Jutkine lutke

Da nismo gospodari svog tela posle smrti, osim ako ovo sami za života ne uredimo pisanom izjavom, govori novi Zakon o transplantaciji, a da ne raspolažemo mirom ni privatnošću, svedoči primer predsednika opštine Brus, Milutina Jeličića Jutke. Iako je protiv njega pokrenuta optužnica za seksualno uznemiravanje bivše najbliže saradnice, sekretarice Marije Lukić, sva je prilika da je zlostavljao i druge, „zloupotrebljavajući položaj“. Ali, ti su slučajevi zastareli, baš kao i u sudskom procesu protiv vladike Pahomija, pa na čaršiji ostaje da li će verovati Snežani Bojić, Sandri Milanović, Julijani Kolarević i još trima ženama koje su Jeličića prijavile za nasrtljive i ponižavajuće rabote, koje se od 1. juna tretiraju kao krivična dela, pod pretnjom „novčane kazne ili zatvora do tri godine“. A pod uslovom da je maltretirana i proganjana osoba sačuvala sve SMS poruke, ako se na ovaj način desilo uznemiravanje. I vodila dnevnik pojedinačnih sramnih obraćanja, prikupljajući i svedoke. Da li će sudiji Osnovnog suda u Brusu biti dovoljno 15.000 lascivnih SMS poruka da Jeličića (i na šta) osudi, videćemo, ali ovo za sada ničim ne remeti njegov status gradonačelnika. On i dalje žari i pali Brusom, uz prećutnu saglasnost stranačkih drugova u vladajućoj partiji. Jer, Jeličić je nevin dok god se ne dokaže suprotno, stav je SNS-a, dok je tradicija bahatosti gluva za sve optužbe i kritike. Iskoristićemo vreme dok Advokatska komora Beograda ne progura zakon po kome će medije kažnjavati i za prenošenje izjava pod punim imenom, čime će se štititi pravo okrivljenog, da razmotrimo prava oštećenih. Osim mogućnosti da se jave nevladinim organizacijama za zaštitu ljudskih (i ženskih) prava, žrtve nemaju baš ništa na raspolaganju.