Podela Kosova nije prihvatljiva

Imam potrebu da napravim presedan i da vam umesto uvoda pružim na uvid tekst koji sam poslala Kseniji Božović kao najavu za pitanja koja će je dočekati u atačmentu. „Poštovana Ksenija, evo mojih pitanja. Razumem svu delikatnost i molim Vas da se ne uplašite. Odgovarajte po svojoj meri i proceni... Molim Vas da mi potvrdite da Vam je stigao mejl. Hvala Vam, Olja“. Trebalo je da prođe samo nekoliko dana da bih razumela da je reč „delikatno“ uveliko prevaziđena. Najblaža prava reč je - nenormalno. Podrazumeva se da je mejl koji sam joj poslala putovao kao da sam ga poslala vozom u Mitrovicu, uz sva zadržavanja na graničnim prelazima, ali u tome odavno ne vidim ništa nenormalno. Na to sam se navikla. Ali posle „hitno“ sazvane sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, otkrića o „agenturnim delovanjima“, verujem da je svako slovo koje je ispisala prva saradnica ubijenog Olivera Ivanovića, zamenica predsednika Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda Ksenija Božović - nenormalna hrabrost. Kako ste razumeli optužbe na račun pojedinih predstavnika SPC-a i političara za „agenturno delovanje“? Optužbe na račun pojedinih predstavnika Crkve su neodmerene i sramne. U narodu su shvaćene kao poruka da niko ne sme da ima drugačije mišljenje, niti pravo da takvo mišljenje iznosi u javnost. Šta je to iguman Sava Janjić rekao toliko strašno? Zašto bi njegova upozorenja izazvala tako žestoke reakcije, osim ako nije razotkrio „nečije“ tajne planove? Osim ako „neki“ pojedinci nisu planirali da nešto treba da se desi a da narod na KiM i šira javnost o tome ne treba ništa da saznaju? Ostvarenje takvih planova bi sigurno bilo na štetu Srba. Da li očekujete hapšenje igumana Save Janjića? To ni u kom slučaju ne bi smelo da se desi. Hapšenje igumana Save Janjića bi ostavilo nesagledive posledice i na srpski narod i na sveštenstvo na Kosovu. Zato mogu da kažem da to ne očekujem. A svi se pitamo zašto se patrijarh Irinej nije oglasio na ovolike optužbe na račun i vladike Teodosija i igumana Save Janjića. Da li su Srbi na Kosovu i Metohiji ohrabreni pismom predsednika Vučića, kao što to tvrdi šef Kancelarije za KiM Marko Đurić? Kažu da ih je podrška predsednika ohrabrila, jer moraju da veruju u svoju državu i u svog predsednika, pošto drugu državu nemaju. Pismo u kome nas poziva na mir i strpljenje i obećava da neće dozvoliti nasilje nad Srbima i srpskim svetinjama je došlo u trenutku kada uznemireni narod sluša zvuke helikoptera i gleda kolone oklopnih vozila. U danima takvih tenzija narod ne može da se ne zapita zašto predstavnici Kancelarije za KiM nisu došli na Kosovo da nam pruže podršku i pokažu da su s nama. Pre nekoliko meseci ste bili u prilici da lično razgovarate sa Aleksandrom Vučićem. Vi ste njemu postavili određena pitanja, on je vama dao izvesna obećanja. Šta se u međuvremenu desilo? Predsednik Srbije je nekoliko dana po ubistvu Olivera Ivanovića boravio u Kosovskoj Mitrovici. Održao je sastanak u amfiteatru Tehničkog fakulteta, smogla sam snage da se odazovem pozivu i imala sam samo dva pitanja – prvo je bilo da li će se pronaći ubica Olivera Ivanovića i šta će Srbija uraditi po tom pitanju. Drugo je bilo - da li će se krenuti u obračun sa kriminalom i korupcijom na severu KiM. Dobila sam odgovor da će ubica, ko god da je, biti pronađen i procesuiran, ali i da će se i on i Vlada Srbije obračunati sa kriminalom i korupcijom i to „prvo u svojim redovima“. Bila sam zadovoljna odgovorom i svakodnevno sam pratila razvoj događaja na terenu, ali nažalost, do današnjeg dana, od tada je prošlo već skoro sedam meseci, ništa konkretno od svega što je obećano nije se desilo. Ostaje nam da se nadamo i da čekamo. Da li vam je tada palo na pamet da će se umesto „obračuna sa ljudima iz svojih redova“, neki od njih iz sive zone unaprediti u zvanične predstavnike Srpske liste? Tog dana ja to tako nisam razumela, a ponajmanje očekivala. Nažalost, realnost je nešto drugo. Otac Sava Janjić se ovih dana zapitao koga predstavlja Srpska lista? Šta vi mislite? Zgroženi smo napadima Srpske liste, političkog subjekta sa Kosova, na oca Savu Janjića samo zato što je izneo svoje mišljenje i protivljenje ideji o podeli Kosova. Čelnici Srpske liste svoje napade na neistomišljenike iznose tvrdeći da govore u ime celog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ne mogu s tim da se složim. Srpski narod je uvek bio uz svoju crkvu i njeno sveštenstvo. Hoće li Srbi na KiM biti dovedeni u situaciju da se opredeljuju na čijoj su strani - SPC ili SNS? Srpski narod na Kosovu i Metohiji treba da bude i uz svoju državu ali i uz svoju crkvu. Podele, razjedinjenost, nesloga i sukobi su danas najmanje potrebni narodu na Kosovu i Metohiji. Da li je za vas prihvatljiva podela Kosova? Za Srbe na Kosovu i Metohiji nije prihvatljivo rešenje podele Kosova. To je bio stav i našeg pokojnog lidera i Građanska inicijativa SDP kao politička opcija na Kosovu i Metohiji ne odustaje od toga da sledi njegove ideje. Kako ste razumeli „pretnje“ predsednika Srbije da će izaći u javnost sa tačnim brojem Srba koji žive na Kosovu i koliko ih na dnevnom nivou odlazi sa Kosova. („Bolno je ovo što ja govorim. Ali ko može da kaže da nije istina? Devedeset odsto Srba južno od Ibra ima i kosovska dokumenta. Je l` to neka novost za nekog?“ - A. Vučić)? Predlažem da prvo pitamo predstavnike Srpske liste da li imaju kosovska dokumenta i iz čijih budžeta primaju plate!? Svi do jednog imaju kosovska dokumenta i primaju jednu ili više plata iz kosovskog budžeta. Da biste nekoga kritikovali morate vi prvi da budete ispravni, pa tek onda imate pravo da kritikujete. Kako se osećate kad čujete reči predsednika Srbije da „svi Srbi znaju da je Kosovo izgubljeno“. Da li spadate u „sve Srbe“? Ja sa svojom porodicom živim na Kosovu i nikada se ne mogu pomiriti da je Kosovo izgubljeno. Dok na Kosovu živi i jedna srpska porodica ono ne može biti izgubljeno i za njega se treba boriti. To tvrdim. Da li osećate kao nepravdu uverenje onih građana Srbije koji misle da bolje znaju šta je za vas dobro od vas samih koji tamo živite? Građani Srbije trebalo bi da znaju da narod koji živi na Kosovu valjda najbolje zna šta je za njega dobro. Da čuju naš glas i vapaj i da daju podršku očuvanju svete srpske zemlje. Svi bi trebalo da budu svesni da nepravda koja se nadvila nad narodom na Kosovu, ali i nad narodom u Srbiji, kao i ogromni pritisci raznih zemalja sveta mogu biti prevaziđeni samo ako budemo složni, jedinstveni i istrajni. „A sutra? Koga briga za sutra! Hoćemo li imati budućnosti i dece. Valjda je bolje da imamo nešto nego da nemamo ništa... A to što se pravite ćoravi kod očiju i gluvi, samo nastavite sa tim... Nećete etničke granice i razgraničenje sa Albancima? Nema problema, da se onda spremimo za Vranje za jedno 40 godina“, rekao je nedavno Vučić. Ako bi bilo referenduma, kako bi po vama glasilo pošteno pitanje? Bojim se da će referendumsko pitanje biti formulisano slično onom u Makedoniji. Da će vlast na perfidan način pokušati da kamuflira suštinu i da će pitanje sudbine Kosova i Metohije povezati sa budućnošću Srbije. Bilo bi prihvatljivo svako pitanje u kojem bi na jasan način bio predstavljen ustavnopravni, istorijski i kulturološki značaj Kosova i Metohije za srpski narod i srpsku državu. Kako doživljavate briselske pregovore? Da li se tamo pregovara o budućnosti vašeg ostanka na Kosovu ili o budućnosti Srbije ako vas se (ne) odrekne? Da li imate pojma o čemu se tamo razgovara? Briselski pregovori se netransparentni, a Srbima se plasiraju informacije posle završenih pregovora. Onda dobijamo tri različite interpretacije dogovora, jednu iz Prištine, drugu iz Beograda, treću iz Brisela. Skoro uvek su kontradiktorne. A rezultate tih dogovora najbolje mogu da ocene Srbi koji sa svojim porodicama žive na teritoriji Kosova i Metohije. Oni najbolje znaju šta su do sada ti briselski pregovori doneli dobro, a šta loše. Mnogo više loših stvari. Da li ste na bilo koji način učestvovali u „unutrašnjem dijalogu“? Nismo. Nudili smo saradnju, govorili smo da bi u unutrašnji dijalog trebalo da budu uključeni viđeniji političari sa Kosova i Metohije, profesori fakulteta, intelektualna elita, pa i obični građani - međutim nismo prepoznati kao kompetentni sagovornici. Utisak je da vrh srpske države veruje da je za opstanak Srba na Kosovu daleko bitnije što poznaju svako selo, skretanje za zaseok, nego da priznaju da li poznaju „neke Radojčiće“? Šta je za vas važnije: poznavanje geografije ili ljudi iz kriminogenog miljea? Tačno je da je do pre par godina za opstanak Srba na Kosovu bilo bitnije poznavanje teritorije, obilazak svakog sela, zaseoka, razgovor sa ljudima koji tamo žive, upoznavanje s njihovim problemima... Danas se ispostavilo da bi prioritet trebalo da bude poznavanje kriminalnog društva i njihovog delovanja, jer je najveći problem Srba postala lična bezbednost i bezbednost članova porodice. Zato bi bilo važno da se vrh države bavi time, jer Srbi na Kosovu nemaju poverenja u kosovske institucije koje su zadužene za bezbednost. Postoji sumnja da su povezani. Građane na Kosovu i Metohiji najviše brine bezbednost, sigurnost i opstanak na svojim vekovnim ognjištima. I oni koji su ekonomski zbrinuti razmišljaju o iseljavanju a kao razlog navode nebezbednost i nesigurnost. I na severu i na jugu. Prošlo je skoro sedam meseci od ubistva Olivera Ivanovića… Prošlo je sedam meseci od ubistva Olivera Ivanovića, najistaknutijeg lidera Srba sa Kosova i Metohije, a mi, njegovi najbliži saradnici još uvek ne možemo da se pomirimo da ga nema. Imamo osećaj da će se svakoga momenta pojaviti na vratima kancelarije, s njegovim prepoznatljivim osmehom na licu i energijom koju je širio. Ali, nažalost, surova istina je da ga nema. Da je mučki ubijen sa leđa ispred stranačkih kancelarija. Ta slika je svaki dan prisutna, a posebno sekretarici koja ga je prva i videla. Svaki naš radni dan i ulazak u stranačke prostorije se svodi na odavanje počasti minutom ćutanja ispred ploče sa njegovim likom i njegovom porukom. Šta ste u međuvremenu saznali a što niste znali prvog jutra? Do današnjeg dana nismo dobili nijednu novu informaciju, ni mi, njegovi saradnici, a ni porodica. Osim da kamere na našim stranačkim prostorijama u momentu ubistva nisu radile, a da su proradile 10 minuta po ubistvu!? To je apsolutno nemoguće! Postoji sumnja da je ta informacija pokušaj da se ubica ne pronađe. Pitanje vezano za kamere bilo je lično meni postavljeno na saslušanju u Tužilaštvu u Prištini, ali i od inspektora u Raški, što potvrđuje da i Beograd i Priština imaju informacije da navodno kamere nisu radile. Postavlja se pitanje šta je sa ostalim kamerama u ulici gde se ubistvo desilo? Da li postoje snimci sa kamera u gradu, s obzirom na to da je ceo grad pokriven kamerama? Zašto se risiver sa naših kamera i dalje nalazi kod istražnih organa? Zašto nam ga sedam meseci ne vraćaju? Savest mi ne dozvoljava da se ne zapitam da li svako pitanje na ovu temu može da se svrsta u zloupotrebu. Šta prepoznajete kao zloupotrebu te strašne tragedije? Pojedini političari i sa Kosova i iz Srbije i neki samozvani političari su nas doveli u situaciju da više puta javno uputimo apel da ne zloupotrebljavaju Oliverovo ubistvo zarad svojih političkih poena. I ovom prilikom imam potrebu da sve njih podsetim na ono što nismo zaboravili. Dok je Oliver Ivanović ležao nevin tri i po godine u zatvoru, niko od njih se nije setio da makar jednom ode do zatvora i obiđe ga, porazgovara s njim i skrati mu jedan dan u zatvoru koji je dug kao godina. Nikada se nisu pojavili na mitinzima koji su održavani. Nije ih bilo na protestima ispred zatvora da daju podršku jednom Srbinu, uglednom političaru, jednom ocu. Nisu se setili da ga podrže i osude one koji su mu crtali metu na čelu u predizbornoj kampanji. Ali su se ti isti setili da ga oplakuju pošto je ubijen. Pojedini čak ni tada. Nisu došli da isprate njegove posmrtne ostatke, da izjave saučešće porodici i saradnicima. Ali su nekoliko dana kasnije, bez imalo stida i srama, dali sebi slobodu da se oglašavaju o njegovom ubistvu. Šta mislite u stalnim preispitivanjima - da li je mogao da se spasi? Možda. Ali, njegovo stradanje je moglo da se izbegne jedino povlačenjem iz političkog života i odlaskom sa prostora Kosova i Metohije. A to nije bilo moguće. Jer on nikada ne bi napustio svetu srpsku zemlju ni svoju politiku za njeno očuvanje. A svima nama je poznata činjenica da je Oliver Ivanović mogao sebi da obezbedi egzistenciju gde god je želeo u zemlji i svetu. Nije hteo ni po ovu cenu. Da li se osećate slobodno da napustite svoj grad, a da ne budete proglašeni za „izdajnika“? Ja nemam nameru da napustim svoj grad dobrovoljno. Ali ako na to budem primorana, neće me uopšte interesovati da li će me i ko prozvati izdajnikom.