Da li je Asanžovo vreme iscurilo

Odluka Lenina Morena, ekvadorskog predsednika, da preispita položaj DŽulijana Asanža i da mu, najverovatnije uskrati azil u ambasadi te zemlje u Londonu, doneta je uz malu pomoć SAD i Velike Britanije, a u perspektivi i MMF-a. Medijima, međutim, i onima koji još uvek računaju na slobodu govora, ovakvo rešavanje tog „nasleđenog problema“ kako je Moreno nazvao Asanža, donosi nove sumnje. Osnivač Vikiliksa ukoliko bude primoran da napusti ambasadu biće uhapšen i najverovatnije izručen američkim vlastima, gde ga čeka suđenje, zbog objavljivanja poverljivih dokumenata. Majk Pompeo, državni sekretar SAD, koji je bio prvi čovek CIA baš u vreme kada je počelo objavljivanje materijala kompromitujućih za američku vladu i DŽef Sešns, ministar pravosuđa, već su izjavili da je hapšenje Asanža prioritet. A kada iz Vašingtona stigne takav signal, onda se tome priklone i Velika Britanija i Australija, koja nije pokazala želju da zaštiti svog državljanina. Prethodni predsednik Rafael Korea, koji mu je pružio azil, sada upozorava da zemlja ima obavezu da štiti ljude kojima je pružila utočište. Ali to je od male koristi. Kao i odluka Radne grupe UN za nezakonito lišavanje slobode, koja je naložila da Asanž mora biti oslobođen uz nadoknadu zbog ugrožavanja prava. On je radio ono što rade slobodni mediji, objavljivao informacije, ali to ga neće spasiti suda. Osnivaču Vikiliksa uskraćen je pristup internetu, ograničene su mu posete i upravo se pregovara o izbacivanju. Nije još izvesno da li će mu neka druga država priteći u pomoć, ali sama činjenica da bi uopšte mogao biti izručen i da bi mu moglo biti suđeno već je dovoljno uznemiravajuća. Jer, gde je onda granica koja bi se povukla između onoga što je radio Asanž i onoga što svakodnevno rade mediji širom sveta, uključujući i američke?