Severna vrelina

Buktala je ovog leta Švedska - šumski požari ogromnih razmera, izazvani za tamošnje prilike nesvakidašnjim toplotnim talasom i dugotrajnom sušom, divljali su u julu, da bi onda stotinjak automobila izgorelo u sinhronizovano podmetnutim požarima u Geteborgu i drugim gradovima na zapadnoj obali zemlje u avgustu - a vruć će, mada na drugačiji način, biti i septembar. Ovonedeljni parlamentarni izbori mogli bi da označe istorijski prodor krajnje desnice i, potencijalno, početak raspada na političkom konsenzusu zasnovanog sistema zahvaljujući kome je, uz druga dostignuća njenog društvenog modela, Švedska decenijama bila zemlja za uzor. Ta desnica oličena je u Švedskim demokratama (SD), stranci neonacističkih korena koja je nakon dugog tavorenja u parlament prvi put ušla tek 2010, da bi otad, kao i druge stranke slične orijentacije širom Evrope, značajno dobila na popularnosti, naročito nakon migrantske krize 2015. godine. U međuvremenu, u dobroj meri, mada ne i u potpunosti, pročišćena od najekstremnijih elemenata - otvorenih rasista i antisemita - SD je, štaviše, narasla toliko da je proteklih sedmica u nekim anketama figurirala kao stranka koja bi na izborima mogla da osvoji najviše glasova; s tim što je, ako tako i bude, to svejedno neće dovesti na vlast, jer su i vladajuće socijaldemokrate i druge stranke leve orijentacije, i Moderati i ostale partije desnog centra, izričiti u tome da sa njom nipošto ne sarađuju. Ako okvirna raspodela glasova bude u okviru očekivanja (levi i desni centar po četrdesetak odsto, SD oko 20), nijedan od dva glavna bloka neće imati većinu, što znači da će opstanak buduće vlade, ko god da je formira, zavisiti od toga da li su stranke koje u nju neće ući spremne da je tolerišu u parlamentu. To nije idealno rešenje, ali u švedskim uslovima nije ni nepremostiv problem: i aktuelna vlada socijaldemokrata i zelenih je manjinska, pa je bez većih potresa odradila ceo mandat. Formiranje koalicione vlade sastavljene od vodećih stranaka s levice i desnice kao u Nemačkoj ne očekuje se; pre bi moglo da se desi da novi manjinski kabinet naprave Moderati, pod uslovom da se prethodno i desni centar i SD ispreče na putu socijaldemokratama u pokušaju da ponovo sastave vladu. U završnici kampanje bilo je naznaka da su se socijaldemokrate malo oporavile, te da bi i posle ovih izbora mogli da ostanu ono što su neprekidno već duže od stoleća - pojedinačno najjača partija; izgleda i da je istovremeno SD pala za koji procenat. Ali to neće promeniti opštu sliku. Epoha u kojoj se u osnovi biralo samo između dve dominantne opcije, tradicionalnog levog i desnog centra, okončana je; a SD je, čak i da ostane sanitarnim kordonom izolovana kao dosad (ako je to na duži rok uopšte izvodljivo), postala faktor koji više nije moguće ignorisati. Upravo u tom ignorisanju Švedskih demokrata, onoga što predstavljaju, te razloga koji su ih učinili rastuće popularnom opcijom posmatrači i vide veliki greh tamošnje političke elite. Ona je, konstatuje se u analizama, decenijama unazad navikla da čuje samo ono što želi da čuje - dugo odbijajući da poveruje da bi birači u značajnom broju mogli da glasaju za stranku poput SD - i tako, malo pomalo, gubila kontakt s realnošću. A realnost je da, dok zemlji na ekonomskom planu već duže vreme ide prilično dobro, veliki broj Šveđana brinu neke druge stvari: pre i iznad svega, masovni priliv migranata, a onda i značajan rast nasilnog kriminala u zemlji - iako je, mereno evropskim kriterijumima, stopa takvih krivičnih dela i dalje niska. U poslednjih šest godina desetomilionska Švedska je primila oko 400.000 tražilaca azila, proporcionalno broju stanovnika najviše u Evropi; samo tokom 2015. u zemlju ih je stiglo čak 163.000. Socijaldemokratska vlada premijera Stefana Levena (a ne Lofvena, kako ga ovdašnji mediji vode) otad je, doduše, drastično pooštrila imigracionu politiku - najzad shvativši ono što su i ona i njene prethodnice dugo propuštale da uoče: da se još od početka devedesetih većina Šveđana konstantno izjašnjava za smanjenje priliva migranata - pa ih je prošle godine primljeno 26.000, s ambicijom da se i taj broj dodatno smanji. Kriminala pak što se tiče, učestalo korišćenje vatrenog oružja, a naročito eksplozivnih sredstava u obračunima kriminalnih bandi, bez mnogo obaziranja na to da li će žrtava biti i među nedužnim građanima, i često upravo u depriviranim delovima urbanih centara s visokim udelom imigrantskog stanovništva, uticalo je da se mnogi Šveđani - bez obzira na etničko poreklo - počnu osećati nesigurno na ulicama. Zalaganja SD - čiji su uglađeni lider Jimi Okeson i glavni ideolog Matijas Karlson značajno doprineli „omekšavanju“ imidža stranke - u ovakvim tendencijama imaju savršen odjek. Stav partije je da se prilivom migranata koji ne žele ili nisu u stanju da se integrišu u švedsko društvo (tu se pre svega misli na one islamske vere; Okeson je svojevremeno izjavio da muslimani u Švedskoj predstavljaju najveću stranu pretnju od Drugog svetskog rata naovamo) menja socijalno tkivo zemlje, i zato zagovara koncept „kulturnog nacionalizma“, prema kome imigranti nisu apsolutno nepoželjni, već samo ukoliko odbijaju da nauče jezik i prihvate socijalne i kulturne norme koje vladaju u Švedskoj. Štaviše, SD u poslednje vreme najviše radi na pridobijanju podrške upravo među imigrantima, smatrajući da je to jedan od dva segmenta populacije (drugi su žene) gde ima najveći potencijal rasta. Insistira se i da švedski sistem socijalne zaštite - koji, iako ne više izdašan kao nekad, i dalje nudi pogodnosti kakve su na drugim mestima nezamislive - jednostavno ne može da izdrži opterećenje u vidu tolikih novih korisnika, i da će se na kraju urušiti ako se prilivu azilanata ne stane na put. A i one paljevine automobila - poslednjih godina, iz nekog bizarnog razloga, učestale naročito na desetak dana pred početak školske godine - našle su svoje mesto u narativu Švedskih demokrata, budući da je još jedan važan aspekt njihove politike zalaganje za zavođenje „reda i zakona“ u zemlji. S druge strane, uticaja na raspoloženje birača imali su i silni šumski požari: budući da se vide pre svega kao posledica klimatskih promena, socijaldemokrate, zeleni i druge partije koje borbu protiv globalnog zagrevanja imaju među programskim prioritetima na račun toga počele su u anketama da dobijaju dodatne glasove. Zakuvalo se, dakle, na raznim stranama u nekad mirnoj i hladnoj Švedskoj. Nije da će da proključa, ali...