Balkanska ruta i dalje je živa

Balkanska migrantska ruta je živa i nikada nije prekidana. Menjali su se samo pravci preko Balkana, pa tako trenutno centralna Srbija nije na glavnoj ruti. To, međutim, ne znači i da je migranti u potpunosti zaobilaze. „Udarni pravac kretanja migranata sada ide preko Kosova, Crne Gore i BiH, pa dalje u zapadnu Evropu. To ne znači da u centralnoj Srbiji nema ruta. Posebno je opasna po život novootvorena ruta koja ide od Beograda ka Kladovu, gde ih ilegalno prebacuju čamcima preko Dunava u Rumuniju“, kaže za NIN Dragan Često, zamenik tužioca za organizovani kriminal, koji je ujedno i šef Udarne grupe za suzbijanje krijumčarenja migranata. On objašnjava da se u poslednje vreme najčešće ilegalno prelazi Dunav kod Tekije. „U poslednjoj akciji smo otkrili da su tri gumena čamca korišćena od 11. februara do 23. marta 2018. i da je u njima preko Dunava prešlo 79 migranata iz Irana, Iraka, Pakistana i Libije. Plašili smo se da neko ne strada. U februaru prelaziti Dunav sa gumenim čamcima koji su maltene za jednokratnu upotrebu, veoma je opasno”, navodi tužilac Često. Iz MUP Srbije nedavno su upozorili da je kroz centralnu Srbiju pokrenuta još jedna ruta kojom se kreću migranti preko reke Drine do BiH. Ona nije toliko opasna kao ruta preko Dunava, jer migranti na Drini ponekad koriste i mostove na kojima je slaba ili nikakva kontrola. Ova ruta je otkrivena kada je krajem aprila 2018. loznička policija u velikom zdanju Zanatskog centra Sloga, čiji je vlasnik Živorad S, pronašla 11 migranata. Potvrđeno je i kada se 20. juna kod Zvornika prevrnuo čamac u kome je bilo 10 migranata. Tužilac Često navodi da su sve akcije od 8. februara 2017. pa do poslednje 6. jula 2018, u kojima je razotkriveno devet organizovanih kriminalnih grupa, sprovedeno uz pomoć kolega iz Austrije, Mađarske, BiH, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, i Makedonije. „Početak je uvek van naše zemlje i u sto odsto slučajeva se tamo i završava, jer niko ovde ne želi da ostane. Srbija je kao parking zemlja za migrante. Kako se steže obruč to utiče na sporiji prelaz i poskupljuje usluge krijumčara, ali tranzicija nikad ne prestaje. Balkanska ruta funkcioniše, ali ne kao 2015. i 2016. godine“, kaže tužilac. Za uspešno zaustavljanje ilegalnih migracija preko Srbije zainteresovani su mnogi u svetu, od Ujedinjenih nacija, Evropske unije, do velikih država. Tako su radu srpske Udarane grupe pomogli finansijski, obukom i nabavljanjem sredstava za rad, Kancelarija UN za pitanje droge i kriminala, Misija OEBS u Srbiji, Kancelarija za međunarodnu pomoć Ministarstva pravde SAD, Međunarodne organizacije za migraciju IOM, Britanske nacionalne kriminalističke agencije NCA, i projektom IPA „Borba protiv ozbiljnog kriminala na Zapadnom Balkanu“. Sama inicijativa za formiranje Udarne grupe u Srbiji došla je spolja. Svoje znanje sada stručnjaci iz Srbije prenose drugima. Tako je tužilac Često učestvovao u obuci pripadnika makedonske udarne grupe koja je formirana novembra 2017, a u planu je obučavanje i crnogorskih kolega za to. Od brojne međunarodne pomoći koja je stigla u Srbiju veoma značajni su automobili sa opremom za tajno video-snimanje i presretanje mobilnih telefonskih razgovora. Osim materijalne pomoći i pomoći u obuci veoma korisno je bilo kada je iz Austrije došao policijski oficir pakistanskog porekla koji je dobro poznavao jezike u Pakistanu. On je odmah prevodio razgovore krijumčara migranata - tačnije dvojice državljana Pakistana Muse M. (32) i P. S. (25), koji su bili angažovani u dve organizovane kriminalne grupe. Musa već nekoliko godina neprijavljeno boravi u Beogradu i srpski jezik govori odlično. On je osumnjičen da je imao ista zaduženja u obe kriminalne grupe - da nalazi svoje zemljake, ali i druge koji su bili spremni da plate za ilegalan prelazak granice. Bio je zadužen i za kontakt sa porodicama migranata. Podizao je novac koji su porodice i prijatelji migranata preko Western union-a slali u Beograd, ali je i direktno naplaćivao. Sa zemljacima je razgovarao urdu jezikom koji je znao austrijski inspektor. Musa je u Pakistanu radio kao menadžer, tamo je završio 10 razreda škole, što je otprilike osnovna škola u Srbiji. Drugi Pakistanac P. S. je ilegalno boravio u Subotici i bio je zadužen da povezuje vodiče, koji su znali ilegalne puteve preko granice, i migrante. Ministarstvo pravde Srbije je u ovim slučajevima tražilo zvanično informacije od Pakistana, ali za sada nije stigao odgovor. Tužilac Često kaže da u poslednje vreme pripadnici kriminalnih grupa koje prebacuju migrante nemaju raniji kriminalni dosije. „Do 2015, bila je retkost da među onima koji ilegalno prebacuju migrante bude nekog ko nema krivični dosije. Sada je to skoro pravilo“, navodi Često. Prema njegovim rečima mnogi od uhapšenih prvi put nisu svesni da su počinili ozbiljno krivično delo. „Na tim prvim saslušanjima šokirani su saznanjem da se ne može izreći blaža kazna od tri godine zatvora. Neki su mislili da čine običan prekršaj, i nisu znali da je krivično delo u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal za koje je, od 1. juna 2017. kada je izmenjen zakon, zaprećeno od tri do 15 godina zatvora. Okrivljeni pokušavaju u početku da se brane negirajući dela, ali novi šok usledi kada im pokažemo video-snimke i presretnute razgovore“, kaže Često. U kriminalnim grupama koje ilegalno prebacuju migrante angažovani su i taksisti. „Prilikom praćenja i presretnutih razgovora vidi se da ne obavljaju taksi delatnost već prevoze migrante. Pokušavaju da nas ubede da rade samo svoj posao. Uostalom, dovoze migrante do mesta gde granica može samo ilegalno da se pređe“, navodi Često. Ovakvo krijumčarenje ljudi je veoma privlačno i za one bez stalnog posla koji nemaju svest o tome da čine ozbiljno krivično delo. „Napraviti turu od Beograda do bugarske granice i zaraditi 500 evra nije malo, naročito za ljude koji nemaju stalne prihode. U početku ti ljudi obavljaju sporedne delatnosti. Idu ispred vozila kojima se prevoze migranti i javljaju gde se nalazi policija. Kasnije imaju sve značajnija zaduženja, a neki organizuju i svoje grupe. Dešava se da neke hapsimo dva, čak i tri puta u kratkom periodu”, objašnjava Često, koji ne želi da otkriva pojedinačne slučajeve. U sudskim spisima NIN je otkrio slučaj Srđana A. (29), koji je poslednji put okrivljen kao vođa grupe koja je krijumčarila migrante, a pre toga je već dva puta hapšen i pravosnažno osuđen zbog pojedinačnog prebacivanja migranata. Prvo je ovaj majstor za centralno grejanje osuđen na godinu dana kućnog zatvora sa nanogvicom, pa je poslednji put uhapšen dok je služio tu prvu kaznu. Nakon toga, osuđen je i na dve godine i tri meseca, što ga tek čeka. Treća kazna biće znatno veća od prve dve, jer se tereti da je organizovao grupu koja je od 23. marta do 12. juna 2017, u osam tura prebacila 119 identifikovanih migranata kroz Srbiju, od Bugarske do Mađarske. Prebacivanje su naplaćivali 280 evra i svaku provedenu noć u Srbiji 10 evra po osobi. Zanimljiv je i slučaj Beograđana Željka J. (36) i Boška A. (39) koji su dva puta uhapšeni kao vođe dve različite kriminalne grupe koje su prebacivale migrante. Drugi put su uhapšeni 6. novembra 2017. sa još sedam novih saradnika zbog sumnje da su od 4. septembra do 21. oktobra 2017. u sedam tura prebacili preko mađarsko-srpske granice 108 migranata za 600 evra po osobi. Prethodno su 27. marta 2017. osuđeni po sporazumu o priznanju krivice. Željko J. na tri i po godine zatvora, a Boško A. na tri godine zatvora kao vođe kriminalne grupe. Željko je posle presude bio u kućnom pritvoru sa nanogvicom i trebalo je da dobije uput za zatvor. Međutim, odmah je skinuo nanogvicu i pobegao. Boško je takođe pobegao pre upućivanja u zatvor. Obojica su uhapšena sedam meseci kasnije. Zanimljivo je da je Srđan u svojoj grupi, kao i Željko i Boško u svojima, angažovao nesuđenog pakistanskog menadžera Musu M. Šef Udarne grupe Dragan Često kaže da je cilj postupaka u Tužilaštvu za organizovani kriminal da budu što efikasniji. „To ostvarujemo sporazumima o priznavanju krivice. Od 96 okrivljenih do sada je 88 njih prihvatilo sporazum o priznavanju krivice, što je 91,7 odsto. Prilikom sklapanja sporazuma imamo u vidu pravosnažne kazne u Apelacionom sudu. Tako je njih 88 dobilo ukupno 208 godina i devet meseci zatvora. Neki nisu osuđeni kao pripadnici organizovane grupe, pa su kazne manje od tri godine. Najveća pojedinačna kazna do sada je preko šest godina“, navodi Često. On ukazuje da efikasnost postupka donosi više dobrih stvari; da postupci ne traju godinama, da sve troškove plaćaju optuženi, kao i da tužilaštvo ima više vremena da se bavi novim slučajevima umesto da učestvuje u decenijskim suđenjima. „Odbrana jednog optuženog košta najmanje oko 2.000 evra, to je trošak za advokate po službenoj dužnosti. Ovako se sporazumom troškovi prebacuju na okrivljene, a takođe im se zapleni i imovina proistekla iz krivičnih dela, pa je država na dobitku. Do sada je zaplenjeno na primer 135.335 evra gotovog novca, 25 automobila, veliki broj računara i mobilnih telefona“, navodi tužilac Često. On i 15 pripadnika Udarne grupe policajaca, uglavnom iz Uprave kriminalističke policije i Granične policije, ne sreću se često sa migrantima. „Kada mi pokrenemo zvanično istragu migranti su već prešli granicu. Tužioci redovnih tužilaštva ih saslušavaju, a mi uzimamo izjave kada su oni već otišli. U poslednje vreme većinom su to muškarci do 30 godina. Vrlo malo dece i žene. Neki od njih imaju novac i skupe telefone. Međutim, većina su siromašniji ljudi. Prvo su bežali najbogatiji. Dominantno u Srbiji ima najviše migranata Pakistanaca“, navodi Često. Broj migranata koji će ilegalno prolaziti kroz Srbiju ne zavisi samo od efikasnosti srpskih službi, već i od međunarodnih okolnosti na koje Srbija i Balkan ne mogu uticati. Od početka godine Španija je postala nova glavna tačka za ulazak migranata u Evropu. Oko 19.000 azilanata stiglo je u Španiju u prvih pet meseci 2018, dok je tokom 2017. sličan broj migranata stigao u toku cele godine. I tužilac Dragan Često kaže: „Nemamo iluziju da neće biti novih i novih grupa u Srbiji, koje će organizovati ilegalan prelazak migranata.“