Umetnost pobune

Kada posle više od pedeset godina Rolingstonsi nastupe u Varšavi, kako se to dogodilo prošlog vikenda, onda je to vest za obožavaoce. Ali kada se Mik DŽeger obrati publici (na poljskom) rečima: „Previše sam star da bih bio sudija, ali nisam previše star da bih pevao“, onda to već postaje pitanje za poljsku vladu. Iza ove rečenice krije se aluzija na potres u poljskom sudstvu, promenu zakona i smenu gotovo trećine sudija Vrhovnog suda. Leh Valensa koji je pozvao DŽegera da reaguje na ono što se događa u zemlji, zahvalio se frontmenu Stonsa preko Fejsbuka rečima: „Prava Solidarnost uvek pobeđuje.“ Ali za vladu premijera Mateuša Moravjeckog, to je daleko od pobede, njegova vlada vodi bitku sa Briselom, koja bi mogla da se završi porazno po celu EU. Novim zakonima i reformom sudstva 27 od 72 sudija Vrhovnog suda će morati u penziju, tome je već prethodila promena medijskog zakona i sve u svemu za opoziciju, a i za briselske kriterijume, vlada je sebi otvorila vrata za potpunu kontrolu. Ono što je za Moravjeckog čišćenje društva od ostataka komunizma, jer je između ostalog predviđeno i da ministar pravde može da smenjuje predsednike suda za koje smatra da su iz bivšeg vremena, za EU je ugrožavanje demokratije i pokušaj kontrole pravosuđa. Za dve godine koliko je na vlasti stranka Pravo i pravda zamerila se Briselu na više načina. A posebno kada nije podržala planove o raspodeli migranata. Brisel je zauzvrat rešio da preispita distribuciju sredstava iz evropskih fondova, čiji je Poljska značajan korisnik, u narednom krugu (2021), i pokuša da disciplinuje poljsku vladu. Sada je ta vlada na pragu da bude kažnjena suspendovanjem prava glasa u evropskim institucijama. Ukoliko se to dogodi biće to prvi put da se primenjuje član 7. Lisabonskog sporazuma, koji predviđa takvu kaznu za članicu koja krši osnovne vrednosti EU. Taj proces nije jednostavan, odluku bi moralo da podrži svih 27 članica. Već je jasno da Mađarska ne bi dala svoj glas, a pitanje je šta bi učinile i druge članice, koje takođe smatraju da im se EU previše meša u unutrašnje poslove. Pitanje koje od početka muči evropske države, a ekonomska kriza ga je izbacila u prvi plan, jeste gde se završavaju ingerencije Brisela i počinje suverenitet članica. Koliko i čega se mora svaka država odreći zbog Unije i koliko EU može da se meša u ono što evropske vlade smatraju svojim terenom. Brisel je još prošlog decembra zapretio Varšavi, ali za ovako ozbiljan potez, potrebno je mnogo više od optužbi da je desničarska vlada ugrozila demokratske principe. Moravjecki nije jedini koji želi da vodi zemlju onako kako njegova vlada misli da treba, a ne onako kako to misli Brisel. U tome može da računa ne samo na Viktora Orbana, već i na druge članice, pre svega na preostale članove Višegradske grupe, Češku i Slovačku, koje su već podigle glas protiv briselskih pravila - od problema migranata do pitanja državnog suvereniteta i samostalnosti vlada. Evropska komisija možda može da ovaj potez poljske vlade iskoristi za drugačiju preraspodelu budžeta i rezanje troškova u državama koje se opiru standardima EU, ali ukoliko zaista istraje u odluci da se pozove na član 7, to bi moglo biti veoma rizično. Ne toliko po Poljsku, koliko po samu Uniju koja već pokazuje ozbiljne pukotine.