Privatizacijom do jače tržišne pozicije

Elektromontaža ove godine slavi veliki jubilej: pet decenija postojanja i rada. Za to vreme ova firma prošla je kroz uspešne i manje uspešne periode poslovanja, ali je svakako iza sebe ostavila značajne tragove u oblasti proizvodnje, izgradnje i remonta elektroenergetskih objekata pre svega na veoma „teškom“ planinskom terenu, u razuđenim naseljima i na ogromnom prostoru. U međuvremenu, nove tehnologije koje nije uspela da implementira u svoj sistem, dovele su je na marginu tržišta sa sve manjim izgledom da na njemu i opstane. Privatizacijom ove kompanije i ulaskom u poslovnu porodicu Roming grupe, Elektromontaža je dobila šansu da postane visokotehnološki opremljena i osposobljena kompanija, specijalizovana za sve vrste elektroradova u savremenim elektroenergetskim objektima. Priču o jubileju kompanije počinjemo osvrtom na značaj koji je imala pre privatizacije – koji su podvizi ostali kao neizbrisivi tragovi upisani u tradiciju Elektromontaže, kao i o perspektivi da posle privatizacije sigurnim korakom krene u budućnost. O poslovima koji danas već predstavljaju „daleku“ istoriju firme, generalni direktor Elektromontaže Zoran Stanković kaže: „Zahvaljujući činjenici da je preduzeće najduži period svog postojanja poslovalo u okviru EPS-a, tačnije kao deo distributivnog preduzeća „Elektrosrbija Kraljevo“, gotovo kompletna energetska infrastruktura konzumnog područja Elektrosrbije je izgrađena i održavana rukama generacija zaposlenih u Elektromontaži. Govorimo o ogromnoj teritoriji od granice sa Crnom Gorom i Kosmetom na jugu pa sve do reke Save na severu i Velike Morave na istoku, gde su se naše ekipe suočavale sa surovim planinskim terenima i ekstremnim vremenskim uslovima koji su inače težak monterski posao činili još izazovnijim. Rasli smo i razvijali se sa elektrifikacijom naše zemlje i bili aktivan učesnik ovog procesa od pionirskih početaka do danas“. Tradicija od preko pola veka je svakako obaveza za novi menadžment i sve zaposlene da se, posle privatizacije, pokažu u još boljem svetlu nego do sada. Recite nam sa kojim ste problemima bili suočeni prilikom privatizacije, i koji je bio osnovni motiv za kupovinu ove firme opterećene problemima? Elektromontaža je, čak i u periodu kada se suočavala sa izazovima koji su mogli biti fatalni po opstanak preduzeća, uspela da sačuva imidž kompanije sa „pedigreom“ na tržištu energetike. Tradicija, reference, prepoznatljivost i pre svega potencijal koje firma nosi su bili odlučujući faktori koji su motivisali upravu da se upusti u avanturu privatizacije. Koji su problemi identifikovani kao urgentni za rešavanje, u kojoj meri i za koje vreme ste uspeli da stabilizujete firmu u tom pogledu? Budući da je Elektromontaža, u trenutku preuzimanja 2012. godine, bila u ozbiljnim problemima, opterećena gubitkom od preko 1,5 miliona evra i gotovo bez aktivnih ugovora, osnovni izazovi su bili vezani za stabilizaciju poslovanja. Konkretno, najveći napori su bili usmereni na prevazilaženje problema nedostatka posla i stabilizaciju likvidnosti uz optimizaciju troškova. Suočavali smo se i sa devastiranošću infrastrukture, nedostatkom opreme i sredstava za rad, nedovoljnim nivoom potrebnog znanja i veština u kompaniji, čak i pored činjenice da smo zatekli veliki broj vanserijskih montera. Ne mali problem je bio, zašto i to ne reći, otpor privatizaciji od strane jednog dela zaposlenih i neprihvatanje promena svake vrste. Prve tri godine su bile frustrirajuće kako za menadžment tako i za zaposlene, jer je mnogo toga moralo biti učinjeno da se od kompanije koja poseduje samo ime napravi moderno, uređeno i pre svega konkurentno preduzeće. Kada se osvrnemo na sve ono što smo prošli u prethodnom periodu mislim da kao kolektiv možemo biti ponosni na postignute rezultate, na činjenicu da se uspešno borimo u veoma kompleksnom poslovnom okruženju, ali i da smo uspeli da prevaziđemo sopstvene slabosti, što je zapravo najteži od svih izazova. Da li je privatizacija bila stresna za do tada zaposlene inženjere i montere? Jedan od najvećih ljudskih strahova je strah od promena, stoga je jasno da je privatizacija sama po sebi bila stresan proces, posebno jer smo bili prinuđeni da gotovo iz korena izmenimo organizaciju firme, procedure, način vođenja poslova, kadrovsku strukturu, da unapredimo znanja i veštine, radnu disciplinu, uvedemo nove informacione tehnologije... Gledajući sa ove distance zaista sam ponosan na svoje kolege koji su, pored svih otpora koji su prirodni, ipak u najvećoj meri prihvatili jednu temeljnu poslovnu transformaciju koja bez njihovog angažmana ne bi imala nikakvu šansu da postane životna. Kompanija je bila jedan od simbola privredne snage nekadašnje velike Jugoslavije, ali i primer kako se kroz promene prolazi i decenijama opstaje, jača i modernizuje. Današnje vreme u vašoj oblasti rada zahteva sinergiju iskustva i mladalačke ambicije. Kako danas izgleda kadrovska slika Elektromontaže i da li ste postigli optimalnu sinergiju? Koliko je vaša firma otvorena za prijem mladih stručnjaka i koliko je, u tom smislu, važna kao brana odlasku mladih stručnjaka u svet? Elektromontaža je u prethodnih šest godina značajno promenila kadrovsku sliku preduzeća optimizujući broj ljudi sa 211 na 173, ali ujedno povećavajući broj visokoobrazovanih sa 11 (5,21%) koliko smo zatekli na 31 (17,92%) koliko nas je danas. Uspeli smo da podmladimo kolektiv sa prosečnih 41 na 39 godina čime smo, čini mi se, uspostavili ravnotežu između starijih kolega koji su nosioci iskustva u preduzeću i novozaposlenih koji, uz valjan mentorski rad i obuke, treba da osiguraju budućnost kompanije. Pored činjenice da trenutno pružamo pristojne zarade, veoma korektne radne uslove kao i mogućnost usavršavanja i napredovanja, ipak se suočavamo sa odlivom kadrova u inostranstvo, što predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova sa kojima ćemo se susresti ne samo kao kompanija, već i kao društvo u celini. Struka ljudi u elektroenergetici se brzo menja. Da li vaša kompanija pruža mogućnosti usavršavanja zaposlenih, da li to obeshrabruje zaposlene ili to prihvataju kao jedinstvenu šansu ličnog usavršavanja? Zaista nije parola tvrdnja da najveću snagu Elektromontaže predstavljaju njeni zaposleni. Budući da je naša osnovna delatnost pružanje usluga, kompetentnost ljudi, na svakoj od pozicija u preduzeću najdirektnije utiče na zadovoljstvo naših partnera, kvalitet realizovanih projekata, konkurentnost, ali i usvajanje novih usluga i proizvoda kao preduslova održivog razvoja. Obuka zaposlenih stoga predstavlja stožer kojim se obezbeđuju nova znanja i veštine, ali i prihvatanje novih tehnologija i alata koji daju komparativnu prednost preduzeću, omogućavajući ujedno zaposlenima da dugoročno ostvaruju svoje profesionalne ambicije. Na kojim ste velikim poslovima trenutno angažovani u Srbiji i da li uopšte ima dovoljno posla za vas? Koji od tih poslova su trenutno vaš najveći izazov na koji ste ponosni? Naši tradicionalni partneri su ODS, EPS i EMS, gde trenutno radimo na većem broju kapitalnih projekata, od kojih bih svakako izdvojio dalekovode i trafostanice na visokom naponu što je i osnovna dugogodišnja ekspertiza preduzeća. Prisutni smo i na poslovima javne rasvete, opremanju tunela na koridorima 10 i 11, izgradnji vetroparka „Košava“, kao i različitim infrastrukturnim projektima. Naglasio bih da Elektromontaža trenutno posluje u Crnoj Gori, kao i u BiH, sa ambicijom da svoje aktivnosti proširi na teritorije razvijenih država EU gde postoji značajno tržište za firme poput naše, naravno uz sve prepreke koje se na tom putu moraju prevazići. Sa kojim ste teškoćama suočeni u poslovanju a na koje ne možete da utičete? Imate li u tom smislu neki predlog za kreatore privrednog ambijenta u Srbiji? Gotovo svi ugovori koje Elektromontaža realizuje su vezani za prethodne postupke javnih nabavki. Sama procedura je relativno dobro osmišljena i omogućava transparentnost JN, kao i mogućnost da investitor dođe do najkonkurentnije ponude, međutim, u praksi se dešava da kroz instituciju žalbi čitav postupak biva obesmišljen, a veoma često, iz krajnje birokratskih razloga, dolazi do poništenja postupka ili višemesečnog prolongiranja projekata, što je nesumnjivo loše kako po investitora tako i za nas izvođače. Uslovi pod kojima se tenderi objavljuju po pravilu imaju za kriterijum najnižu cenu a to, nažalost, ne znači i adekvatan kvalitet usluge, čime se velika preduzeća kao što je EMK stavljaju u istu ravan sa nelojalnom konkurencijom koja često posluje u sivoj zoni, što je destimulišuće za dalja ulaganja u nova radna mesta, obuke zaposlenih, radne uslove, opremu, infrastrukturu... Optimizacija procedura javnih nabavki čime bi se u praksi na pravi način uvažila kompetencija i poslovni kapaciteti učesnika u tenderskom postupku, značajno bi unapredilo kvalitet poslovanja, uredilo tržište i omogućilo ulaganja u sama preduzeća, kao preduslov konkurentnosti i na inostranim tržištima. Kako vidite vaše mesto na tržištu s obzirom na jaku konkurenciju? Elektromontaža je istrajnošću, ulaganjem u kadrove, dobrom poslovnom praksom i izraženim tržišnim pristupom poslovanju uspela da u prethodnih nekoliko godina nadoknadi zaostatak koji je bio očigledan u odnosu na konkurenciju i da se, u tradicionalno jakoj oblasti energetike, nametne kao jedan od tržišnih lidera. Gajenjem dobrih partnerskih odnosa sa našim investitorima i vendorima, uz poštovanje konkurencije i pridržavanje poslovnog bontona, nadamo se da ćemo na toj poziciji ostati i u budućnosti. Trajati u uslovima liberalnog kapitalizma i otvorenog tržišta je poseban izazov za sve u kompaniji i podrazumeva kontinualno unapređenje organizacije, poslovnih procesa, ekspertize zaposlenih, usvajanje novih ICT tehnologija, permanentnu optimizaciju troškova, jednom rečju spremnost svakog pojedinca na kontinualne promene. Kako vidite Elektromontažu u narednih 50 godina? Elektromontaža koja posluje u internacionalnoj areni, pružajući sigurno mesto za rad i usavršavanje našim unucima i njihovim porodicama u jednom humanom, ekološki i socijalno odgovornom okruženju bila bi prava nagrada za uloženi trud nas koji smo danas u kompaniji, kao i napore prethodnih generacija čije nasleđe upravo baštinimo.