Ćirilica valja, novi zakon ne valja

Savetnik ministra kulture i informisanja bi o „ozbiljnim stvarima da razgovara na ozbiljan način“, a u reakciji pišete o „nekima koji se rugaju ćirilici“ i opet o nekim medijskim ponavljačima „već uveliko dotrajale ideološke pesme“ po kojoj je „ćirilica simbol naše zatvorenosti, a latinica naše otvorenosti“. Imenujte ih, to će biti dobra polazna osnova za razgovor, mada je nejasno zašto tu zamerku upućujete NIN-u. Obraćate se ćiriličnom mediju i reagujete na tekst novinara koji privatno piše i potpisuje se ćirilicom, možda uvređeni zato što od upotrebe sopstvenog pisma ne pravimo ni patriotski čin, ni postmodernu. Imamo ga, sviđa nam se, znamo ga, koristimo ga i to je to. Imamo i latinicu, znamo je, koristimo je kad je tako udobnije našim sagovornicima. Ne vidimo potrebu da ljudima koji ne znaju to pismo pišemo ćirilicom, kad već znamo latinicu. Pismo pre svega služi da se ljudi sporazumevaju, a ne da bi se oblikovao nacionalni identitet. To je tek kasnije dobilo na značaju. Ističete da je na „evru“ ćirilica „ravnopravno pismo“ i to jeste suština stvari - ravnopravno je! Nije mu potrebno ni više ni manje od toga. Ubeđujete nas u njenu posebnost kao da u tekstu na koji reagujete nije pisalo „da bi ćirilicu trebalo sačuvati i zbog svoje posebnosti i zbog srpske tradicije“. Da, veoma je posebna i prilično savršena u odnosu na ostala pisma i kao takva nikada nije bila predmet „napada“ u NIN-u. Kritika se odnosila jedino na predlog Ministarstva kulture kako da je „sačuvamo“ i izgleda sasvim neverovatno da to niste primetili, sem ukoliko se niste identifikovali sa ćirilicom? Samo vi znate šta je za nju najbolje? Samo je vi pravilno čuvate? A smeta vam formulacija da se radi o „srbovanju“ koje ste u ovom kontekstu pravilno ocenili kao „negativnu konotaciju“? Šta je drugo „nego srbovanje u negativnoj konotaciji“ kada se usred evropskih integracija i neizbežne promene Ustava (ako zbilja želimo u EU), odbaci stav Venecijanske komisije i poruči: nećemo menjati Ustav u skladu sa evropskim normama, već ćemo doneti zakone koji podupiru Ustav koji vam je sporan.