Ako na prošlost više ne možemo da utičemo, budućnost je šansa

U okviru platforme Kaleidoskop kulture, održan je veliki koncert Vojvođanskog simfonijskog orkestra i solista Fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih „Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović Kalin“ na Bulevaru Mihajla Pupina u Novom Sadu. Saobraćaj je bio zatvoren, a koncert je pratilo oko 10.000 posetilaca. Nekadašnja putanja Korza dobila je novi kontekst. Sa direktorom fondacije „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“ Nemanjom Milenkovićem razgovaramo o programima u okviru platforme Kaleidoskop, o kontinuiranom razvijanju kulturnih kapaciteta grada, strpljenju koje nam nije adut, o praktičnim stranama vizije Evropske prestonice kulture Novi Sad 2021. U okviru Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu na delu Bulevara Mihajla Pupina koji je jedna od žila kucavica grada, a isto tako i deo putanje nekadašnjeg Korzoa, održan je veliki koncert Vojvođanskih simfoničara. Saobraćaj je zbog toga bio zaustavljen na nekoliko dana. Kakvu poruku šaljete ovim nesvakidašnjim i u tom kontekstu hrabrim gestom? Postoji više razloga održavanja koncepta „Korzo“ na pomenutoj lokaciji, ali i utisaka u realizaciji ovog uspešnog kulturnog događaja, kao što je i vaša ocena da je to bilo hrabro. Prvo, mesto na kome je održan ovaj koncert, za Novi Sad ima važnu identitetsku odrednicu. Na tom bulevaru, naš grad je prerastao iz varoši u grad, prateći u prvoj polovini 20. veka, u arhitektonskom smislu, tada savremene evropske tokove. U drugoj polovini 20. veka, nekadašnji tzv. Korzo postao je kultno mesto okupljanja mladih Novosađana. I posle svih tih godina uređenja saobraćajnica, trka, komunalne infrastrukture, manifestacija, parking mesta, maratona, mitinga, kontramitinga, revolucija, nazovirevolucija i čega sve ne, bili smo uverenja da ta lokacija prvi put zaslužuje da bude u službi kulture. Konačno, u prošlosti smo slovili za građane srpske Atine, a 2021. godine bićemo domaćini evropske prestonice kulture. Na rečima to lepo zvuči, ali samo na delima se dokazuje koliko nam je kultura važna. Toliko važna, da su Novosađani bili spremni da jednu od najznačajnijih saobraćajnica u gradu podrede jednom Mocartu, Čajkovskom, Verdiju, Bizeu, Šostakoviču, Rosiniju i drugim velikanima klasične muzike. To ne može svaki grad, već samo onaj u kome vlada uverenje da je kultura način života. Novi Sad i ovim koncertom, ali i velikim brojem posetilaca na više od 400 programa koji čine Kaleidoskop kulture pokazuje da sve više živi to uverenje. Drugo, što se utisaka tiče, zatvarajući samo 180 metara dela ulice, a ne Bulevara u celosti, na početku je izazvalo reakcije koje su u stvari postale najbolji poziv za gotovo 10.000 ljudi na koncert klasične muzike. Onima koji su kritikovali takvu odluku, to je i dalje ostao jedan uobičajeni dan u kome je potreban krivac, a onima koji su došli, i time podržali naš pristup, prema mnogobrojnim pozitivnim komentarima koje su nam uputili, to je bio događaj koji će još dugo pamtiti. I jedni i drugi su u pravu, jer to je na kraju lični utisak svakog od nas. Vizija tima Evropske prestonice kulture jeste: ljudi, procesi, prostori, programi. Početak novog. Sada. Šta ona u praktičnom smislu znači? To su četiri ključna stuba našeg projekta koji je pobedio sa sloganom „za nove mostove“ (4 new bridges). Iako radimo pripremu za 2021. godinu, mi tu godinu vidimo „samo“ kao početak daljeg zamajca u razvoju Novog Sada. Otuda, postoje dva pristupa Evropskim prestonicama kulture. Jedan je onaj koji uglavnom primenjuju zapadni evropski gradovi i on se svodi na to da se četiri godine pripremate, da ste praktično nevidljivi, posle čega se grad predstavi kroz najraznovrsnije programe, ne obavezno i nove prostore. Drugi koncept je onaj u kojem vi stvarate prostore i programe tokom četiri godine, naravno sa vrhuncem u toj godini kada je grad Prestonica kulture. Novi Sad se opredelio za drugi pristup iz nekoliko razloga. Prvi je da bi javnost kod nas teško prihvatila argument da će se nešto videti tek za četiri godine. Razlozi za to su verovatno i opravdani. Previše izneverenih obećanja i očekivanja se desilo na našim prostorima, a ni strpljenje nam baš nije adut. No ključan razlog za takvu strategiju je potreba za kontinuiranim razvojem kapaciteta, a to se pre svega odnosi na izgradnju procesa i ljudi. Istina, programi su najatraktivniji deo EPK projekta, ipak, najviše se pamte oni prostorni - infrastrukturni projekti. I za jedno i za drugo, neophodni su procesi. Sistematizovani i ustaljeni mehanizmi različitih principa koji podrazumevaju otvaranje scene prema Evropi, uključivanjem građana u kulturu kao načina života, dijaloga baziranog na činjenicama... svih tih procesa koji nisu deo našeg poimanja razvoja društva u celini. Na Zapadu ih možda podrazumevaju, kod nas oni su u povoju. A za to su najbitniji ljudi. Oni su ti koji i stvaraju procese iz kojih nastaju i prostori i programi koji će privući publiku stvarajući nove vrednosti, konačno i identitet jednog grada. Četiri godine nisu dovoljne za to, ali jednom moramo početi. Ako na prošlost više ne možemo da utičemo, budućnost jeste šansa. Ima onih koji smatraju da je to nemoguće i ima nas koji verujemo da je to moguće. Kao što sam napomenuo - i jedni i drugi su u pravu. Ostaje sada samo pitanje ko će sa svojim uverenjima, pa time i sposobnostima i ponašanjima doneti prevagu. U Novi Sad dolaze predstavnici udruženja „Europa Nostra“, upravo u godini koja je godina evropskog kulturnog nasleđa, pored njih u posetu dolazi i evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navračić. U posetu dolaze da vide procese unutar grada u toku priprema za Evropsku prestonicu. Šta je ono na šta ta poseta ukazuje? Ne bih želeo da ja interpretiram stvari, ali činjenica je da će naredne godine obeležiti nekoliko evropskih prestonica kulture iz regiona. Pa ipak, samo Novi Sad je određen za ovako značajne posete. Posle pozitivnih ocena našeg rada panelista Evropske komisije tokom maja meseca i uspešne prezentacije našeg projekta u Berlinu u junu ove godine, tokom dodela Europa Nostra nagrada za kulturno nasleđe, daju nam za pravo da verujemo da su to znaci našeg uspešnog dosadašnjeg rada. U tom smislu jesu nam „vetar u leđa“ da smo na dobrom putu. Šta se dešava sa Kineskom četvrti? U okviru Kaleidoskopa tamo su izvedeni određeni programi, pomenuću festival Novog cirkusa, festival Tanzplatz u SKC-u… a opet komentariše se kako se tamo ništa vidljivo ne dešava, da su majstori izašli iz radionica, i da nema konkretnih radova. To je ono što je vidljivo, koje procese biste u kontekstu Kineske četvrti spomenuli da su u toku, iako nisu vidljivi? Prostor nekadašnjeg industrijskog kompleksa „Petar Drapšin“, Novosađanima poznatiji kao tzv. Kineska četvrt, devastirano je mesto na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Novom Sadu. To mesto je metafora samog projekta Novi Sad 2021. U njemu postoje različiti akteri koji su u poslednjoj deceniji oblikovali njegov heterogen identitet, a koji imaju različita viđenja i interese. Zahvaljujući razvoju kulture dijaloga, kroz istraživanja, fokus grupe i otvorene diskusije došli smo do činjenica i demokratskih zaključaka, a ne proizvoljnih utisaka. Formiran je Savet za razvoj omladinskog kreativnog polisa, koga čine pored predstavnika nadležnih gradskih uprava i predstavnici uslužnih zanata, kao i umetnika iz „Kineske“. Upravo u okviru tog Saveta, ali i kroz Forum kulture koga čine svi akteri iz oblasti kulture u Novom Sadu, definisano je pet tačaka daljeg razvoja tzv. Kineske, a sa kojima se saglasio i gradonačelnik Novog Sada. U skladu sa tim, do sada su uklonjeni nelegalni, nebezbedni i nehigijenski objekti. Pojedini uslužni zanati su na osnovu svojih potreba i želja, a uz pomoć grada, pronašli odgovarajuće prostore u kojima će i dalje obavljati svoju delatnost. Sledi nova faza, a to je uvođenje komunalne i druge infrastrukture neophodne za potpuno uređenje omladinsko-kreativnog polisa. Posle toga, pristupiće se obnovi ovog značajnog industrijskog nasleđa. Dogovori sa umetnicima u pogledu Kineske četvrti? Kineskom su do pre godinu dana dominirali magacini i prazni prostori. Upravo su egzaktna istraživanja ukazala da su zapravo umetnici u manjini; Štaviše, u najširem smislu definisanu kulturno-kreativnu produkciju od svih iskorišćenih prostora činilo je svega 9,3 odsto. U narednom periodu taj udeo će biti maksimalan, što je i bila naša ideja od starta. Ono što možemo najaviti jeste otvaranje Svilare 23. oktobra, nove kulturne stanice na mestu nekadašnje svilare na Podbari, koja je, opet, u vezi sa Kineskom četvrti. Na koji način? Ono što ih direktno povezuje je činjenica da su to među najznačajnijim objektima industrijskog nasleđa u Novom Sadu, koji će biti obnovljeni i stavljeni u funkciju kulture. Svilara, mesto iz koga je počela industrijalizacija grada, opet će biti uvertira za dalji razvoj Kineske četvrti. U neposrednoj blizini kulturne stanice Svilara nalaze se i Akademija umetnosti, Arhiv grada Novog Sada i depo Srpskog narodnog pozorišta. Smešten u Almaškom kraju koji je najstariji deo Novog Sada, ovaj prostor će već do kraja godine biti novo kulturno jezgro u kome će se dešavati mnogobrojni programi kulture. Upravo na tim principima razvoja ljudi, procesa, prostora i programa, razvijaće se i buduća Kineska - omladinsko kreativni polis. U tom smislu, to jeste početak novog. Sada. Nakon mesec dana programa koji su pod kapom Kaleidoskopa kulture, šta je ono što smatrate najuspešnijim, a šta je za vas nakon ovog procesa izazov? Kaleidoskop kulture je delo zajedničkog kreiranja prostora i programa kulture, kojim se kroz različite umetnosti predstavlja jedinstvena slika različitosti i raznolikosti Novog Sada. Proces traje tokom cele godine i u kreiranje Kaleidoskopa uključeni su ne samo umetnici, ustanove kulture, nevladine organizacije, već i sami građani i publika. Po tome je on značajan, ali i jedinstven. Započevši ovaj proces još prošle godine, u kome je svako aktivan stvaralac kulture, a ne samo pasivni posmatrač, verujemo da za četiri godine možemo da utemeljimo uverenje da je kultura način života. Već ove godine kultura zajedništva se potvrdila kao prednost u predstavljanju više od 1.000 umetnika u 400 programa na 80 lokacija, a u saradnji sa više od 60 organizacija. Najveći izazov u daljem razvoju Kaleidoskopa kulture će predstavljati jedinstven umetničko programski koncept, jer 2021. godine nas neće gledati kao fondaciju Novi Sad 2021, ili kao ova ustanova kulture ili ona nevladina organizacija, već kao Novi Sad - evropsku prestonicu kulture.