Tužioci na meti ekstremista

Mehanizam da državni funkcioneri iznose neodgovorne optužbe o „izdaji“ ili „lopovluku“, a zatim ekstremisti, huligani i drugi nasilnici to prihvataju kao činjenice i tim „izdajnicima“ i „lopovima“ prete, sve više uzima maha. Taj uigrani sistem, da predstavnici vlasti verbalno optuže, a zatim razni „izvođači radova“ prete, primenjen je čak i na one koji po službenoj dužnosti vode ili su vodili istrage o ratnim zločinima, koje i po Zakonu država mora da zaštiti. Ali to ne čini. To pokazuju nedavne brutalne pretnje smrću, upućene prvom srpskom tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću i sadašnjem zameniku tužioca Brunu Vekariću, kojima su prethodile optužbe političara. „Zbog javnih istupa poslanika Milovana Drecuna, zamenik tužioca za ratne zločine Vekarić i ja smo dobili desetine pretnji smrću. Drecun je više puta javno iznosio potpunu izmišljotinu da su tužilaštvu dostavljeni neki dokazi za zločine nad Srbima koje smo mi zataškavali. Nedavno su sa stranica jedne veće internet grupe upućene brojne pretnje našim porodicama i nama pozivajući se na tu Drecunovu izmišljotinu. Drecun se ponovo ostrvio na mene. I nijednom nije postupano po službenoj dužnosti kada je prećeno mojim saradnicima i meni“, kaže Vukčević za NIN. Zakon propisuje da se pretnje državnim funkcionerima, gde su pobrojani i javni tužioci, gone po službenoj dužnosti. Za sada su postupci po službenoj dužnosti pokretani u slučajevima kada su pretnjama bili ugroženi nosioci političke vlasti, a pre svega sadašnji predsednik i prethodni premijer Aleksandar Vučić. Milovan Drecun, poslanik vladajućeg SNS-a još od 2012, sada je predsednik skupštinskog Odbora za KiM, koji je osnovao radnu grupu za prikupljanje dokaza za zločine nad Srbima. Istovremeno je i predsednik radne grupe. On je često gostujući na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom optuživao Vukčevića i Bruna Vekarića da su „skrivali dokaze za zločine nad Srbima“. Drecun je tako o Vukčeviću nedavno govorio: „Spakovali smo mi njega u penziju, a uskoro ćemo da vidimo još neke stvari. Misli da će pobeći od odgovornosti za prikrivanje zločina nad Srbima.“. Ubrzo je, 24. jula, na fejsbuk-stranici jedne veće ekstremne grupe (ima 154.873 pratilaca), koja propagira mržnju prema svima koji nisu „dobri Srbi“, ponovljena Drecunova tvrdnja. „Dva zločinca koja su od 2000. zataškavali zločine nad Srbima u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu. Dosijee koje su dobijali od BIA sakrivali su po podrumima tužilaštva, a kada bi neko uspeo da dođe do njih davali bi naredbu da ne smeju da hapse nijednog optuženog na teritoriji Srbije koji nije Srbin“, navedeno je na ovoj stranici ispod fotografija Vukčevića i Vekarića. Na ovu objavu usledila je lavina brutalnih i vulgarnih komentara sa brojnim pozivima na ubistvo. „Obojicu streljati, a njihove porodice proterati u Albaniju i Hrvatsku“; „Obesiti na Terazijama i prokleti im koren“; „Go... koja treba poklati. Za njih je metak skup“; „Na kolac...“; „Ovo go... od Vukčevića trebalo je ubiti i to smo mi čije prezime blati trebali završiti između nas“, samo su neke od pretnji od kojih su pojedine čak potpisane punim imenom i prezimenom. Na ovoj fejsbuk-stranici objavljeni su i tekstovi kojima se mnogi iz nevladinog sektora i opozicije označavaju kao „izdajnici“ i „lopovi“, a te objave prate brojni preteći komentari. Zanimljivo je da nema nijedne objave kojom se kritikuje sadašnja vlast, ali zato ima pohvala. Nekadašnji tužilac Vukčević kaže da je zbog poslednjih pretnji zabrinut za bezbednost porodice. „Ne osećam se bezbedno. Pre svega sam veoma zabrinut za bezbednost moje porodice, jer su pretnje upućene i mojim ćerkama. Mom nekadašnjem zameniku Vekariću i njegovoj porodici je takođe prećeno i zabrinut sam za njihovu bezbednost. Drecun sada istupa u svojstvu predsednika ad hok grupe koja treba da prikuplja dokaze za zločine protiv Srba, a prema zakonu isključivo tužilaštvo može da prikuplja takve dokaze. Inače, tvrdnja da je BIA podnela krivičnu prijavu koju smo mi zataškali je klasična kleveta jer oni nisu podneli nijednu prijavu. Imali smo problema u početku sa službom MUP za ratne zločine, pa smo im pomogli da podnesu krivične prijave“, kaže Vukčević. Pozvali smo i zamenika Vekarića, ali on ne može javno da istupa bez dozvole tužiteljke za ratne zločine. Inače, razlog što poslanik Drecun više godina unazad javno verbalno napada Tužilaštvo za ratne zločine, verovatno je u tome što se njegovo ime našlo u dosijeu „Reči i nedela“ i što je bio obuhvaćen pretkrivičnim postupkom za pozivanje i podsticanje na ratne zločine kao jedna od perjanica RTS tokom sukoba devedesetih, kada je bio i član SPS-a. Taj postupak je pokrenut krivičnom prijavom koju je podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije. I Marijan Rističević, poslanik vladajuće koalicije, više puta je prozivao Vukčevića, a 2014. je podneo čak krivičnu prijavu protiv tužioca i njegovih saradnika zbog navodne špijunaže i izdaje o čemu je više puta i javno govorio. Za takve tvrdnje naravno nije bilo nijedne indicije, a kamoli dokaza, tako da je prijava ubrzo odbačena. Međutim, tu Rističevićevu optužbu i danas ekstremisti, ali čak i pojedini mediji, koriste kao „činjenicu“ da bi se Vukčević i njegovi saradnici označili kao „izdajnici“ i time postali legitimne mete. „Tu tvrdnju Rističevića, iako je pravosnažno odbačena jer nije bilo osnova, koristili su čak i advokati kada su odbili da me prime u Komoru“, ističe Vukčević. Primer odsustva reakcije države po službenoj dužnosti su i pretnje, takođe zbog „izdaje“ koje je Vukčeviću i njegovim saradnicima tokom 2014. uputio na službenu internet poštu sada javnosti poznati ekstremista Nemanja Ristić. Država je ipak morala da povede postupak protiv Ristića kada je 2015. protiv njega krivičnu prijavu podneo novinar Veran Matić, takođe zbog pretnji smrću. U tom postupku po privatnoj tužbi Ristić nije osuđen već mu je propisana mera lečenja u psihijatrijskoj ustanovi otvorenog tipa. Zbog psihijatrijskih problema Srbija je odbila da izruči Ristića Crnoj Gori gde je optužen za državni udar. Ristićevo ime, kada je označen kao pripadnik voždovačkog klana, dospelo je u javnost 30. maja 1994. Tada je na Voždovcu učestvovao u kriminalnom obračunu sa Brankom Grebenarevićem protiv Sredoja Šljukića, tada označenog kao vođa zvezdarskog klana, i njegovog saradnika Srđana Adžemovića. U obračunu je ubijena Tatjana Nikolić (20), a sva četvorica pucača su oslobođena. Kriminalna prošlost, presuda za pretnje, i duševna bolest nisu prepreka da Ristić učestvuje u mnogim javnim događajima kao što je to bila na primer podrška Zavetnicima. O Ristićevoj poslednjoj aktivnosti je u prošlom broju NIN-a pisala poslanica Marinika Tepić. Naime, on je sa predstavnicima provladinog sindikata Uprave kriminalističke policije, koji imaju slične značke kao prave policijske, posetio Prihvatilište za decu. O povezanosti političara, koji iznose neutemeljene teške optužbe, i ekstremista, koji prete uzimajući te optužbe kao činjenice, još više svedoči slučaj huligana u ulozi obezbeđenja na inauguraciji sadašnjeg predsednika koji su čak fizički napali novinare. Pitanje je trenutka kada će pretnje prerasti u zločin, a najveću odgovornost će imati političari na vlasti. Dokaze protiv OVK sklonio DB Zoran Stijović, nekadašnji pripadnik DB zadužen za KiM, kaže za NIN da su iz tajne službe Srbije nestali prisluškivani razgovori vođa OVK. „Ti presretnuti razgovori nisu dostavljeni ni srpskom ni haškom tužilaštvu i njihova sudbina do danas nije poznata. Možda namerno zataškavaju zločin za materijalnu korist ili trgovinu kompromitujućim informacijama?! Sa snimcima kako vođe OVK izdaju naređenja dokazala bi se njihova hijerarhija i subordinacija na osnovu koje bi se utvrdila i komandna i pojedinačna odgovornost”.