Legitimne obmane

Od svih imena sa vrha liste Zato što volimo Beograd, Aleksandar Vučić - po funkciji predsednik države - ostao je involviran u prestoničke poslove najviše. Kao i u mnoge druge za koje je nenadležan, svoju involviranost predsednik ne krije. Opozicija se, međutim, nakon lokalnih izbora u martu ne žali na proceduru odlučivanja u glavnom gradu, prema kojoj Vučić, koji je svoje ime samo „pozajmio“ listi, ne bi imao da se meša u upravljanje Beogradom, nego na činjenicu da su baš ta imena s vrha liste - masovnim ostavkama svoja mesta ustupila anonimnim stranačkim kadrovima koje građani nisu birali. Tom logikom, pozajmica Vučićevog imena bila je jedina poštena okolnost. Na izborima s početka marta, nakon kojih je formiran aktuelni saziv gradske skupštine, lista okupljena oko naprednjaka osvojila je 64 mandata. Odmah je četiri mesta dobila Partija ujedinjenih penzionera Srbije čiji odbornik Miodrag Grdinić čini jedino „preskakanje“ na toj listi i kao 110. dobija odborničko mesto. Ostala imena pomerala su se redom nakon što su naprednjaci odlazili na gradske funkcije ili podnosili ostavke. Lista se pravolinijski pomerala do 77. mesta s kojim je zaključeno imenovanje odbornika, među kojima više nisu: aktuelni gradonačelnik Zoran Radojičić, ministar finansija Siniša Mali, Goran Grbović koji je imenovan za direktora Štark arene, kao ni direktorka Sigurne kuće Vesna Stanojević, košarkaš Milan Gurović, glumac Svetislav Goncić, profesor Sima Avramović i odbojkašica Dragana Belojević. Kad se u računicu ubace socijalisti, kojima su s liste nestali istoričar Predrag Marković, advokat Toma Fila i nosilac liste Aleksandar Antić (i tokom kampanje aktuelni ministar energetike i rudarstva) broj odbornika vladajuće većine umanjen je na samom početku mandata tek za jedan deseti deo osvojenih mesta. Da li su time građani obmanuti? Profesor na Fakultetu političkih nauka Milan Jovanović objašnjava da partije žele da na svojim listama imaju istaknute pojedince, uspešne i dokazane u svojim profesijama i da se to ne može uvek smatrati obmanom. „To nije specifičnost srpske političke scene. NJihova popularnost može da doprinese popularnosti lista na kojima su, ali ne znači da se ona po automatizmu pretvara u glasove birača. Najbolji primer za to su SAD, kao sistem sa razvijenom partijskom borbom gde se masovna podrška javnih ličnosti - umetnika, sportista i drugih - Hilari Klinton nije pretočila u njenu pobedu, nego je ona izbore, ipak, izgubila. Kod nas je taj trend prisutan od devedesetih godina, ali se, takođe, podrška nije pretvarala u mandate. Brojne javne ličnosti podržavale su liste, ali to nije značilo da će oni preuzeti političke funkcije. Da li se to može tretirati kao prevara birača? „Može“, kaže Jovanović, po čijem mišljenju je „isto tako legitimno da ugledni i ostvareni ljudi imaju potrebu da deo svog autoriteta pozajme političkoj opciji za čije se vrednosti zalažu. I nije problem što oni nisu nakon izbora zasukali rukave da na javnoj funkciji rade na ostvarivanju tih ideja i ciljeva sve dok ih i dalje dele. Ne znači, dakle, da su ih se odrekli onog momenta kad ne postanu poslanici, odbornici ili ministri. Osim toga, da su oni svi preuzeli političke funkcije nakon izbora, moglo bi se zaključiti da su neku ideju podržali zbog lične koristi, a ne iz principa“. Retki umetnici poput Branislava Lečića, Nede Arnerić, Bate Živojinovića, Voje Brajovića imali su i ambiciju i potrebu pretočiti aktivizam u funkciju. Brojniji su oni kojima je politička delatnost bila strana, ali ne i aktivizam. Ante Marković bio je prvi političar koji je dobio gotovo bezuslovnu podršku zvezda šou-biznisa, koji nisu radili za njega, a među poslednjima je i primer kada je najomiljeniji trener u istoriji srpskog sporta Dušan Duda Ivković pružio nesebičnu podršku Jankovićevoj predsedničkoj kandidaturi i ovaj je obilatio iskoristio. Među odbornicima naprednjaka ostalo je još prepoznatljivih aduta: koreograf Aja Jung, bivši ministar kulture Ivan Tasovac, voditelj Živorad Nikolić alijas Žika Šarenica, glumac Branko Milićević poznatiji kao Branko Kockica, a kod socijalista Aleksandar Karakašević, stonoteniser.…Aleksandar Šapić zajedno sa narednih 11 kandidata ulazi u odborničke klupe, a da se ugledni građani sa drugih lista ne uvrede, valja podsetiti i da od odborničkog mesta sa liste „Dragan Đilas - Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“ odustaje deveti po redu, poznati advokat Borivoje Borović. Narednih 26, mahom iskusnih političara iz nekoliko partija koje su činile tu koaliciju postaju odbornici u dve grupe - Savez sa Srbiju sa 18 mandata i Pokret slobodnih građana sa osam. „Mi smo politiku vrlo brzo prepustili profesionalnim političarima, a to nije dobro“, objašnjava profesor Jovanović zašto je učešće kredibilnih građana u politici poželjno. „Kvalitetni ljudi, sposobni da upravljaju i donose odluke, ostvareni u svojim oblastima i ljudi od autoriteta, mogu biti i veoma uspešni nosioci javnih funkcija. Strankama je, takođe, neophodno da se kadrovski osvežavaju takvim ljudima. Takva kadrovska provetravanja doprinose kvalitetu stranačke strukture i radu stranke. Birači, takođe, šalju poruke da to žele i da na to dobro reaguju, pa su i stranke to razumele.“ Razliku između pobedničke i drugih lista na martovskim izborima u Beogradu je činilo i to što su liste poput Đilasove pojedince od ugleda (među kojima su brojni univerzitetski profesori, dramaturg Borka Pavićević, književnik Dragan Velikić, glumac Nikola Đuričko, reditelj Zdravko Šotra, general-pukovnik Zdravko Ponoš) kotirali dalje od 45. mesta na listi. Tamo, dakle, gde su njihove šanse jednako nerealne koliko i namere da postanu odbornici. Razlika u redosledu je, takođe, nebitna kada se glasa po našem izbornom sistemu, smatra profesor Jovanović. „U našem izbornom sistemu, birači glasaju za anonimne liste, zapravo, štaviše - za lidera. A 15, 20 ili 30 javnih ličnosti treba da prikrije određeni broj anonimnih stranačkih kandidata. To da li su prvi ili poslednji na listi pravilo bi razliku da je naš sistem personalizovan i da birač glasa na osnovu preferencija. U susednoj Hrvatskoj, koja ima personalizovan sistem, predsednik stranke je zatražio da bude poslednji na listi i dobio je najveći broj glasova. Kad građani zaokružuju ime - ostavke su obmana. Ovako, mi, zapravo, ne vidimo listu, nego nam imena na njoj samo sugerišu mogući izbor.“ Poslednji, stotinu deseti, sa liste odbornika čija se grupa danas žali na obmane manipulisanjem imenima poznatih - Saša Janković, i sam je bio u riziku da se nađe u gradskoj skupštini da je ova lista osvojila 96 odsto glasova. Da se to, ipak, dogodilo, da li bi Janković postao odbornik poštenja radi iako bi već tada znao da komotno može da postane predsednik? Očigledno nekreativnu opoziciju, ali i nekonstruktivnu toliko da zbog pogibije radnika koji nije bio prijavljen na gradilištu nije zatražila ostavku ministra za rad, ali je postavila klizavo pitanje obmane na izborima - u kritici su demantovali i sopstveni redovi. Svega nekoliko dana po protestu zbog Gurovića i njemu sličnih, PSG je objavio da se sa odborničke funkcije povlači druga osoba sa liste Ana Janković Jovanović zbog „značajne dužnosti u jednoj od agencija Ujedinjenih nacija“. Jer ako funkcija odbornika glavnog grada Srbije nije dovoljno značajna za karijeru prve kandidatkinje PSG, taj pokret gubi pravo da se žali što ta funkcija nije atraktivna košarkaškom treneru i prvom kapitenu reprezentacije Srbije. Uzgred tek 13. na suparničkoj listi.