Letovanje u spartanskim uslovima

Uporedo sa uobičajenom letnjom sezonom godišnjih odmora, počinje i kratki period u kome su dozvoljena putovanja u Polarni krug, na Grenland i Svalbard, na Zemlju Franje Josifa ili kroz Severozapadni prolaz između obala Grenlanda i Kanade. Najdalje, na sam Severni pol može se dospeti brodom, može se nisko nadletati helikopterom i avionom, štaviše moguće je i spustiti se na led. Ali broj onih koji stvarno kroče nogom na vrh zemaljske kugle i tamo slikaju selfi i piju vruće vino, godišnje ne prelazi 800 do 900 osoba. Geografski Severni pol u stvari i nije stalna tačka sa postavljenim znakom (koju, doduše, povremeno ukopaju vodiči da obraduju turiste za slikanje), budući da ni sam Arktik nije čvrsto kopno, već masivna plutajuća santa koja se kreće. Putnik tek uz pomoć preciznih kompasa ili, ako se oslanja na uveravanja vodiča, utvrđuje trenutak kad je sve mimo njegovih stopala – samo jug. Sastajalište za najlakši i najkraći put ka Severnom polu obično je u Lungjerbinu, gradiću na ostrvu Špicbergen u norveškom arhipelagu Svarbald. Odatle avion „antonov AN-74“ prebacuje turiste za dva i po sata u ruski istraživačko-komercijalni kamp Barneo, udaljen od Pola samo oko 100 kilometara. Dalje se može za 30 minuta leta helikopterom, ali i na skijama ili na psećim saonicama. Uzgred, to je sve vrlo skupo. Kratki avionski izlet, koji, na primer, počne u Oslu, Helsinkiju, Frankfurtu ili u Moskvi i nudi efektivna četiri sata na Arktiku, let helikopterom i kratki boravak na samom Severnom polu i povratak sutradan ujutru, košta oko 10.000 evra po osobi, dok „paketi“ od dva ili tri dana moraju da se plate 14.000, odnosno 15.000 evra. Skijaši, koji bi da od Barnea stignu do Pola na svojim nogama, plaćaju 23.500 evra, a najam saonica sa psećom zapregom je oko 25.500 evra. Komfornije putovanje od dve nedelje brodom košta oko 30.000 evra, uz dodatak od oko dve hiljade za takse i za čarter-let do Murmanska odakle ledolomac polazi. Životno osiguranje spada na lični trošak, ali je obavezno i ne može biti niže od 50.000 dolara! Cena, doduše, uključuje smeštaj, hranu i odgovarajuću odeću, vuneni donji veš, vindjaknu-parku, krznenu kapu, rukavice i čizme, kao i šampanjac, telefonsko javljanje preko satelita (jer mobilni ne rade) i potvrdu o boravku na ovoj jedinstvenoj lokaciji. Na potvrdi se zapiše datum, ali ne piše u koliko sati je putnik boravio na samom Severnom polu, budući da na tom mestu i ne postoji vreme (u časovničarskom, a ne u filozofskom smislu); naime, na Polu se sve vremenske zone susreću i spajaju u nulu! Satovi pokazuju vreme u mestu odakle ste krenuli. Za razliku od putovanja morem koja počinju u junu i traju do prve polovine avgusta, sezona „avio-aranžmana“ do kampa Borneo traje samo od 1. do 30. aprila. U tom periodu računa se da je prošla najgora zima i polarna noć, ali da je led još dovoljno čvrst da bi turisti bili bezbedni. Na prolećnom prelazu iz aprila u maj treba obavezno i dalje imati respekta prema odlazećoj zimi. Hladnoća koja se oseća, a ne ona koju pokazuje termometar (minus 20, 30, 40!), zavisi i od vetra i vlažnosti vazduha. Ako temperatura mora još nije pala na minus dva stepena kad slana voda počinje da se ledi, a u vazduhu je mnogo vlage ili pada kiša koja se zamrzava na nuli, na površini mora se stvara tanka kora koju talasi razbiju u komade „frazil-leda”. Nastaje sapunasta smeša koju nazivaju slepljeni „grijsi-ajs”, a onda se od nje stvaraju sante koje slobodno plove kao palačinke – „pankejk-ajs“. S dolaskom još hladnije noći ploče se povezuju u jedinstvenu ledenu površinu. Čak i po najjačem mrazu, na zamrznutom delu se izbegava bezbrižno hodanje. Morski led je porozan i elastičan, voda prolazi kroz njega i oko stopala se sa svakim korakom pojavljuju barice. Na nekim mestima struje ga tope odozdo, led je tamniji i tanji – pri sledećem pokretu odvažan, ali neoprezan čovek, iznenađeno može da propadne u dubinu. Ko se u polarnom krugu nađe u moru čija je temperatura manja od četiri stepena, može, u zavisnosti od fizičke kondicije i naviknutosti, da ostane živ nekoliko minuta. U šoku ljudsko telo počinje da se trese dok se naglo hladi od normalnih 37, na 35 stepeni Celzijusovih. Drhtavica tada prestaje, ali se hlađenje organizma nastavlja ka kritičnoj granici od 30 stepeni. Očajnički i neracionalni pokreti plivanja samo ubrzavaju pad telesne temperature. Udovi utrnu, počinje ravnodušnost i smrtonosna ukočenost. Utopljenika u arktičkim morima ne traže i on se ne pojavljuje na površini. Naime, metabolizam, organski procesi i hemijske promene u abdomenu zbog hladnoće prestaju i nema razlaganja telesnih supstanci i stvaranja gasova koji bi telo, po pravilu, uzdigli iz dubine, da ga talasi kasnije izbace na obalu. Niko bez jake prinude ne kreće da plovi na daleki sever od oktobra dok ne nastupi proleće; severni Atlantik, a pogotovo Arktički okean skoro tokom cele godine smatraju se morem koje je opasno po život. U polarnom krugu za koji se računa da počinje na 66. paraleli severno od ekvatora, odnosno oko 2.600 kilometara južno od pola, od druge polovine septembra do druge polovine marta traju veoma duge noći, a potpuna noć, kad sunce sa zemlje uopšte nije vidljivo, tj. kada ne izlazi iznad horizonta, pada 21. decembra. Obrnuto je od proleća do jeseni, noć postaje kraća, a dan je sve duži; 21. jun naziva se „polarni dan“, odnosno, tada na letnji solsticijum uopšte nema noći i nastupa atraktivan fenomen „ponoćnog sunca“. U Murmansku, u Rusiji, zimska polarna noć traje 40 dana, a preko leta sunce ne zalazi 61 dan; u najsevernijem norveškom gradu Tromsu nema sunca od novembra do januara, ali zato u maju, junu i julu – nema noći, a na arhipelagu Svalbard „tamna sezona“ traje od 26. oktobra do 15. februara. Tokom duge noći zemlja ne prima nikakvu toplotu i temperatura neprekidno pada čak do minus 40 stepeni sve dok se sunce ponovo ne pojavi. Rusi postavljaju kamp Borneo na manje-više istoj arktičkoj lokaciji krajem marta dopremajući na led oko 50 tona opreme – generatore, kompresore, gorivo, šatore, sanitarne instalacije, ali i traktore i buldožere koji održavaju sletnu stazu za očekivane turističke avione. S obzirom na to da pri istovaru prvog tereta još ne postoji zaravnjena aerodromska pista, vešti piloti nisko nadleću odabranu lokaciju, otvaraju podrepna zadnja kargo-vrata na letelici i u vrlo sporom letu avionu podižu „nos“ – tada teret osiguran padobranom jednostavno iskliza na led. Generatori i grejalice počinju da rade i u šatorima sa 12 ležajeva i u menzi gde se sprema kuvana hrana postigne se temperatura od oko 18 stepeni iako je napolju hladnije od minus trideset. Međutim, uslovi boravka ipak nisu sasvim komforni; mali šator gde je toalet, na primer, ne greje se uopšte i pri nekim delikatnim fiziološkim aktivnostima nužno je biti veoma brz. U tim spartanskim uslovima oko mesec dana boravi ruska „saobraćajna“ ekipa sa psećim zapregama, piloti helikoptera, naučnici i avanturisti iz Amerike, Norveške, Japana, Francuske, Portugalije i naravno iz Rusije. Turisti su dobrodošli, ali samo do 1. maja kada se prolećni kamp demontira. Na još dalji sever tokom juna i jula voze ruski ledolomci ili adaptirani brodovi za naučna istraživanja. NJih od moskovske vlade na čarter iznajmljuju jedine dve agencije za putovanja na Severni pol: „Kvark ekspedišn“ iz SAD i britanska „Posejdon ekspedišn“. Najveći i najjači ruski brod – ledolomac na nuklearni pogon, koji nosi naziv „50 godina pobede“ – pošao je na poslednje ovogodišnje putovanje 29. jula i vratio se 10. avgusta. Na njemu je bilo 140 članova posade i 128 putnika koji su, u zavisnosti od komfora kabina, za 13 dana plovidbe kroz led i jedan dan na ledu, platili od 15.500 do 25.700 evra. Turista u najboljem smeštaju ima na raspolaganju 25 kvadrata spavaće i dnevne sobe s kaučem, kadu u kupatilu, frižider, televizor i DVD plejer, mašinu za kafu, sveže voće, piće i grickalice i prozore koji mogu da se otvore. Na raspolaganju su i helikopteri i flota čamaca „zodijak“, restoran, trpezarija, gimnastička dvorana, bazen, sauna i ambulanta. Inače, srednja klasa smeštaja već je rasprodata. Pustolovina počinje okupljanjem u Helsinkiju, odakle se leti na rusku obalu u Murmansk, gde je usidrena atomska grdosija od 160 metara dužine, 30 metara širine i gazom od 11 metara. Brod kreće kroz Barencovo more na severoistok i ubrzo plovidbu zamenjuju buka, tresak i vibracije od napredovanja kroz veliku belu pustinju gde se debljina leda kreće i do 2,5 metara i putnik ima utisak stalnog zemljotresa. U međuvremenu, traju naučnopopularna predavanja o Arktiku – o klimi, geologiji, biologiji i istoriji polarnih ekspedicija. Ako ih klimatske okolnosti ne uspore turisti su na cilju šestog ili sedmog dana i tada se na svečanosti, u društvu polarnih medveda, proslavlja „uspon na krov sveta“. Sunčano je, putnici i posada se iskrcaju na led, grle se, pevaju, hvataju se u kolo, piju šampanjac i jedu kavijar, slikaju se i telefoniraju. Robert Peri, prvi čovek koji je stupio na Severni pol 1909. godine, u dnevniku je zapisao: „Oko mene sada nema više severa, istoka i zapada. U svim pravcima nalazi se samo jug“. Ruski arktički „atomski snagator“ u povratku pristaje u Zemlji Franje Josifa, kako nazivaju arhipelag od 190 ostrva otkriven tek krajem 19. veka, ali i sad slabo istražen svet pokretnih glečera na 80. stepenu geografske širine. To je teritorija Rusije, sa vojnom bazom Nagursko i garnizonom od 150 pripadnika armije, zavičaj medveda, arktičke lisice, foka, kitova, morževa i jata severnih ptica. Na nešto manjim brodovima koji ne mogu baš do Pola agencije nude i 11 dana za obilaženje obala Špicbergena, (3.500-9.500 dolara), 14 dana ture Špicbergen-Istočni Grenland-Island (5.000-12.000 dolara), ili dve nedelje plovidbe kroz Severozapadni prolaz gde su zauvek nestala dva legendarna broda i 130 članova posade admirala DŽona Franklina, a što košta od 4.900 do 9.700 dolara. Samo za rezervaciju mesta na ledolomcima „50 godina pobede“ i „Kapetan Hlebnikov“ obavezan je depozit od 2.000 dolara, dok je na ostalim brodovima dovoljno 1.000 dolara. Puna cena aranžmana plaća se tri meseca pre polaska i ako putnik odustane šest meseci ranije agencija zadržava 750 dolara. Odustajanje u roku 180-90 dana pre polaska znači gubitak uplaćene rezervacije, dok se za otkazivanje u roku manjem od 90 dana pre polaska kao penali zadržava ceo iznos aranžmana. Iako su svi brodovi koji nisu ledolomci specijalno ojačani da izdrže ekstremno teške meteorološke uslove, neprilike se mogu dogoditi, pa agencije svakog putnika osiguravaju na 100.000 dolara u slučaju bezbednosne evakuacije. Savetuje se i dodatno osiguranje za nepredviđene događaje, dodatno zdravstveno osiguranje i osiguranje prtljaga, a i posebno osiguranje za slučaj „više sile“ i otkazivanja putovanja.