Nemam zašto da strahujem, a Vučić?

Prošlo je mesec dana otkako je predsednik Srbije imenovao predsednika Narodne stranke za „vođu međunarodne kriminalne bande“. U međuvremenu nije propustio nijedno obraćanje javnosti da uz ime Vuka Jeremića ne doda laskave atribute „lopov, pljačkaš, prevarant...“. Na pitanje o utisku da je za razliku od Aleksandra Vučića koji ne odustaje od optužbi on odustao od odbrane, Jeremić odgovara: Na stranu agresivnost i primitivizam s kojim to izgovara, nespojiv sa obavljanjem funkcije šefa države, moram da vas pitam – gde to u normalnom svetu neko mora da dokazuje da je nevin?! Valjda je na onome koji optužuje da potkrepi svoje tvrdnje? To je u ovom slučaju nemoguće, jer je posredi čista laž. Zbog toga sam podneo parničnu tužbu protiv Vučića, a on je odlučio da se u nedostatku bilo kakvih dokaza za te klevete kukavički sakrije iza predsedničkog imuniteta, kako bi izbegao suočavanje na sudu. Koliko znamo, nije to odlučio On, nego sudija? Teško mi je da zamislim da se sam sudija usudio na tako očigledno protivpravni korak. Ne samo da zakon ne predviđa imunitet u parničnom postupku, već i eksplicitno propisuje da na njega može da se pozove samo onaj koji ga uživa – a ne sud u njegovo ime! Na tu odluku sam naravno uputio žalbu Apelacionom sudu, mada iskreno, od toga nemam neka velika očekivanja. Sledeći korak je ustavna žalba, nakon koje sledi – Strazbur. Da li ste u međuvremenu dobili poziv od bilo koje institucije da porazgovarate na temu eventualne povezanosti sa poslovima zbog kojih su u SAD uhapšena dvojica od osnivača CIRSD-a? Naravno da nisam – ni u Srbiji, niti bilo gde drugde. Kako bih i mogao, kada je kod mene sve čisto da ne može biti čistije. Podsetiću vas, ja sam u trci za generalnog sekretara UN bio predmet temeljnih provera biografije i finansija od strane najmoćnijih zemalja sveta. Niko od njih nije pronašao bilo šta sporno, uključujući SAD, koje su protiv pomenutih osoba vodile temeljnu istragu godinama unazad. Ali će Vučić zato biti pozvan u Strazbur, gde će postati prvi šef države koji je tamo proces izgubio. Usput, molim vas da podsvesno ne nasedate na izgovorene laži. Nijedan od uhapšenih u Americi nije bio osnivač CIRSD-a, već među stotinama ljudi širom sveta sa kojima je CIRSD na određenim projektima sarađivao. Da li strahujete da će reč bilo kog suda koji bi vas oslobodio biti potpuno nevažna onom delu od 55% građana koji prema istraživanjima veruju u sve što govori Aleksandar Vučić? Koji sud da me oslobodi – i od čega? Pa rekao sam vam već da me niko nikada na svetu nije čak ni pozvao na bilo kakav razgovor u vezi sa bilo čim pomenutim. Nemam dakle zašto da strahujem, ali to se ne može reći i za Vučića. NJegova paranoidna opsednutost mnome očigledno proističe iz činjenice da se uprkos opštoj torturi sve više ljudi širom Srbije oslobađa strepnji i pristupa Narodnoj stranci. I to ne bilo kakvih ljudi, već čestitih i uglednih, među kojima je najviše ostvarenih stručnjaka i mladih. Mi smo danas jedina opoziciona stranka koja raste – samo u poslednja dva meseca smo održali 27 osnivačkih skupština na lokalu, i dostigli pokrivenost 70% teritorije Srbije, računajući Kosovo i Metohiju, u 98 gradova i opština. Nije uspeo da nas uguši na startu, iako je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da se to dogodi. Samo je pitanje vremena kada ćemo dostići kritičnu masu i postati organizacija koja je u stanju da parira naprednjačkoj mašineriji. Verujete da silina napada kojima ste izloženi nije samo ilustracija izreke „u strahu su velike oči“? Ne. Uz to što rastemo i igramo ključnu ulogu u procesu objedinjavanja opozicije, postoji još jedna stvar koja ga prilično uznemirava. Svestan je toga da sam stekao znanje i autoritet u međunarodnim odnosima i da se neću libiti da ih do kraja upotrebim u razobličavanju njegove namere da Kosovu omogući pun međunarodnopravni subjektivitet pokušavajući da to predstavi kao uspeh, a ne sramnu kapitulaciju. Da li pre toga možete da eliminišete jednu od glavnih optužbi i da jednostavno odgovorite: Zašto vam je uplaćeno 200.000 evra iz ambasade Katara u Berlinu? Ne nameravam da odgovaram ni na tu, niti na bilo koju drugu optužbu iz tog skarednog informersko-pinkovskog serijala. CIRSD je za četiri godine postojanja izrastao u globalno najpoznatiji institut za međunarodne odnose u Jugoistočnoj Evropi, i naš rad su podržali mnogi konsekventni akteri širom sveta. Sve naše donacije su, međutim, primljene u Srbiji, i na njih je državi uredno plaćen porez. Čudi me kako niko iz vlasti ne govori o tome da su među našim sponzorima i Ujedinjeni Arapski Emirati!? Mogao bi Vučić da uputi protest i svom bratu, šeiku Muhamedu bin Zajedu. Nešto mi govori da to neće učiniti! Da li je premijerka Ana Brnabić u nekom trenutku zarađivala svoj novac kao konsultant CIRSD-a? Jeste. Bila je plaćeni konsultant CIRSD-a na izradi studije o održivim izvorima energije u regionu. Kada se to dešavalo? Godine 2015, pre nego što je ušla u Vladu. Na čiji predlog je angažovana? Ja sam je predložio. Da li bi se s obzirom na to iskustvo moglo očekivati od Ane Brnabić da uloži svoj autoritet kako bi zaustavila izjednačavanje CIRSD-a sa „bandom međunarodnih kriminalaca“? Tako nešto bi se moglo očekivati od osobe sa minimumom moralnog integriteta. Nažalost, ne i od nje. Zašto dovodite u pitanje njen moralni integritet? Zbog načina na koji je počela da se ponaša odmah nakon ulaska u Vladu, postajući jedan od njenih najmračnijih činilaca. Ne znam odakle bih mogao da otpočnem nabrajanje. Možda od toga da je sebi dozvolila da kao premijer izjavi da Kosovo više nije Srbija, i da svojoj zemlji time nanese nemerljivu štetu u pregovorima. Svoju inteligenciju je iskoristila da se probije na čelo rang-liste beskičmenjaka koji se morbidno utrkuju u tome ko će najbolje imitirati „gospodara“ – u bezobrazluku, pre svega. Da li imate dokaze za tvrdnju da vlast planira režirane nemire na severu Kosova? Šta će vam bolji dokaz za to od postavljanja okorelih kriminalaca na zvanične funkcije u političkom sistemu Srba na severu Kosova? Na koga mislite? Pre svih na Milana Radojičića, ali on nije jedini. Imate li dokaze za to da je okoreli kriminalac? To je teška optužba. Informacije o njemu smo dobili iz kredibilnih izvora – što domaćih, što međunarodnih. Ako me bude tužio za klevetu, dokaze ću izneti pred sudom. Ako verujete da je okoreli kriminalac, kako se ne plašite vaninstitucionalnih posledica po sebe za ovo što o njemu izgovarate? Dobro znam da sam odlukom da postanem najotvoreniji kritičar ubrzane kriminalizacije Srbije stavio svoju glavu u torbu. Ali kada se ja za nešto opredelim, ne kalkulišem i uvek idem do kraja. Ako bih ja pokazao strah, kako bih onda mogao da na hrabrost pozivam druge. Kada govorite da je „država ogrezla u organizovanom kriminalu“, oslanjate se na utiske ili dokaze? Trideset pet ekonomski najmoćnijih država sveta je formiralo globalno telo za borbu protiv međunarodnog pranja novca i finansiranje terorizma – FATF. Oni su u februaru Srbiju stavili na zvaničnu listu zemalja osumnjičenih za nedozvoljene aktivnosti u tom domenu. Na toj listi je svega devet država, poput Sirije, Jemena, Iraka... i Srbije. Da li je potreban veći dokaz od toga? Otkud mi na toj listi? Pa otkud? Savremene međunarodne regulative podrazumevaju da država zahteva da se zna ko je stvarni vlasnik kapitala koji se ulaže u zemlju. Kod nas to nije slučaj – ako neko iz Luksemburga na primer nešto kupi u Srbiji, nema potrebe da prijavi da je njihov vlasnik neki entitet iz Paname, a njihov neko iz, recimo, Abu Dabija... Ali kada bi Srbija takav propis uvela, onda bi se otkrilo čega su sve ovde vlasnici ljudi bliski Vučiću i njegovom okruženju. To nije jedini razlog, ali je među najvažnijima. Namera je bila da se stvore uslovi pod kojima bi se od očiju javnosti sakrilo nezakonito bogaćenje i pranje ogromne količine novca od strane vladajuće klike. To je FATF uočio, i sada smo tu gde jesmo – na međunarodnom stubu srama, zemlja kojoj prete ozbiljne finansijske sankcije koje bi za posledicu imale potpuni slom naše privrede. Vratimo se nemirima na severu Kosova koje najavljujete kao nameru vlasti, odakle vam to? Režim pokušava da stvori privid da je potpis na sporazum o kosovskom članstvu u UN jedini način da se izbegnu sukobi širih razmera. To je besramno, opasno i vrhunski neodgovorno. Verujem da će među čitaocima biti onih koji misle da je neodgovorno i ovo što vi govorite i koji ne veruju da postoji bilo kakav prostor za odlaganje pregovora koji ne vodi u sukobe? Nikada nisam rekao da treba zaustaviti ili odlagati pregovore sa Albancima. Ali smatram da je neophodno promeniti strategiju pregovaranja, koja državi i našim sunarodnicima na Kosmetu nije donela bukvalno ništa, dok su Albanci s druge strane dobili sve što su zatražili. Na primer, zašto se ne pokrene krucijalno pitanje imovine – privatne i državne – na teritoriji pokrajine? Ili garancija zaštite našeg kulturnog nasleđa – pre svega manastira i crkava SPC? Na takav zahtev se predstavnici međunarodne zajednice ne bi mogli oglušiti – to su stvari na koje je Zapad i te kako osetljiv. Nakon što bi se rešilo pitanje stolice Prištine u UN, Albanci dalje uopšte ne bi morali da pregovaraju, jer je to poslednje što još nisu dobili. Zato ponavljam – taj jedan potpis bi promenio sve, i zato moramo učiniti sve da sprečimo da do njega dođe. Da li očekujete referendum? Vučić je krajem juna rekao da se neće zaklanjati iza volje naroda. Pre nekoliko dana – da hoće. Verujem da će još mnogo puta promeniti mišljenje. Iskustvo pokazuje da je istini uvek najbliže suprotno od onoga što je poslednje izjavio. Dok vi dovodite u pitanje moralni integritet ljudi iz vrha vlasti, oni se pitaju s kojim moralom se danas javljaju oni koji su pogrešnom politikom prebacili temu Kosova iz UN u Brisel i doveli dotle da „tamo više nemamo ništa i da je svaki metar za koji uspemo sutra da se izborimo ogroman“? Najveći udarac srpskim interesima na Kosovu su naneli oni koji su svojom neodgovornom politikom doveli do toga da dođe do bombardovanja 1999. godine i povlačenja srpske vojske i policije sa teritorije pokrajine. Mi smo se 2008. godine našli u izuzetno teškoj situaciji kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost uz punu podršku nekih od najmoćnijih država sveta. Uprkos svemu, izborili smo se za to da Kosovo ne postane član nijedne međunarodne organizacije, a i sačuvali institucije Srbije na severu, koje je aktuelni režim kasnije demontirao Briselskim sporazumima, zauzvrat dobivši jedino prećutnu saglasnost Zapada za uvođenje nedemokratske strahovlasti u zemlji. I sada, pripremajući javnost na kapitulaciju, Vučić izjavljuje da na „Kosovu nemamo ništa“, ne hajući za to da se tako dodatno urušava naša ionako oslabljena pozicija u pregovorima. Ali šta očekivati od čoveka koji je odlučio da se za Kosovo „bori“ sa nekoliko okorelih kriminalaca u Mitrovici, Markom Đurićem u Briselu, Vulinom u crnoj uniformi i Brnabićevom koja izjavljuje da Kosovo nije Srbija. Dok vi govorite o „zapanjujućoj nestručnosti“ vrha vlasti, predsednik poziva da se uporede ocene sa studija. Kako razumete da je to prvi obračun iz koga je vas izostavio? Verovatno zato što sam ja svoje diplome stekao na Kembridžu i Harvardu, a da on čak nije uspeo ni da svoje osnovne studije na Pravnom fakultetu okonča u roku. To očigledno ostavlja ozbiljne posledice na njegovu psihu. Ali nezavisno od toga, potpuno je bizarno da neko u 50. godini kao temu otvara ocene sa fakulteta! To ne može a da vas ne zabrine, bilo da ste psihijatar ili običan glasač. Iz vaše stranke su stigle prve zvanične najave da je postignut dogovor i da se u naredne dve nedelje očekuje formiranje Saveza za Srbiju. Ko se dogovorio? Narodna stranka se od svog osnivanja zalagala za jedinstven nastup opozicije. Savez za Srbiju je i začet tako što smo napravili dogovor sa Draganom Đilasom o zajedničkom nastupu u beogradskoj skupštini. Poslednjih nekoliko nedelja smo proveli sastavljajući zajedničku programsku platformu, ostalo je još samo da usaglasimo nekoliko tehničkih detalja. Narodna stranka će uložiti sve svoje resurse – pre svega kvalitetne kadrove i infrastrukturu koju smo izgradili – u buduće objedinjeno delovanje. Ko će biti u tom savezu? Ne bih da bilo kome od budućih partnera otežavam situaciju tako što bih sa njihovim imenima izlazio u javnost pre nego što oni donesu zvanične odluke na svojim stranačkim organima. Da probamo ovako: ko neće biti u Savezu? Što se tiče Narodne stranke, vrata su otvorena svima koji se obavežu da ni u kakvoj formi neće sarađivati sa režimom i prihvate naš dogovoreni program. Da li ste postigli dogovor sa Sašom Jankovićem i PSG? Žao mi je što nisu pokazali zainteresovanost da budu među osnivačima Saveza za Srbiju, pogotovo imajući u vidu da smo izuzetno produktivno sarađivali na beogradskim izborima. Nadam se da još uvek nije kasno da preispitaju svoju odluku. Dokument, dakle, obavezuje potpisnike na odbijanje svakog oblika saradnje sa režimom? Čak i ako bi ta saradnja bila preduslov za dobijanje Vučićeve podrške za neku buduću kandidaturu u nekoj međunarodnoj ili domaćoj instituciji? Da. Imam utisak da aludirate na činjenicu da sam 2016. godine bio kandidat Srbije na izborima za generalnog sekretara UN, na kojima verovatno ne bih završio na drugom mestu već bih pobedio da nije bilo direktne opstrukcije iz Beograda. Iako sam imao ponudu da budem kandidovan od strane jedne druge, mnogo uticajnije države, nisam želeo da u toj trci nastupim u bilo čijem drugom „dresu“ osim našem. Inače, jedan od razloga zbog kojih se Vučić danas tako divljački ophodi prema meni potiče i od frustracije što mu nisam dozvolio ni da pokuša da za tu nominaciju od mene bilo šta traži zauzvrat. Svest da sa mnom ne može da na takav prizeman način razgovara, kako je inače navikao da opšti sa većinom ljudi koji se ovde bave politikom, kod njega izaziva dubinsku nelagodu. Jednostavno, mi pripadamo suštinski suprotstavljenim sistemima vrednosti – tako je bilo 90-ih, tako je i danas. Da li članice budućeg opozicionog fronta dele stav Narodne stranke da je stavljanje potpisa na stolicu u Ujedinjenim nacijama – „veleizdaja“? Crvena linija Narodne stranke u pregovorima oko formiranja Saveza je bila eksplicitan i odlučan otpor potpisu koji bi Prištini omogućio članstvo u UN. Jasno smo stavili do znanja da tu ne može biti okolišanja. To je na kraju prihvaćeno od svih, a situacija je takva da će to po svoj prilici biti prvi veliki izazov sa kojim će se Savez suočiti po osnivanju. Da li ste se složili da nećete učestvovati ni na jednim budućim izborima ukoliko budu organizovani pod istim uslovima kao poslednji predsednički i beogradski izbori? Da želim da obavestim režim o našim dogovorima i namerama, poslao bih im telegram.