Tri pretpostavke održivog razvoja

Ne morate da budete prorok da biste znali da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, što je u skladu sa strategijom Evropske komisije usvojene u februaru ove godine, poručio je Tomas Šib, novi ambasador Nemačke u Srbiji na regionalnoj ekonomskoj konferenciji – „Zapadni Balkan u 2030. – Vizije, želje i realnost“, koju je Nemačko-srpska privredna komora organizovala 26. i 27. septembra u Beogradu. Ipak, na tom putu do EU treba rešiti određene probleme koji su posebno apostrofirani, a među njima je jedan od najvažnijih - vladavina prava. „Od rešavanja tih problema zavisiće i ulazak zemalja u EU“, predočio je ambasador Šib. Predstavnici privrednih komora i privrednici razgovarali su na konferenciji o tome kako će Zapadni Balkan da izgleda 2030. i šta bi zemlje regiona trebalo da ispune na svom putu ka EU. Srbija je do sada otvorila svega četiri pregovaračka poglavlja od kojih su samo dva zatvorena, ali ambasador Šib smatra da to ne mora biti jedini pokazatelj napretka već su to realne reforme koje se dešavaju u svakom delu društva. Najviše ga je, kako je rekao, impresionirala bilateralna razmena Srbije i Nemačke, koja je 2017. iznosila četiri milijarde evra. „Za nas su najvažnija tri stuba razvoja: održivi ekonomski razvoj gde su najveći izazovi odliv mozgova i povećanje kvaliteta radne snage, zatim demokratija i vladavina prava i životna sredina“, istakao je nemački ambasador i dodao da u ostvarivanju ciljeva ključnu ulogu ima politička volja, ali i biznis zajednica. U kojoj meri Evropska unija doprinosi da se bar neki problemi rešavaju na Zapadnom Balkanu ukazao je i Ronald Zeliger, predsednik Nemačko–srpske privredne komore, generalni direktor i predsednik Odbora direktora Hemofarma, iznoseći podatak da je ta evropska zajednica zemalja otvorila 250.000 radnih mesta na Zapadnom Balkanu. „Postoji potencijal za napredak. Ako se dobro povežemo možemo dobro da živimo“, rekao je Zeliger i napomenuo da je trgovinska razmena ovog regiona sa Evropskom unijom 50 milijardi evra godišnje. „Te brojke, kako kaže, mogu da budu i veće ukoliko bi se roba lakše prevozila, odnosno ako se ne bi čekalo na granicama. Međutim, da bi se do toga došlo ne smeju se ignorisati problemi kako u samoj Evropskoj uniji poput bregzita, migrantske krize, pitanja evra, zamora od proširenja EU, ali i jačanja desnice i populističkih snaga tako i u zemljama Zapadnog Balkana“. Kao lokalne probleme potencirao je i političku nestabilnost, korupciju, nacionalizam, lošu infrastrukturu. „Pred svima je mnogo posla kako bi Zapadni Balkan napredovao u zamišljenom pravcu do 2030. godine“, istakao je Zeliger. Ni u Srbiji nisu svi optimistični u pogledu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU, a među njima je i Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije. „Države, članice EU nemaju snage da se bore same sa sobom i trenutno su neke od njih protiv proširenja EU, a napredak Berlinskog procesa je gotovo nevidljiv“, rekao je Nikčević. Osim toga, zemlje u regionu se među sobom gledaju kao konkurenti i štite svoja tržišta. „U ceni proizvoda na Zapadnom Balkanu troškovi logistike iznose 15 odsto, a prosek u EU je devet procenata, dok o tehnološkoj nerazvijenosti govori podatak da je udeo primarnih proizvoda u izvozu 35 odsto, dok je u Češkoj 14 a u Mađarskoj 17 odsto. Svega četiri odsto izvoza zemalja Zapadnog Balkana čine visokotehnološki proizvodi“, ukazao je Nikčević. Pored slabe ekonomske razvijenosti, odliv mozgova i nedostatak kvalifikovane radne snage su najveći problemi zemalja Zapadnog Balkana, a od 2000. godine, kako je rekao, sa ovog područja otišlo je 4,4 miliona ljudi, a iz Srbije 1,5 miliona. Janus Kulik, član borda Istočnoevropske asocijacije nemačke privrede, kaže da je to problem svih zemalja u istočnoj Evropi i da mladi odlaze u zemlje koje im mogu ponuditi veće plate. „Nemačke kompanije su taj problem prepoznale pre 15 godina, i spremne su da ulože novac, ali su osnovni preduslovi vladavina prava i poštovanje propisa što su i temelji ekonomskog napretka“, konstatovao je Kulik. Predstavnici privrednih komora su naglasili značaj regionalnog povezivanja, brisanja granica i unapređenja privrede kroz regionalizaciju. Po rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, potrebno je stvoriti ambijent da mladi ljudi ostanu i rade u domaćoj privredi. On misli da nismo daleko od cilja, od ekonomske integracije regiona. „Za to su potrebni politička volja i napor kako bi se podstakla ekonomska saradnja“, rekao je on i istakao da je PKS spremna da pomogne privredi u digitalizaciji. Zbog toga su nedavno sertifikovana 22 konsultanta koji odlaze u preduzeća i pomažu im da se digitalizuju. „Industrijska revolucija jeste primena tehnologija na tradicionalnu ekonomiju. Cilj je da domaće IT kompanije prave svoja rešenja koja mogu da primene i domaće kompanije, a ne samo da rade uslužno programiranje za strance. Na taj način je jedna mala firma iz Zemuna rešila problem krađe Telekomovih optičkih kablova koji je koštao nacionalnog operatera milion evra godišnje. Sada njeno rešenje traži i londonski aerodrom Hitrou i mnogi drugi. Za nas je upravo to digitalizacija – podrška malim kompanijama u saradnji sa velikima na obostrano zadovoljstvo“, objasnio je Čadež. Berat Rukići, predsednik Privredne komore pokrajine Kosovo, slikovito je objasnio problem granica u regionu. Naime, on je rekao da mu je za dolazak u Beograd bilo potrebno nekoliko sati više nego što bi to bilo da nema granica i da je putovao sa „nekakvim papirima, a ne regularnim dokumentima“. „Nema vizije Zapadnog Balkana bez EU. Izazovi ne leže u poslovnoj zajednici već u politici, a liberalni glas polako nestaje. Osim toga, Evropska unija bi volela da ima pristup Balkanu, ali da razvija odnose sa lokalnim moćnicima, a mi bismo voleli da imamo moćne institucije i sektore, a ne pojedince. Berlinski proces je trebalo da podrži određene projekte poput auto-puta Niš – Priština, ali se u pogledu toga ništa ne dešava. Takođe, postoji mnogo birokratije u pristupu novcu u evropskim fondovima“, rekao je Rukići, naglašavajući da bi voleo da 2030. ne bude nikakvih barijera, da umesto odliva dođe do priliva mozgova na Zapadni Balkan i da on postane region inovacija, jer postoji mnogo potencijala za to. Vlastimir Golubović, predsednik Privredne komore Crne Gore, kaže da i u toj zemlji malim i srednjim preduzećima pružaju podršku u pogledu digitalizacije te da su za tu svrhu osnovali i Centar za inovativnu podršku MSP. Kao i druge zemlje u okruženju, i Crnu Goru muči nedostatak kvalifikovane radne snage. „Privredi nisu potrebni kadrovi sa diplomama već sa veštinama i znanjima. Zbog toga smo pokrenuli reformu obrazovnog sistema. Dualno obrazovanje je uvedeno u srednje škole, poslodavci su zainteresovani, a trudimo se da takav sistem uvedemo i u visoko obrazovanje“, rekao je Golubović. Regionalnu konferenciju je zatvorila proslava 15 godina programa stipendiranja Fondacije „Zoran Đinđić“, čiji je deo bilo 700 stipendista iz sedam zemalja regiona Zapadnog Balkana.