Babe, žabe i univerzitetski profesori

Ustavni sud odbacio je kao neosnovanu inicijativu profesora Univerziteta u Beogradu da se pokrene postupak za ocenu ustavnosti člana 146. Zakona o visokom obrazovanju. NJima je, nakon što im je 2016. i 2017. Senat odobrio produžetak radnog staža nakon navršenih 65 godina života za još tri godine, to stečeno pravo ukinuto osim ako do 30. septembra 2018. uspeju da ispune uslov za izbor u zvanje redovnog profesora. Ustavni sud je odluku doneo 13. jula, a zaveo je šest dana kasnije (?) i dostavio Univerzitetu na dan početka kolektivnog godišnjeg odmora. U obrazloženju piše da se ne može govoriti o retroaktivnoj primeni, jer je dat rok od skoro godinu dana za ispunjenje novih uslova tako da osporena odredba „nema povratno dejstvo, već se utvrđuje njeno dejstvo ubuduće“. Tako bi, na primer, Zakon mogao da utvrdi da se ne priznaju doktorske disertacije odbranjene od 2000. do 2012. ukoliko se u roku od godinu dana ne dopune najnovijim podacima ili teorijskim uvidima relevantnim za temu. Dakle, Ustavni sud negira davno rešen metafizički problem prelaska iz sadašnjosti u budućnost i notornu činjenicu da je sadašnjost u sledećoj stotinki sekunde budućnost i da je nakon te stotinke postala prošlost. Kako među piscima inicijative ima i profesora prava, čini se da su ih njihovi bivši studenti, pa i oni najbrilijantniji u istoriji Pravnog fakulteta, oborili na ispitu. Iz toga proističe ili da nam je sistem obrazovanja loš i da ih profesori nisu naučili osnovnim lekcijama, ili da institucije, koje bi trebalo da budu nezavisne, nemaju integritet. Poništavanje stečenih prava je sa penzionera prošireno i na akademsku zajednicu tako da vlast, a sa njom i Ustavni sud, nastavljaju da proždiru prava sve većih delova stanovništva. A lepo je rekao Ajnštajn - svetu ne preti opasnost od ljudi koji čine zlo, nego od onih koji to dopuštaju.