Država opet nema para

Pre nekoliko dana Vlada Srbije usvojila je predlog penzijskih izmena, među kojima je i promena mehanizma određivanja penzija, odnosno indeksacionog mehanizma. Za one koji ne znaju detalje, kretanje penzija određivala je zakonski propisana formula tako da su penzije rasle za inflaciju plus za rast bruto društvenog proizvoda (BDP) preko četiri odsto, a uz korekciju dva puta godišnje (1. aprila i 1. oktobra). Tako propisuje sadašnji zakon, a slične formule koriste mnoge zemlje u svetu. Na taj način se penzioneri štite od inflacije, koja im umanjuje realnu vrednost penzija, ali i učestvuju u porastu ekonomskog bogatstva zemlje iz povećanog BDP-a. E sada, Vlada Srbije predložila je ukidanje pomenutog indeksacionog mehanizma i prepuštanje odluke o kretanju penzija godišnjem zakonu o budžetu. Ukoliko se u Skupštini usvoji predlog, automatska formula neće više braniti penzionere od inflacije, pa ponekad i obezbeđivati njihovo realno povećanje, već će se odluka o kretanju penzija donositi prilikom rasprave o budžetu. Time se određivanje nivoa penzija prepušta političkom procesu i čini zavisnim od budžetskih prioriteta kako ih vidi Vlada, odnosno predsednik Aleksandar Vučić. Na primer, ponestane novca za neki nepotrebni auto-put (za Prištinu, Sofiju ili Crnu Goru), pa Vlada zakine penzije pošto su joj auto-putevi prioritet. Ili, približavaju se parlamentarni izbori, pa Vlada, da bi povećala šanse, isposluje kratkotrajno povećanje penzije jednostavnom izmenom zakona o budžetu. Pomenuto rešenje nije dobro za penzionere: za njih je daleko važnija izvesnost da im penzija neće biti realno smanjena nego mogućnost da će im biti povećana ukoliko bude dobre volje kod političara. Da je predloženo rešenje bilo na snazi pre četiri godine, Vladi uopšte ne bi bio potreban zakon o smanjenju penzija, sa svim kasnijim mukama i zakonskim problemima, već bi, jednostavno, zakonom o budžetu propisala smanjenje penzija i takve mogla zadržati zauvek. Ovako se, zbog indeksacionog mehanizma, ne samo našla na evropskim i domaćim sudovima, već je morala da vrati penzije na zakonom propisani nivo. Najvažniji razlog za ukidanje indeksacije je finansijski: država opet nema para. Prema mojim saznanjima iz odlično obaveštenih izvora, država jednostavno ne bi bila u stanju da u 2019. poveća penzije prema indeksacionom mehanizmu (za rast cena i BDP-a), pa se dosetila da ukine tu, za nju nezgodnu formulu i tako prištedi novac. Vlada je, pod pritiskom realne pretnje da će izgubiti na sudu, morala da pristane na povratak umanjenih penzija na staro, ali jedva ima novca da to isfinansira za poslednja tri meseca ove godine. Za eventualna povećanja u 2019. nema para. Tako kažu realistične budžetske projekcije. I tako, penzioneri će opet platiti ceh, tj. nedostatak novca u budžetu, kroz smanjenje realnih penzija za nekoliko procenata. I pored svih samoreklamnih slogana kako dolazi „zlatno doba“ (ministar finansija Siniša Mali), država se opet sprema da zakine penzionerima. Nazdravlje!