Kvalitetan proizvod i poslovna kultura put do kupca

Priča o tome kako je nastao i rastao Top Spider mogla bi poslužiti kao definicija i pravilo za potencijalne privrednike ako razmišljaju da krenu u privatni biznis. Još pre 35 godina kada je odlučio da najpre registruje samostalnu zanatsku radnju gospodin Miloš Ćeranić, otac današnjeg suvlasnika Toplice Ćeranića, znao je da jedino na čvrstim temeljima, kvalitetnim proizvodima, može opstati i razvijati se. Supružnici Danijela i Toplica, vlasnici Top Spider-a nastavili su, laganim ali sigurnim korakom, da vode firmu i dovedu je do samog vrha među najuglednija mala preduzeća u Srbiji i okruženju. Pored kvalitetnih proizvoda Top Spider je prepoznatljiv i po visokoj poslovnoj kulturi svih zaposlenih. O prvim danima, kao i o tome kako su stigli među najbolja mala privatna preduzeća pričaju Toplica i Danijela. „Moj otac je 1983. godine otvorio prvu zanatsku radnju Toplica, nazvanu po mom imenu. Od rane mladosti mene je uključivao u posao - seća se Toplica. Od njega sam učio sve o proizvodnji koju smo tada imali. Kada se otac uverio da sve mogu i hoću stručno da obavljam, u 21. godini mi je potpuno prepustio vođenje radnje, naravno uz njegova uputstva. Znači, 1995. godine sam otvorio svoju samostalnu radnju. Oženio sam se u 23. godini, a moja supruga je imala samo 21 godinu. Sa sigurnošću mogu reći da je ulazak Danijele u našu porodicu obeležio i snažan razvoj i našeg biznisa. Ona odlično poznaje ekonomiju i perfektno govori nemački i engleski jezik.“ „Firma se razvijala i počeli smo da primamo nove radnike, a imali smo i odlične proizvode, razmišljali smo kako da se što bolje predstavimo kupcima - priča Danijela. Mada je to iziskivalo za nas prilično velika sredstva, shvatili smo da je najsigurniji put da nas kupci upoznaju izlaganje na sajmovima. Godine 2001. krenuli smo sa naših oko 200 proizvoda, od gume za auto-industriju, najpre na kragujevački sajam Kompo, zatim na Beogradski sajam automobila gde svake godine izlažemo, a pošto imamo i deo koji se odnosi na traktorski program, sedam godina smo izlagali i na Novosadskom poljoprivrednom sajmu. U Istanbulu na sajmu auto-delova smo izlagali 2015. godine. Vrhunac našeg veoma uspešnog predstavljanja je na ovogodišnjem, najvećem na svetu sa preko 5.000 izlagača, sajmu auto-delova u Frankfurtu.“ Na pitanje da li ugovoreni poslovi opravdavaju velike troškove za izlaganje na sajmovima, Toplica Ćeranić kaže: „Naravno da opravdavaju. Ostvareni su brojni kontakti. Mislim da su nas posetili izlagači iz svih država. Znaju ko smo i kakvi su nam proizvodi. Već smo dobili i porudžbine iz nekoliko zemalja. Tu su interesantne priče sa sajma u Frankfurtu: posećivali su nas poslovni partneri iz svih naših bivših republika. Bila su to prijatna druženja, međutim jedan Italijan koji je imao proizvodnju kao i mi podozrivo i nekako neprijateljski je gledao na nas. Raspitivao se ko smo i nakon što je dobio informacije o nama, prišao nam je, čestitao i priključio se našem društvu i razgovarali smo o mogućoj saradnji.“ „Svake godine širimo asortiman“, kaže Danijela, „a od pre šest godina našu proizvodnju smo fokusirali na proizvodnju creva za interkulere i turbine i to nam je preokupacija, da što više širimo asortiman tih creva. Na sajmu u Frankfurtu bili smo jedini iz Evrope koji smo imali ovu proizvodnju. Već imamo pozitivne signale sa sajma iz Frankfurta, uveliko stižu porudžbine. Kako se potražnja za našim proizvodima povećava planiramo da uvedemo još jednu smenu i primimo nove radnike, pogotovo što imamo potrebnu opremu i poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara. Problem je što ne možemo da nađemo radnike – neće da rade, pogotovo mladi. Mi im nudimo siguran posao, jer je preduzeće stabilno. Kupovinom nove prese obezbeđena je proizvodnja i plasman u narednih 10 godina, ali oni bi da biraju posao da rade u kancelariji, za kompjuterom... To je apsurd ako se zna da je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje mnogo ljudi koji traže posao a posao kod nas nije komplikovan niti težak i brzo se nauči. Kod nas rade radnici koji su došli pre petnaest, dvadeset godina a imamo i one koji rade 23 godine. Naše preduzeće je poznato po tome da za 35 godina od kada postojimo nikada nismo prekoračili rok za isporuku robe.“ Često čujemo sa zvaničnih mesta kako će se država zalagati i podsticati proizvodnju, a naročito mala preduzeća, da li ste vi od države koristili neku finansijsku podršku, pitamo Danijelu Ćeranić? „Kada smo odlučivali da kupimo mašinu koja nam je potrebna za proizvodnju, izdvojili smo deo sopstvenih sredstava, a za drugi deo smo koristili komercijalni kredit. Baš tih dana na državnom nivou raspisan je konkurs za dodelu pedeset posto sredstava potrebnih za tu mašinu. Mi smo aplicirali. U potpunosti smo ispunjavali sve tražene stavke - da je mašina koju kupujemo nova, da imamo preko 20 zaposlenih, da imamo zaposlenog invalida, da nismo gubitaši, da vodimo dvojno knjigovodstvo...Posle izvesnog vremena objavljeno je da je konkurs poništen i kada je ponovo raspisan sredstva su dobile firme bez obzira na proizvodnju, inovativnost, broj zaposlenih...Nabavili smo mašinu, čekali je godinu dana, a kredit smo morali da vraćamo. To je skupa mašina, oko 100.000 evra, što je za malo preduzeće mnogo. Ali mi nismo bili opterećeni gorčinom zbog nepravde, nabavili smo mašinu i uskoro će ona sama sebe otplatiti. Ponovo smo aplicirali kod Razvojne agencije Srbije, podneli smo svu potrebnu dokumentaciju i prošle nedelje smo dobili odgovor da nam odobravaju 50 posto uloženih sredstava za izlaganje na sajmu u Frankfurtu. Troškovi za izlaganje na ovom sajmu su ogromni, ali Agencija ne prihvata sve troškove već samo za prostor i opremanje.“