Policajac u raljama politike

Imenovanjem Dejana Kovačevića na mesto načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije konačno je popunjeno najznačajnije operativno mesto u policiji. Kriminalistička uprava je srce svake civilizovane policije, a u Srbiji u poslednje četiri godine, čak tri godine nije bilo prvog operativca policije. Direktor policije zadužen je za kadrovska rešenja, a načelnik UKP za sve operativne akcije. Nakon predaje Darka Šarića, početkom 2014. smenjeni su svi ljudi iz BIA, sudstva i policije koji su radili na tom slučaju, za koji je Srbija dobila međunarodna priznanja, pa tako i Rodoljub Milović, dotadašnji načelnik UKP Srbije. Novi načelnik je imenovan tek decembra 2015. iskusni Srđan Paskvali, ali se on zadržao samo godinu dana i decembra 2016. je penzionisan. Od tada pa do Vidovdana (28. jun) 2018, kada je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović na televiziji Pink objavio da je imenovao Kovačevića, kriminalistički inspektori nisu imali šefa godinu i po dana. Kovačević je brzo preuzeo dužnost, jer je dan kasnije održao sastanak sa svim lokalnim načelnicima UKP. Pravnik po obrazovanju (završio je Pravni fakultet u Beogradu) Kovačević je gradio postepeno svoju karijeru i spada u red mlađe generacije funkcionera MUP-a. U onoj gruboj podeli na „čiste“ i „prljave“ policajce, Kovačević među kolegama važi za onog boljeg. Svi ga opisuju: „Čist je“ i „pošten je“ i za njegovo ime ne vezuju afere. S druge strane, kao i u svakoj sferi života, danas u Srbiji i Kovačevićevo imenovanje vezuje se pre svega za politiku, bez obzira na njegove kvalitete. U srpskoj policiji postoje dve politički uticajne ličnosti, naravno iz vladajućeg SNS. Ministar Stefanović i državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović. Prilikom objavljivanja Kovačevićevog imenovanja, ministar Stefanović je rekao da se složio sa predlogom direktora policije Vladimira Rebića. Zanimljivo je da je druga politička ličnost u MUP-u Dijana Hrkalović imala jak uticaj u UKP. Ona je došla u policiju uoči smena 2014. kao zamenik šefa kabineta ministra, da bi kasnije postala sekretar UKP, i to u vreme dok nije bilo načelnika, a od jula 2017. imenovana je za državnog sekretara. Pre njenog imenovanja za sekretara promenjeni su uslovi konkursa tako da je bila dovoljna samo godina rada u MUP-u. Ova mlada članica SNS-a (30 godina), po obrazovanju diplomirani psiholog, prema saznanjima NIN-a, neformalno je vodila Upravu kriminalističke policije, kada nije imala načelnika. Upućeni kažu da ta praksa suštinski nije prekinuta ni kada je Srđan Paskvali kratko bio načelnik UKP. U policiji i tužilaštvima očekuju da će se imenovanjem Kovačevića smanjiti uticaj Hrkalovićeve na UKP. Policijsku karijeru Kovačević je počeo u Prvom odeljenju beogradske policije - Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta UKP Beograd. Odatle je prešao u beogradsko Odeljenje za kontrolu zakonitosti - unutrašnja kontrola za beogradske policajce. Zatim je prebačen u Jedinicu za finansijske istrage. Bio je šef odseka, a zatim načelnik. Sa mesta načelnika te jedinice imenovan je za načelnika SBPOK, pa odatle 28. juna 2018. za načelnika UKP-a Srbije. Bio je na obuci u Italiji u njihovim finansijskim istražnim institucijama protiv mafije i kao načelnik SBPOK imao je saradnju sa evropskim kolegama. Od najznačajnijih policijskih slučajeva, Kovačević je bio uključen u istragu ubistva novinara Slavka Ćuruvije pred podizanje krivične prijave početkom 2014. i poslednjih godina u međunarodnim akcijama protiv narko-šefova koji su organizovali distribuciju kokaina u Evropi. On je vodio finansijsku istragu protiv osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije. Iako u ovoj finansijskoj istrazi nije nađeno ništa upotrebljivo za suđenje, upućeni u nju kažu za NIN da je Kovačević vodio „korektno i u svim mogućim pravcima“. Problem je bio što je Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. u vreme režima Slobodana Miloševića, kada je ceo državni aparat učestvovao u uklanjanju dokaza, naročito tokova novca. Kovačević je učestvovao i u međunarodnoj istrazi protiv Budvanina Vinetua Čokovića (55) koji je jula 2015. uhapšen u Španiji zbog sumnje da je organizovao šverc 3,5 tona kokaina. Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal radio je istragu protiv Radoslava Cvijovića Cvike (64), koja je kulminirala njegovim hapšenjem novembra 2017. u Novom Sadu i istovremeno njegovih saradnika u Češkoj. Cvijović je osumnjičen da je organizovao distribuciju kokaina iz luka u Holandiji do Nemačke, Italije i Češke. Takođe, Kovačević je bio zadužen i za istragu u kojoj je 20. juna 2018. uhapšen Jakov Kontić (46). Akcija je sprovedena istovremeno sa italijanskim službama za mafiju. Kontić, koji je označen kao jedan od vodećih narko- šefova i saradnik ogranka mafijaške organizacije Ndrangete u Milanu, osumnjičen je da je organizovao distribuciju kokaina širom Evrope. Uhapšen je u Beogradu, sa četiri saradnika, a u Milanu je priveden ostatak grupe, njih osmoro. Kovačević je takođe sarađivao sa kolegama iz Austrije u nekoliko navrata prilikom hapšenja pripadnika srpskih kriminalnih grupa koji su u Beču organizovali prodaju narkotika. Ipak, verovatno je odlučujuće vladajućem SNS-u da imenuje Kovačevićeva bilo što je on prihvatio da vodi finansijsku istragu protiv Dragoslava Kosmajca. Istraga protiv Kosmajca pokrenuta je nakon izjave tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića juna 2014. da je Kosmajac „najveći narko-diler“. U policiji je tada bilo otpora da se uđe u postupak, jer i ranije nisu pronađeni dokazi protiv Kosmajca, čak ni u vreme „Sablje“, iako je 2001. u „Beloj knjizi“ označen kao jedan od vodećih dilera Srbije. Zvanični postupak je ipak pokrenut i kako nisu nađeni nikakvi dokazi za trgovinu drogom jedino je preostala Kovačevićeva finansijska istraga. Tu su detaljno ispitana sva poslovanja Kosmajca, ali su dokazi bili tanki. Ipak je politički odlučeno da se krene u sudski postupak, koji je za sada okončan prvostepenom oslobađajućom presudom. Imenovanjem, Kovačević je dobio i „vruć kompir“. U Srbiji poslednjih godina besni mafijaški rat koji se može okončati samo na dva načina. Jedan, i to loš, da će preovladati jedna grupa čiji će uticaj onda postati ogroman, a drugi, do sada manje izgledan, da će policija najzad sprovesti uspešnu istragu. Profesionalci u policiji i tužilaštvu znaju istinu da je potpuno pogrešno „pustiti mafijaše da se međusobno poubijaju“, jer se to nikada nigde nije desilo. U tim sukobima pobeđuju najjači, koji onda postaju neuporedivo opasniji. Takođe, regrutni centar topovskog mesa za kriminalne obračune u siromašnoj Srbiji je nepresušan. Kovačevićev zadatak vezan za mafijaški rat neće biti lak, jer organizovani kriminal nigde ne postoji bez veza sa institucijama između ostalih i u policiji. A te veze su u vreme rata traženije. U policiji se to najčešće manifestuje „curenjem informacija“ koje su u ranijim javnim izjavama konstatovali čak i sadašnji najviši predstavnici vlasti, ali bez epiloga. Da bi policija bila uspešna protiv mafije, neophodno je barem prekinuti „curenje informacija“. Bio bi red da se sprovede i istraga kao u slučaju Branka Lazarevića, šefa kabineta prethodnog ministra policije Ivice Dačića. To ne deluje moguće, jer se kontakti sa organizovanim kriminalom po pravilu uspostavljaju sa vrhom policije, a u Srbiji nema političke volje da se priznaju sopstvene kadrovske greške. Najvažniji uslov da Kovačević uopšte dođe u poziciju da eventualno savlada izazove je da političari prestanu da se mešaju u operativni rad policije. To, zasada, izgleda malo verovatno, jer i predsednik i ministar i dalje javno saopštavaju detalje operativnih akcija, kao da ih oni vode.