Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.09.2018. 11:13
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
Не будимо секирљиви

У броју од 14. јуна, под насловом „Речи у дефициту“, цитирао сам одломак из превода једног руског романа, у коме главна личност „од муке попије водену чашу вотке“. Последње три речи делују нејасно зато што немамо посебан израз за обичну чашу из које пијемо воду. Тим поводом читалац Небојша Мићић ми пише: „У мом крају постоји израз ’чаша водењача’, који се најчешће користи управо у контексту који је поменут у роману. Дакле, не кажемо да је неко попио ’водењачу’ воде, пива или вина, али се наглашава да ’пије ракију чашом водењачом’. Користиле су ту реч и старе домаћице, за мере у рецептима: ’две водењаче чаше брашна...’ Ето, можда сам допринео великом Академијином речнику са овом новом (старом) речи.“

Нисам стигао да погледам у велики речник, али у најновијем Матичином једнотомнику из 2011. реч „водењача“ има под 1 четири ботаничка значења (врста сочне крушке, врста смокве, врста трешње, врста тикве која се осушена употребљава као суд за воду) и једно зоолошко (барска змија, белоушка). Значење чаше се не помиње, а свакако би га требало додати.

У свом опширном писму Небојша помиње и доста других речи. У титлованом преводу једне телевизијске серије прочитао је „Он није секирљив тип“. Секирљив?! Значење је доста јасно, али таквог придева нема ни у једном српском ни хрватском речнику. Требало је или рећи раздражљив, нервозан, или преобличити реченицу: „Он није тип који се секира“, „Он се ни због чега много не узбуђује“ и слично.

У последње време, каже наш читалац, као да је постао популаран придев зачудан. У НИН-у, у једном чланку који се тицао комуниста и Павелића, забележио је „...па постојање више верзија истог поглавља није зачудно“. У једној емисији Вање Булића, његов гост је причао о београдском подземљу (оном правом, не криминалном), па је рекао да, с обзиром на грађевинску вештину Немаца, „није зачудно“ што је један тунел спојен с неким другим. Понеком се ова реч може учинити мало старинска, можда и сувишна поред синонима чудан, необичан, изненађујући, а Мићић каже да би он уместо „није зачудно“ радије написао „не зачуђује“ или „не треба да чуди“. Како год било, придеву зачудан нема се шта замерити. У Матичином шестотомнику наводи се пример из Иве Андрића „Ревност тога света била је зачудна“. Још о сличним дилемама следећег пута.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Владимир Ђукановић, посланик СНС-а

Навијати за хрватску репрезентацију се граничи са лудилом. Ти људи су зрели за лудницу, потпуне психопате, према таквим никада нећу да имам поштовања и ту укључујем и Новака Ђоковића.

Прочитајте све мисли
bg