izbegava precizno da se izjasni i balansira, u svakom momentu odmeravajući koji gram nacionalizma ili evropejstva na koji tas da stavi, Klintona juče, danas Putina… A onda malo Vulina sa tenkovima na Kosovo… Legitimno! Ali opozicija je morala preuzeti rizik da izađe sa konkretnim odgovorom na to. Tačno je, SNS se po pitanju prioriteta Kosovo, EU ili NATO ili Rusija nije izjasnio od 2012. Zato je tu opozicija, da ga natera da se izjasni, ali ona ne uspeva u tome šest godina. Da sam lider opozicione partije svaki dan bih javno pitao Vučića „šta je tebi važnije, Kosovo ili EU“? Sve dok se građanima ne popnem na glavu i nateram i Vučića da se konačno izjasni. Umesto toga, oni dozvoljavaju da ih on vuče ovamo, tamo. Drugo, nedovoljno su vodili kao problem priču o neravnopravnim uslovima izbora. Kažu, pa dobro, danas je 21. vek, internet, digitalne komunikacije. Kao, nije važno što su najuticajnije televizije, Pink i RTS, propagandna artiljerijska oružja SNS, a ne mediji za informisanje? Misle, nema veze, nadomestićemo to društvenim mrežama. A istraživanja kažu da samo pet odsto građana Srbije odluku o tome za koga će glasati donosi na osnovu toga šta je pročitao na internetu, na portalu, Fejsbuku, onih „tričavih“ 95 odsto presudno se upravlja porukama kojima ga bombarduju RTS i Pink. Kako bi opozicija mogla da obezbedi fer uslove za sebe? Opozicija nije mogla da se dogovori ni da bojkotuje čak ni lokalne izbore. Ima li ravnopravnih uslova ako se na izborima za Pećince, Bor, Negotin, Beograd... lista zove „Aleksandar Vučić, zato što volimo Kostolac, Pećince, Bor, Sevojno...“? Čekajte, da li bi ijedan bokser, osim ako nije plaćeni sparing partner, pod tim uslovima izašao u ring? Da li neko normalan misli da može tako da pobedi Vučića? Pa, ne izlazi se onda na te izbore! Zar opozicija nije u šah-mat poziciji? Nije tačno! Opozicija ne koristi ono što se zove sizifovski teška kampanja na terenu, na jednoj, i međunarodni pritisak, na drugoj strani. Ako bojkotuje izbore predaje vlast automatski Vučiću, ali mu ne daje legitimitet? Tako je, izlaskom na izbore, uz ovakve uslove, em su se predali, em legitimišu tu predaju. Em su mu dali, em su mu rekli, super što si preuzeo apsolutnu vlast. Suluda verzija! Da ne govorimo o medijskim uslovima, dakle, na takve izbore se ne izlazi! Opozicija ne treba da se ujedini, već da se objedini oko akcija. Koliko se preparirani evrofil Vučić plaši šta razne evropske institucije misle o stanju unutrašnjih sloboda i prava i Srbiji pokazuje primer Paraćina, Čajetine i Šapca, jedine tri lokalne samouprave gde naprednjaci nisu na vlasti, koji su najavili da će uputiti žalbu kongresu lokalnih samouprava Saveta Evrope... Govorite kao da niste videli Mogerinijevu dan pred izbore u Skupštini Srbije koja se zahvaljuje Vučiću? A šta je učinila opozicija da spreči dolazak Mogerinijeve uoči izborne tišine? Da spreči odlazak Vučića u nedelji pred izbore kod Putina? Ništa! Retroaktivno konstatuju da je poseta Putinu Vučiću donela 10 odsto glasova nacionalno opredeljenih birača, poseta Merkelovoj pet. Šta su učinili?! Zašto nisu alarmirali međunarodnu javnost i rekli ovo nije normalno, ovde se kancelarka Nemačke i ruski predsednik mešaju u izbore na strani Vučića. Nisu ništa učinili, Vučić može samo da konstatuje – zeznuo sam ih. Zašto to ne bi uradio? Potpuno je legitimno da on to radi dok se oni ne bune. Ali, koliko se Vučić plaši reakcije Saveta Evrope ili Kine ili Vašingtona ili bilo koga moćnog sa strane pokazuje činjenica da je na tri lokalna lidera koji su se žalili Savetu Evrope zbog pritisaka i pretnji koje trpe kao jedine tri opozicione opštine najpre krenula surova ofanziva režima, nazivali su ih tužibabama i izdajnicima koji cinkare svoju državu, a kada je iz Brisela rečeno da će biti te sednice Saveta Evrope, Ana Brnabić je ekspresno zvala predsednika opštine Paraćin da ga moli da ode u Savet Evrope i da on traži da se ta rasprava odloži. Kada je reč o medijskim slobodama, glas opozicije bio je slabašan. Nije bilo jedinstvenog glasa opozicije sa pozivom da međunarodne institucije dođu i izmere stepen medijskih prava i sloboda u kojem bi im bilo poručeno da je nemoguće pobediti Vučićevu stranku u ovakvoj trci. Imputirate krivicu opozicije za ovakvo stanje ubijene demokratije? Ne za to, ali mnogo štošta što se imputira Vučiću kao krivica, u stvari je problem same opozicije. E, zato ima smisla savez (opozicije) za Srbiju, kao sredstvo da se dođe ili do fer izbora ili zajedničkog opozicionog bojkota. A to da li je neko za ulazak u konfederaciju sa Rusijom i Belorusijom ili u EU po svaku cenu, čak i uz amputaciju Kosova, neka to pitanje ostave za izbore, pa svako neka kandiduje svoje stavove. Za početak, obezbedite normalne uslove, pa onda neka i Vučić pobedi ako ga građani budu hteli. E, ali onda će Vučić morati da izađe sa svojom politikom, a ne političkom mimikrijom. Vučić tada ne može da igra igru „ja bih istovremeno u EU sa Kosovom unutar Srbije, ali i ne bih ako baš ne mora“. Međutim, kako stvari sada stoje, kad bi Vučić sutra raspisao izbore, opozicija bi izašla, spremna da je naprednjaci smažu kao meze, ali mazohistički srećna da osvoji bar jedno poslaničko mesto. Ako imate opoziciju sa tako malo ambicija, naravno da ćete vladati dok god želite da vladate. Rekli ste da bi institucije međunarodne zajednice reagovale na zahteve opozicije, ali i Saša Janković im se obraćao, kao i Šutanovac… To su bili pojedinačni zahtevi. A zašto bi Brisel ili bilo ko reagovao na pojedinačne zahteve, ili se bavio time šta im pišu lideri minornih opozicionih stranaka, kako ih oni vide? Ali, ako to piše najveći deo opozicije, zajedno, opozicije koja je raznorodna politički i na svaki drugi način, onda to ima smisla, vidite na primeru ove tri lokalne uprave. Zar to ne bi mogla da bude logika ujedinjenja opozicije? Ne, ja sam protiv. Ujedinjenje je besmisleno. Nesporno je da je glavni politički menadžer na opozicionoj političkoj sceni Dragan Đilas, sa najvećim upravljačkim kapacitetom, znanjem, iskustvom, ali nije lider opozicije. Za lidera je potrebno nešto drugo, pa i malo aure. Da pokojni Đinđić 2000. nije potro svoju sujetu, da se nije pomirio s tim da je vrstan politički menadžer, da može da vodi na okupu tu koaliciju, ali i da ne može da pobedi Miloševića ne tada, nego nikada, Milošević bi još dugo vladao. Zato je kandidovao Koštunicu? Da, i rekao je: Ja ću stati iza njega. I to je uradio perfektno. Mislim da bi Đilas tako nešto, u ovom trenutku, teško uradio. Šta je u odnosu na to pametan potez opozicije? Ako bi svi delili mišljenje da treba smeniti Vučića, onda treba da se pronađe neko ko to može da učini. Ne vidim lidera opozicije među sadašnjim liderima opozicionih stranaka. To može da bude i neki trenutni autsajder. Napravi se foto-robot nekoga ko bi mogao da pobedi Vučića. Na osnovu foto-robota videti ko u stvarnom svetu na njega najviše liči. Ne sme se ponoviti greška koju su napravili SPO, na jednoj, i DOS na drugoj strani 2000, pa da zato što Saša Janković ne želi da bude u Savezu, on bude izopšten. Bilo bi najnormalnije da Jankovićeve performanse u kojima pita „ko je ubio Olivera Ivanovića“ podrži ceo Savez za Srbiju koji nastaje, pa čak i deo vladajuće koalicije. Jer je to tema oko koje se svi slažu. Na takvim temama moraju da sarađuju ako žele da biračima skrenu pažnju na sebe. Opozicija mora da prepozna koje su to građanske akcije kojima bi ona mogla da pomogne, ali da ih ne predvodi. Ubijen je Oliver Ivanović, opozicioni lider. Nismo videli jak odgovor opozicije? Opozicija je morala jedinstveno da zahteva da se istraži ko je naručio, kreirao, finansirao pogromaške spotove - teralice o Oliveru. Ko ih je i po čijem nalogu objavio... To je trag, ne da nađete ko je organizovao ubistvo, nego trag nečijih „dobrih“ namera prema pokojnom Ivanoviću u trenutku kada se on kandiduje za gradonačelnika Severne Mitrovice.