Zlatno doba za plagijatore

Za Srbiju nastupa zlatno doba – reče ministar finansija – stižemo i prestižemo zemlje u okruženju! Lepo, samo, nije mi jasno koga mi to „stižemo i prestižemo“, kad smo – lider u regionu? Kako to može - da lider stiže i prestiže one koji su iza njega? Moguće je i to, ako smo prvi otpozadi (a uglavnom jesmo). Uostalom, šta sad, u zemlji gde predsednik države proglašava istinitim vesti sa šaljivih portala (ono da u Americi svakih deset sekundi gine jedan perač prozora) – zašto bi ministar finansija brinuo o tačnosti, ili, daleko bilo, o uporedivosti podataka? NJemu je, ako je pametan, bitno da ponovi ono što je predsednik Srbije već rekao, a ovaj je još u maju rekao da će od 2018. do 2022. biti zlatno doba Srbije. Iz čega je jasno da je prva godina zlatnog doba već dobro poodmakla i red je, valjda, da ministar finansija objavi da zlatno doba tek nastupa. Kako izgleda to zlatno doba? Hajdemo redom. Penzioneri će dobiti „nikad veće penzije“. Kolike će penzije biti i koliko će zaista porasti – ne znamo, a kako stvari stoje, nećemo nikad više ni znati. Ranije se znalo, postojala je formula, pa su penzije rasle proporcionalno inflaciji i rastu BDP-a. A sad, evo, menjaju zakon, predlažu da penzije rastu onoliko koliko ministar napiše u budžetu. Pa vi, penzioneri, vidite za šta vam služi taj vaš PUPS – partija časnih namera, kako samima sebi tepaju – kad se ovim povodom niko od njih nije ni oglasio. Niti će se oglasiti, naravno. Kad staviš šefa partije za ministra u Vladi, šta mu treba da se kači sa Vučićem, pa posle da živi od neke bedne i neizvesne penzije. Ne ide, pa da. Zlatno doba nastupa i za zaposlene u javnom sektoru, ne kaže ministar koliko će im povećati plate, ali, bez brige, biće nešto i za njih. Mada, ako ćemo pravo, tamo je već nastupilo zlatno doba. Plate u državnom sektoru su za petinu veće nego u privatnom, a rizik gubitka posla – ne postoji. Za posao ti od kvalifikacija treba partijska knjižica (ispravna) – sve drugo je čista formalnost. Ovde i vlasnik pečenjare može da postane direktor EPS-a. Američki san, na srpski način! Zlatno doba je izgleda nastupilo i za nezaposlene – broj im se prepolovio! U stvari, nije se prepolovio, već je statistika zaposlene koji su doskora radili na crno, kao i sezonske radnike, sada preselila u kategoriju zaposlenih. Pa je stopa nezaposlenosti drastično pala – mada je retko ko u stvari dobio novo zaposlenje. Ali, šta sad. Prosečna plata danas je oko 50.000 dinara, mada polovina zaposlenih (medijana) prima manje od 38.000 dinara, a najčešća plata (modus) je tek 26.000 dinara! A ministar veli: „Za Srbiju nastupa zlatno doba... približavamo se tom nekom nivou od 500 evra prosečne plate.“ Ako ćemo pravo, nije sve tako crno. Evo, nekima je zlatno doba otpočelo još ranije, recimo, baš ministru Malom. Nema ni dve godine otkako smo čitali naslove poput ovog, iz doba afere o Savamali: „Siniša Mali više neće biti gradonačelnik Beograda, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.“ Ili ovog, od pre godinu dana: „Boško Mijatović o doktoratu: Siniša Mali nas je doslovno prepisao.“ Ili ovog: „Zaradilo se: Siniša Mali za školovanje dece plaća 60.000 evra godišnje.“ I objašnjava: „Moju decu finansiraju prijatelji koje sam upoznao u inostranstvu i koji nemaju veze sa Srbijom.“ A svojim sunarodnicima koji nemaju takve prijatelje ministar najavljuje zlatno doba i poručuje: „Prvi put smo prešli tu psihološku granicu od 27.000 dinara.“ Aferim, efendijo! Ni drugi plagijatori nisu loše prošli. Otkriveni plagijat nimalo nije ugrozio ni Jorgovanku Tabaković na mestu guvernera Narodne banke, niti Nebojšu Stefanovića na mestu ministra policije. Naprotiv, sve im bolje ide. O njihovim plagijatima više niko ne govori, i zašto bi, kad nastaje zlatno doba? Ako ne za nas, onda barem – za plagijatore.