Nema predaje, nema odustajanja

Rođen je kao Olufela Olufemi Anikulapo Kuti, a majka mu je dala nadimak Femi, ne bi li pomogla da izađe iz očeve senke. Otac Fela Kuti bio je pionir afrobita, svetski popularan muzičar i neustrašivi glasnogovornik naroda, omražen od nigerijske vlade koju je žestoko kritikovao. Milion ljudi prisustvovalo je njegovoj sahrani. „Nikada neću biti Fela Kuti, ali mogu da budem Femi Kuti“ – kažu da je davno odlučio danas čuveni nigerijski umetnik, rešen da pronađe mesto na svetskoj sceni, negujući bogato nasleđe legendarnog oca. U ranijim razgovorima s novinarima objasnio je da je bio voljen i cenjen zato što je Felin sin, ali da je bilo ljudi koji su smatrali da je pred njim dodatni izazov. „Ja to nisam video tako. Samo sam video čoveka koga sam obožavao i poštovao.“ Očigledno, nije želeo da se takmiči. „Morao sam da pronađem sebe u haosu što me okružuje.“ Krenuo je rano. Kad mu je bilo petnaest godina, priključio se Felinom bendu Egypt 80. Nekoliko leta kasnije, osnovao je grupu The Positive Force (s kojom će nastupiti na predstojećem beogradskom koncertu). Bila je potrebna čitava decenija dok ljudi nisu počeli da ga slušaju... Izgradio je sopstveni stil afrobita, pomešan sa afričkom narodnom muzikom, soulom, fankom, džezom i R&B muzikom. Poput oca i bake, feministkinje i aktivistkinje pokreta protiv kolonijalizma, i sam često govori o političkim i društvenim problemima. Muzika može da progovori u ime potlačenih. „Suština je da Afrika mora da zavoli Afriku. Africi ne treba Zapad da je uči kulturi i tradiciji. Mi moramo da budemo ti koji pričaju svoje priče.“ Najnoviji album One people, One world okrenut je univerzalnoj poruci mira. „Svi smo mi jedno i živimo na jednoj planeti, i moramo to da shvatimo pre nego što je zauvek uništimo.“ Na beogradskom koncertu, 13. septembra u 20 sati (Kalemegdan, Donji grad, ulaz slobodan), Femi Kuti predstaviće novi album i izvesti najveće hitove koji su obeležili sada već višedecenijsku karijeru. (Reč je o kompozicijama s deset snimljenih albuma – četiri su bila nominovana za Gremi nagrade.) To će učiniti u pratnji Makedonske filharmonije. Više od sedamdeset muzičara učestvovaće u koncertnom spektaklu koji organizuje Centar beogradskih festivala – CEBEF. Aranžmane za simfonijski orkestar napisao je DŽijan Emin. Predgrupa Femiju Kutiju biće beogradski sastav Igor Vince & His Drum, Brass And Keys. Autorska muzika inspirisana je regeom, fankom, latino muzikom, afrobitom i soulom. LJubica Luković vodila je, za naš magazin, razgovor s poznatim muzičarem. U Beogradu nastupate sa Makedonskom filharmonijom. Kako je došlo do te saradnje? Dirigent DŽijan Emin je kontaktirao sa mnom, jer voli moju muziku. Hteo je da sarađuje sa mnom i s orkestrom. Pomislio sam kako je to genijalna ideja. Oduvek sam želeo da radim sa orkestrom i klasičnim muzičarima, tako da smo pogurali da se sve i ostvari. Ova saradnja je odvela moju muziku na potpuno novi nivo, koji je veoma interesantan i pokazuje koliko mogućnosti postoji; u kojim sve pravcima možete da odete... Već ste nastupali u Srbiji. Kakvi su vaši utisci sa prethodnih koncerata? Svi dosadašnji nastupi bili su odlični i publika ih je sjajno prihvatila. Mislim da smo stekli prilično veliki broj fanova u Srbiji. Kako ste počeli da sarađujete sa Igorom Vinsom? Interesantno je što ljudi iz tako dalekih zemalja kakve su Srbija i Nigerija mogu da pronađu zajednički jezik kroz muziku. Igor je neverovatno talentovan. Strašću i muzikalnošću prevazilazi sve kulturne barijere. Dolazio je nekoliko puta u naš klub New Afrika Shrine u Lagosu, i tada sam shvatio kolika je njegova ljubav prema mojoj muzici i kakve su njegove veštine. Igor me je pozvao da sviram na pesmi Let’s Do It koju smo snimili u Parizu 2013. Pre nekoliko godina, kada je moj perkusionista napustio bend, odlučio sam da pitam Igora da li želi da nam se pridruži. Krenuo je da putuje i nastupa sa nama. I dalje redovno nastupate u svom klubu, istovremeno okupljajući hiljade posetilaca na velikim koncertima. Da li vam više prijaju koncertni spektakli ili klupski nastupi za odabranu publiku? Za mene je svaki nastup jednako bitan. Bez obzira na to koliki je prostor, ja ću uložiti istu količinu energije i požrtvovanosti kao da sviram pred desetinama hiljada ljudi. Ne uzimam olako nastupe i nikad ne gazim svoju reč – bez obzira na to gde nastupam i koliko ljudi me sluša, potrudiću se da od mene dobiju 100 odsto. Vaša muzika uvek je bila usko povezana sa političkim aktivizmom. Mislite li da je za umetnost važno da prenese poruku ili može da postoji isključivo u svrhu zabave? Ne mogu da komentarišem šta drugi rade, ali za mene je muzika uvek bila mnogo više od čiste zabave. Naravno, nemam ništa protiv ljudi koji misle drugačije. Možda bi život bio previše težak i dosadan ako bi svi umetnici bili angažovani oko političkih i socijalnih pitanja. Kada pogledate svet u kome živimo, koji problemi zahtevaju našu najveću pažnju? Siromaštvo, migracije, terorizam i nažalost ponovo rasizam. Svi znaju ko je vaš otac Fela Kuti, ali koliki je bio uticaj vaše majke? Moja majka je odigrala vrlo značajnu ulogu u mom životu i odredila kakav ću čovek postati. Mislim da sam nasledio dosta od njenog karaktera. Dala mi je novac da pokrenem bend The Positive Force. Kada sam bio mali, uvek sam se pitao gde je moj otac i zašto ga nikad nema, bio sam suviše mlad da razumem, ali majka mi je objasnila i edukovala me o njegovoj borbi. Dugujem joj veoma mnogo za sve što sam postigao u životu. Najstariji sin vam se pridružio na najnovijem albumu. Da li će on nastaviti tradiciju familije Kuti? Da li podstičete decu da krenu istim stopama? On će takođe nastupiti u Beogradu, završio je školu tako da me prati na turneji. Želi da se bavi muzikom i dobiće moju potpunu podršku. Sva moja deca sviraju neki instrument, ali ja ih ne forsiram da se time profesionalno bave. To mora da bude njihov izbor. Kad smo već kod vašeg poslednjeg albuma One people one world – šta je bila glavna inspiracija? Želeo sam da stvorim atmosferu za dobre misli i mir u svetu. Moja inspiracija sada dolazi iz iskustva i dugačke karijere, ali naravno najviše me inspiriše porodica i život generalno. „Ne budi umoran, budi inspirisan“ kaže jedan stih. Ceo album je prožet optimizmom. Ima li nade za ovaj svet? Nikad ne smemo da se prepustimo osećaju beznadežnosti, jer život onda nema poente. Ako život nema poente, nema razloga ni da se bavimo porodicom, i onda stvarno možemo samo da dignemo ruke od svega. Zato je za mene život večita borba i nikada se ne smemo predati ni odustati.