Ko se raduje a ko strahuje

Spekulacije da posrnuli Agrokor, a sada i njegovi poverioci, prodaju maloprodajne lance na našem tržištu – Merkator S, Ideju i Rodu, nedavno su pojačane najavom pojedinih medija da će ih sve kupiti holandski lanac Špar. I dok Špar ne krije da razmišlja o srpskom tržištu, ali ne potvrđuje da će na njega - kada za to dođe vreme - ući kupovinom pomenutih maloprodajnih brendova, kojima je gazdovala kompanija Ivice Todorića, u centrali Merkatora, u Sloveniji, za NIN kažu da ne znaju ništa o namerama Špara, o kojima mediji poslednjih dana spekulišu. Istraživali smo, šta će se promeniti na srpskom maloprodajnom tržištu ulaskom Lidla, a kasnije i Špara. Ko će profitirati od nove konkurencije, a ko joj se nimalo ne raduje? Ima li na našem tržištu mesta za još igrača i da li je dolazak ova dva lanca više nego dobrodošao, kao što tvrdi resorni ministar Rasim LJajić? Istraživanje koje su pre nekoliko meseci predstavili Komisija za zaštitu konkurencije i NALED pokazalo je da tržište maloprodaje u Srbiji nije zasićeno, te da je potrebna još veća konkurencija. Deset najvećih trgovinskih lanaca drži samo 55 odsto tržišta, dok svi ostali pojedinačno ne prelaze jedan odsto tržišnog učešća. Konstatovano je da Srbiju muči niska kupovna moć, ali i određene administrativne barijere i nedostatak prostora za otvaranje maloprodajnih objekata, što sprečava jačanje konkurencije i dolazak novih tržišnih igrača. „Zamislite situaciju u kojoj u vašem gradu hleb, mleko ili druge prehrambene proizvode možete kupiti u samo jednom ili par lanaca koji odlučuju šta će vam i po kojoj ceni ponuditi. Komisija ima cilj upravo to da spreči i da, obezbeđivanjem ravnopravnih uslova, pruži mogućnost izbora, što vodi nižim cenama i kvalitetnijim proizvodima“, kazao je tom prilikom Miloje Obradović, direktor Komisije za zaštitu konkurencije. Niže cene očekuju se, pre svega, dolaskom Lidla, lanca koji je poznat po tome da kupcima nudi ograničen, ali zato jeftiniji asortiman proizvoda. Procene su i da bi mogao zauzeti u prvom trenutku od pet do sedam odsto udela na tržištu maloprodaje, ali da će se kasnije njegov udeo sigurno povećavati. Na čiju štetu će to biti, pitali smo i Gorana Kovačevića, vlasnika lanca Gomeks. „Sigurno je da će do promene na tržištu doći. Mislim da će najviše osetiti najveći lanci, odnosno da će se ta promena dolaskom, pre svega Lidla, odraziti na ukupno smanjenje cena na tržištu. Već postojeći lanci će smanjivati svoje cene, kako bi izdržali konkurenciju, a imaju za to i prostora, što je naravno dobra vest za potrošače u Srbiji“, kaže Kovačević. Sagovornik NIN-a, ipak, upozorava da ovakva vest ima i svoje naličje. „Suština je da će trgovinski lanci, poput Deleza, DIS-a ili Ideje smanjenje cena, odnosno pritisak na smanjenje profita, preliti na proizvođače koji ih snabdevaju. Pitanje je da li će i koji domaći, naročito manji proizvođači moći da izdrže taj pritisak i povećanu konkurenciju. Drugim rečima, ovakva vest je uvek dobra za potrošače, ali ne i za proizvođače koji nisu u stanju da izdrže pritisak konkurenata, odnosno trgovinskih lanaca da smanje cene svojih proizvoda, kako ceo ceh smanjenja krajnjih, potrošačkih cena ne bi platili trgovinski lanci“. Kovačević naglašava da je zato važna uloga države, odnosno regulatora koji mora znati šta je u njegovom interesu, odnosno napraviti balans da cenu tih promena ne bi platili samo jedni u lancu, ali i Komisije za zaštitu konkurencije koja se mora pobrinuti da predupredi mogući dogovor trgovaca oko cena. „Lidl donosi u Srbiju jedan potpuno novi vid trgovine, nama nepoznat, i to je uvek dobro. Međutim, mora se imati u vidu da je Lidl prošle godine povećao hrvatski uvoz za 250 miliona evra i za očekivati je da će se slično desiti i kod nas. Možda će se on na samom početku oslanjati na lokalne dobavljače, ali će sigurno kasnije sve više prelaziti na uvoznu robu, konkurentniju sa cenama, a rezultat toga će biti produbljivanje spoljnotrgovinskog bilansa“, upozorava Kovačević. On ističe da u Srbiji niko trenutno nema ni približno dominantan položaj, pogotovo kada se posmatra tržište cele Republike, te da će se udeli tek menjati dolaskom novih igrača, ali ne očekuje da će Špar doći ni sledeće, a verovatno ni one tamo godine. „Kupovna moć je u Srbiji na niskom nivou, a za razliku od Lidla, Špar nije jeftin trgovinski lanac“. Pomenuto istraživanje utvrdilo je da se domaći kupci teško odriču stečenih navika, te da uglavnom kupuju na malo, često u lokalnim, malim prodavnicama. Stručnjaci sa kojima smo razgovarali smatraju da dolazak velikih lanaca neće ugroziti male radnje, niti znatno promeniti kupovne navike stanovništva. Smatraju da će prvi na udaru biti veliki trgovinski lanci, ali da od konkurencije, pored lokalnih proizvođača, najviše strahuju manji trgovinski lanci, koji imaju i manje tržišno učešće. NJima će, veruju, biti najteže da se prilagode situaciji u kojoj moraju da smanjuju cene u svojim trgovinama, što će se neminovno desiti. Za razliku od njih, lanac, kakav je belgijski Delez, sa trenutno najvećim trgovinskim udelom u Srbiji od 20,6 odsto, lakše će se prilagoditi novim uslovima na tržištu, iako i njega sigurno očekuju promene. Ipak, u ovoj kompaniji, nisu odgovorili na pitanja NIN-a kako komentarišu dolazak novih tržišnih igrača, kakve promene očekuju i kako se za njih pripremaju. Sigurno je da se dolasku novih na njihov teren, trgovci ne raduju, ma šta pričali zvanično. Barem onoliko koliko im se raduju potrošači, kivni ponekada na činjenicu da su cene u Srbiji, poredeći njihovu visinu i visinu životnog standarda stanovništva, veće nego u nekim mnogo razvijenijim zemljama. Samo, ma koliko ti potrošači bili srećni što će proizvodi na svim trgovinskim rafovima, dolaskom konkurencije, biti jeftiniji, eventualni sunovrat nekih proizvođača, smanjiće nadalje kupovnu moć stanovništva, koje onda neće moći da kupuje ni tu jeftiniju robu. Jer, i uprkos barijerama o kojima se govori u pomenutom istraživanju, nedostatku objekata u kojima bi se otvarali novi trgovinski lanci i drugim preprekama za veću konkurenciju na maloprodajnom tržištu, najveća je zapravo niska kupovna moć građana Srbije. Prosečan račun u beogradskim prodavnicama im zato ne prelazi 600 dinara, dok je u celoj Srbiji za četvrtinu manji, svega 450 dinara. Fakti o konkurenciji Lidl je najveći diskontni lanac u Evropi, koji trenutno zapošljava 260.000 ljudi. Prva Lidl prodavnica otvorena je 1973. u Nemačkoj, a danas ih ima više od 10.500 u 27 zemalja Evrope i SAD. Pripada nemačkoj Švarc grupi, koja je u 2017. imala 96,9 milijardi evra prometa. U Srbiju su došli još 2010, ali tek sada planiraju otvaranje prvih objekata za prodaju na malo. Holandski Špar je gotovo dva puta stariji trgovinski lanac od Lidla, posluje u 48 zemalja sveta i zapošljava oko 350.000 ljudi. Ima više od 12.700 prodavnica, svakog dana usluže 13,5 miliona potrošača, a lane je prihode od prodaje povećao za 5,3 odsto, na 34,5 milijardi evra.