Samo se u tužilaštvu ne pale lampice

Treću godinu zaredom Grad Beograd i njegovo javno preduzeće Javno osvetljenje odlučuju da kupe novogodišnju rasvetu na tenderu koji ima takve uslove da se odmah može naslutiti ko će dobiti posao. To je firma Kip lajt (Keep light) iz Beograda koja je duže od decenije jedini snabdevač prazničnim lampicama Beograda, bez obzira na to ko gradom upravlja. Ove godine, za razliku od prethodnih, ima i jedna novina – budžet za lampice je skoro duplo veći i iznosi 300 miliona dinara ili više od dva i po miliona evra. JKP Javno osvetljenje je prošle nedelje raspisalo tender za nabavku ukrasa za doček 2019, sa zahtevom za 74 različita tipa svetlećih figura. U momentu kada Javno osvetljenje objavljuje potrebu za „3-D svetlećom figurom balona sa kuglama i postoljem“ i ilustracijom određuje njen približan izgled, grčka firma Fotodijastasi (Fotodiastasi) na naslovnoj stranici svog veb-sajta prikazuje da baš takvu figuru prodaje. Ekskluzivni distributer njenih proizvoda u Srbiji je Kip lajt. U konkursnoj dokumentaciji za aktuelnu javnu nabavku detaljno su opisani i skicirani i ostali ukrasi pa deluje da su „slika i prilika“ novogodišnjih ukrasa koje prodaje Kip lajt. Osim balona, traže se i slon, zec, pingvin, delfin, pa i svetleći polarni medved koji po dimenzijama odgovara onom iz kataloga firme Fotodijastasi za 2016. Ove kataloge Pištaljka je nabavila još pre dve godine kada je istraživala i otkrila da je JKP Javno osvetljenje u konkursnoj dokumentaciji koristilo isečke iz njih. Novi katalozi su zaključani pa nije moguće utvrditi da li, na primer, dimenzije traženog slona – visine 1,2 metra, širine 1,2 metra i dužine metar odgovaraju kataloškim. Javno osvetljenje na tenderima primenjuje i dodatni kriterijum koji ne poznaju tenderi za novogodišnje osvetljenje u Novom Sadu, na primer. Od ponuđača se zahteva da uz ponudu dostave i uzorke dekorativnih elemenata. Tako sve i da se neko odluči da kopira tuđ dizajn i da dostavi ponudu, on bi morao da obezbedi i – između ostalog – uzorak „cilindra sa ukrasnom mašnom“ koji mora biti visok 15 metara uz odstupanje od 10 odsto, uzorak autobusa sa likom Deda Mraza dužine pet metara uz odstupanje od 10 odsto i još na desetine drugih ukrasa. I to samo da bi se kvalifikovao za učešće na tenderu. Očigledno je da je takvim zahtevom firma Fotodijastasi, koja u svojim pogonima ima ne samo uzorke već i serijske linije ovih ukrasa, dobila prednost u odnosu na konkurenciju koja bi uzorke morala da pravi. Isključivost ovog kriterijuma pokazala se na primeru prošlogodišnjeg tendera kada je uzorke dostavila jedino firma Kip lajt, ekskluzivni prodavac opreme iz Fotodijastasija. Tim Pištaljke je u avgustu prošle godine bio na otvaranju ponuda u postupku javne nabavke za kupovinu novogodišnje rasvete čija je vrednost bila 170 miliona dinara. Konkursna dokumentacija i tada je bila vrlo precizna i sa ilustracijama traženih ukrasa koji odgovaraju onima iz asortimana Fotodijastasija, koji su kod nas dostupni samo preko Kip lajta. Osim nas, otvaranju ponuda prisustvovali su i predstavnici Kip lajta, koji su tada priznali da zaista niko drugi osim njih nije mogao da odgovori na taj tender ozbiljnom ponudom. „Mi nemamo konkurenciju u Srbiji“, rekao je jedan od predstavnika Kip lajta. Najdrastičniji primer krojenja tendera dogodio se 2016. Te godine rasveta za praznike kupljena je u dva navrata, a na drugom tenderu vrednom 143,9 miliona dinara traženi su dekorativni elementi koji nisu bili opisani već su bukvalno korišćene kataloške fotografije Fotodijastasija. Jedina razlika između fotografija traženih ukrasa i fotografija iz kataloga bila je ta što je konkursna dokumentacija crno-bela. Pištaljka je 2016. zatražila objašnjenje od direktora Javnog osvetljenja Aleksandra Cincar Poposkog, koji je prvo negirao postojanje fotografija, a onda suočen sa dokumentom objasnio da izgled figura i mesto gde će biti postavljene određuje gradska komisija čiji je i on bio član. Krijući imena ostalih članova komisije, Poposki je tada ispričao da je „stručna komisija izvršila temeljnu analizu tržišta“, pregledajući kataloge raznih firmi. Od tog razgovora Poposki više nije bio dostupan za Pištaljku. Do današnjeg dana Pištaljka nije uspela da sazna ko su članovi gradske komisije i koje kriterijume su koristili prilikom izbora novogodišnje dekoracije. Slična objašnjenja o temeljnim ispitivanjima tržišta građani su čuli i nakon otkrića Pištaljke o spornoj nabavci novogodišnje jelke od 83.000 evra, koja se na ulici našla pre kraja tendera na kojoj je trebalo da bude kupljena. Nezadovoljstvo građana, pre svega zbog previsoke cene jelke, rezultiralo je time da je Beograd jelku dobio „na poklon“. Kip lajt je naprasno odlučio da jelku donira Beograđanima, a desilo se da je istog dana gradska uprava Beograda na drugom tenderu ovu firmu nagradila novim poslom vrednim 200.000 evra. Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinacije sa građanima je tog dana od njih kupio 3.200 lančanica - svetlećih gumenih creva. Sumnjive poslove beogradskih vlasti koje je tada predvodio sadašnji ministar finansija Siniša Mali sa firmom Kip lajt vlasnika Radovana Đumića zvaničnici su oštro branili. Među njima i predsednik Republike Aleksandar Vučić, koji je rekao da je gradska uprava odabrala jelku Kip lajta u procesu tokom kog je razmatrano više ponuda. Zvanična dokumenta demantovala su ovu tvrdnju i pokazala da je na tender stigla samo ponuda Kip lajta. Nekoliko meseci kasnije i Više javno tužilaštvo u Beogradu se oglasilo o ovom slučaju. U Višem javnom tužilaštvu su nam objasnili da su i oni temeljno ispitali slučaj nabavke rasvete iz 2016. i kupovine jelke iz 2017. i da nisu pronašli osnove za krivično gonjenje. Objasnili su nam da svako krivično delo ima tačno određene elemente koji moraju biti ispunjeni da bi se bilo koja aktivnost okarakterisala kao protivzakonita. U slučaju preslikavanja kataloga grčke firme u konkursnoj dokumentaciji i postavljanja jelke pre kraja tendera tih elemenata, kažu, nema. Ipak iz Višeg javnog tužilaštva koje sad ima i posebno odeljenje za borbu protiv korupcije poručuju da će slučaj kupovine rasvete u 2017. temeljno ispitati i proveriti sve navode. Više javno tužilaštvo je odbilo da nam omogući uvid u dokumenta i obrazloženje odluke o odbijanju krivičnih prijava Ne da(vi)mo Beograd koje su podnete na osnovu pisanja Pištaljke o kupovini rasvete. Zakon je odredio, kako tvrde u tužilaštvu, da to pravo imaju samo oštećena lica. Za Više javno tužilaštvo u Beogradu nije bilo prihvatljivo da novinarke Pištaljke dobiju status oštećenih lica i uvid u dokumenta. Tužiocima nije bilo prihvatljivo ni da novinarke Pištaljke kao građani koji plaćaju porez i čijim novcem su i rasveta i jelka kupljene dobiju status oštećenih lica i uvid u dokumenta. Od njih smo samo dobili pohvale za naš rad i poruku da naše pisanje i istraživačko novinarstvo „veoma znače“ za rad tužilaštva. U tužilaštvu smo, ipak, nešto saznali, a to je da su odluku doneli na osnovu konsultacija sa drugim nadležnim organima koji su zaduženi za kontrolu zakonitosti tendera. Jedan od organa koje je tužilaštvo moralo kontaktirati je Uprava za javne nabavke – posebna Vladina organizacija kojoj je povereno da se stara o poštovanju Zakona o javnim nabavkama. Sa ovom upravom je kontaktirala i Pištaljka – i to više puta. Od njih smo dobijali objašnjenja koja smo dugo u redakciji razmatrali, okretali i prevrtali, pokušavajući da ih dovedemo u vezu makar samo sa logikom, ako ne i sa zakonom. Naime, Predrag Jovanović – koji je bio na čelu Uprave od njenog osnivanja 2002. pa sve do jula ove godine – objasnio nam je da je zakonom dozvoljeno da se u konkursnoj dokumentaciji koriste fotografije u slučaju kada se nabavlja neka specifična roba – kao što je praznično osvetljenje. „Ovde je bio bitan element estetika ukrasa i zato je u redu što su korišćene tehničke specifikacije i fotografije određenog proizvođača. Međutim, sada je ključno da se ustanovi da li je dizajn traženih ukrasa zaštićen, jer ako nije onda je mogao svako da ih napravi i to onda nije diskriminacija”, rekao je Jovanović o prvom spornom tenderu za novogodišnju rasvetu – onom iz 2016. Na uporna insistiranja Pištaljke da Uprava za javne nabavke uoči da u katalogu Fotodijastasija piše da su „svi motivi zaštićeni autorskim pravima“, ali i da je Pištaljka od te grčke firme dobila pretnju tužbom jer smo objavili njihov katalog kao dokaz za tekst – iz Uprave su tražili „jedan papir više“. Kako su tvrdili, to što je katalog zaštićen nije dokaz i da su ukrasi zaštićeni autorskim pravima. U zvaničnim registrima patenata i dizajna, kako su nam rekli, takvih ukrasa nema. Samim tim nije bilo ni osnova da se tender proglasi neregularnim. Dugo smo im objašnjavali da je na tenderu traženo od ponuđača da imaju i skladišni prostor i specifična vozila i specifične sertifikate kakve ima firme Kip lajt i da zakon zabranjuje da se bilo koji ponuđač favorizuje, ali oni nisu posustali u svojoj nameri da tender proglase zakonitim. U jednom od poziva Jovanović je rekao i da je jedini pritisak koji trpi, onaj koji stiže od nas. Pištaljka je pokušala da stupi u kontakt sa novom direktorkom Uprave za javne nabavke Sandrom Damčević, kako bismo za ovaj tekst saznali njen stav o najnovijem tenderu za novogodišnje lampice. Ona je u vreme naših poziva „bila na sastanku“. Gradska uprava Beograda nije jedina koja ima saradnju sa firmom Kip lajt. Zahvaljujući prijavi uzbunjivača saznali smo i da je Aerodrom „Nikola Tesla“ prošle godine kupio novogodišnju rasvetu od Kip lajta u vrednosti od sedam miliona dinara. Za njihovu kupovinu Aerodrom je raspisao tender i od ponuđača zahtevao da dostave dokaz da su od 2014. do 2016. već isporučili dekorativnu rasvetu vrednu 40 miliona dinara, bez PDV-a. Nijedan grad u zemlji u traženom periodu nije pazario svetleće ukrase za toliki novac osim Beograda. A u Beogradu je sve tri godine posao dobio Kip lajt. Aktuelni tender Grada Beograda takođe ima ovaj kriterijum – dodatnim uslovom o poslovnom kapacitetu JKP Javno osvetljenje zahteva od ponuđača dokaz da je u poslednjih pet godina isporučio novogodišnje ukrase u vrednosti od 300 miliona dinara. Od ponuđača se traži i da je u 2017. ostvario 300 miliona dinara prihoda. Kip lajt je po finansijskom izveštaju koji je javno dostupan na sajtu Agencije za privredne registre lane imao prihode od 343,2 miliona dinara. Zato, po svemu sudeći, nije nepoznanica ko će na tenderu pobediti. Nepoznanica je samo gde će svi ti delfini, šahovske figure, slonovi, baloni, pingvini i ostali novogodišnji ukrasi biti postavljeni jer će gradske vlasti na ulice izneti i sav raskoš od praznične rasvete koja je kupljena na tenderima ranijih godina. Pa nisu valjda džaba krajem jula doneli odluku da Kip lajtu plate 17 miliona dinara za popravku tih starih lampica.