Kad trećina postane većina

Danski psiholog Edgar Rubin smislio je slavnu optičku iluziju pre više od sto godina, ali slabašne ljudske sposobnosti i dalje nam ne dopuštaju da na Rubinovoj slici vidimo i pehar i lica istovremeno, već neko vidi samo lica Grka i Makedonca, spremna na bratski poljubac, a neko samo pehar, svakako antički, s tim što taj, već prema afinitetima, može biti i atinski i skopski. Prava nevolja, međutim, nastaje kada svom slabom vidu umesto slika podvrgnemo, recimo, referendumske listiće. Oni, sve u svemu, kažu da je u nedelju više od 91 odsto građana Makedonije podržalo promenu imena države, ali da je na referendum izašlo svega 37 odsto upisanih u biračke spiskove. Stejt dipartment i Evropska unija – oličena u šefici diplomatije Federiki Mogerini i komesaru za proširenje Johanesu Hanu – videli su, sasvim po Rubinu, samo tu trećinu građana koja je glasala za ime „Severna Makedonija“, te su čestitali Makedoncima njihovo „da“ i pozvali parlament u Skoplju da se prihvati potrebnih ustavnih promena. Premijer Zoran Zaev, glavno lice Prespanskog sporazuma o promeni imena – uz grčkog kolegu Aleksisa Ciprasa, naravno – takođe je referendum proglasio uspešnim. Oni drugi, da skratimo, vide samo ono drugo, a da će parlamentarna primena Prespanskog sporazuma biti poduhvat koga bi se prepao i sam Aleksandar III Makedonski, svedoče i suprotstavljena mišljenja NIN-ovih sagovornika. Oni se ne mogu saglasiti ni oko toga da li je referendumsko pitanje bilo pošteno. „Referendumsko pitanje duboko je zadiralo u suverenost Makedonije, ne samo po pitanju imena zemlje, nego i interpretacije istorije i korišćenja prideva ,makedonski’ za makedonsku operu, balet, filharmoniju, reprezentaciju. Velika većina građana ne prihvata grčki diktat, pa je to pitanje povezano sa članstvom u Evropskoj uniji i NATO“, smatra Židas Daskalovski, profesor političkih nauka na bitoljskom univerzitetu „Kliment Ohridski“. Referendumsko pitanje glasilo je: „Da li ste za članstvo u Evropskoj uniji i NATO prihvatanjem dogovora Makedonije i Grčke?“ Neko neutralan, ako takvih ovde ikada ima, primetio bi da to nije jedno pitanje, već dva ili tri, ako se razdvoje pristupanje EU i pristupanje NATO. Zastupnici referenduma rekli bi da je jedini smisao dogovora sa Grčkom bio upravo taj da se najzad ode u EU i NATO. „Svima u Makedoniji je jasno da je referendum ujedno i uslov za sticanje članstva u NATO, kao i deblokade pregovora sa EU. Prihvatanje novog imena znači i automatsko članstvo u alijansi“, podseća politikolog Nano Ružin, nekada višegodišnji ambasador Makedonije u NATO. Za profesora Daskalovskog, međutim, pitanje je bilo trik. „To je bila manipulacija vlasti, koja je, koristeći nadu građana u EU i ekonomski prosperitet, pokušala da ih ubedi da glasaju na referendumu. Makedonija je, naravno, petnaestak godina od članstva u EU, i to ako pretpostavimo da će EU 2035. godine postojati u obliku koji ima danas, a ne, recimo, sa tri ili više nivoa članstva od centra prema periferiji, gde bi pripala i Makedonija i ostale zemlje Balkana“, kaže Daskalovski. Koliko god bila sumnjiva evropska perspektiva onog dela Jugoslavije kome još nije uspelo da se ugura u taj voz, Nano Ružin podvlači da je 600.000 glasova za promenu imena i sve ostalo – od oko milion i osamsto hiljada registrovanih birača – najveći uspeh neke političke ideje u Makedoniji od nezavisnosti do danas. Ružin dodaje i da drugih šesto hiljada birača redovno apstinira, jer su privremeno otišli trbuhom za kruhom, a i uticajni grčki dnevni list Katimerini nedavno je podsetio da je Makedonija poslednji cenzus imala 2002. godine. Na stranu problematični birački spiskovi, Ružin smatra da je referendum održan na miran, „skandinavski“ način i da je „osim irelevantnih žalbi“ protekao bez greške. Profesor Daskalovski, blago rečeno, misli drugačije. „Kampanja vlasti bila je žestoka. Premijer je tražio od privatnih firmi da nagrade građane koji bi izašli na referendum. Ministar unutrašnjih poslova je zastrašivao sve koji su aktivno vodili kampanju na društvenim mrežama. Čuli smo da je javna administracija bila pod pritiskom da izađe da glasa, da su Romi bili potkupljivani, ali najgore je to što su se u pojedinim opštinama, u kojima je albansko stanovništvo većina, ,punile kutije’, što je brutalno gaženje demokratskih principa. Mnogo glasova je bukvalno pokradeno, i to stavlja crni pečat na organizaciju i sprovođenje referenduma od strane vladajuće koalicije“, žestoko optužuje Daskalovski. Bilo bi veoma neumesno ako bi neko u Srbiji seirio zbog toga što zastupnici i protivnici referenduma i posle njega zvuče kao da su gledali različite filmove, pošto upravo tako mi zvučimo kada raspravljamo o demokratičnosti sopstvenih izbora iz prethodnih decenija, ali je jasno je da se sagovornici NIN-a neće saglasiti ni oko pitanja koje je opsedalo zapadnu štampu u danima pred referendum. „Smešne su optužbe da je bilo ruskog uticaja na rezultat referenduma u zemlji koju su u roku od mesec dana posetili čelnici NATO, Nemačke, EU i SAD kako bi ubedili građane da je glas ,za’ pametna opcija; u zemlji u kojoj ruska ambasada broji desetak diplomata, u kojoj nema ni ruskih fondova ni ruskog uticaja na nevladine organizacije i medije“, tvrdi Daskalovski. Moglo bi se primetiti da u eri digitalnog ratovanja jesu važni, ali više nisu nužni ni diplomate, ni fondovi, ni mediji, pa su Gardijan, Indipendent, NJujork tajms i druga ugledna glasila Zapada u danima pred referendum poprilično teksta napisali o organizovanom zasipanju makedonskog interneta protivreferendumskom propagandom. „Makedonija je postala geopolitička premija. Vašington podržava članstvo Makedonije u NATO. Rusija nema ništa protiv članstva Makedonije u Evropskoj uniji, ali je Kremlj otvoreno dao do znanja da je protiv članstva Makedonije u NATO. Interes i podrška zapadnih diplomatija za referendum nije bila diskretna, već direktna – u proteklom mesecu Makedoniju su posetili nemačka kancelarka Merkel, generalni sekretar NATO Stoltenberg, sekretar odbrane SAD DŽejms Matis, dok se francuski premijer Makron obratio video-porukom, itd. Zvanična Moskva je istakla da `narod Makedonije sam treba da reši pitanje referenduma`, ali je Matis izjavio da je Rusija finansijski pomagala mnoge grupe koje su protiv referenduma, i da su iz inostranstva – pri čemu je mislio na Rusiju – aktivirani brojni portali koji su širili lažne vesti o dogovoru Skoplja i Atine. Nije, međutim, bilo konkretnih dokaza da Moskva stoji iza toga“, sumira Ružin. Tamo gde Amerika ima javnu akciju, teško je poverovati da Rusija nema tajnu reakciju – i obrnuto, naravno – no referendum je gotov, i manje je važno ko je stajao iza čega; važnije je šta stoji ispred Makedonije. Premijer Zaev za sada kontroliše 72 poslanika, i potrebno mu je još osmoro za dvotrećinsku većinu neophodnu za ustavne promene, podseća Nano Ružin. „U sledećih sedam do deset dana, Zaev i njegova ekipa pokušaće da ubede poslanike iz opozicione VMRO-DPMNE. Lider opozicije Hristijan Mickoski i predsednik Ivanov toj se ideji suprotstavljaju. Mickoski je izjavio da dogovor Zaeva i Ciprasa neće podržati nijedan poslanik VMRO-DPMNE“, objašnjava Ružin. I profesor Židas Daskalovski smatra da će Zaev pokušati da progura promenu ustava u parlamentu (s tim što dodaje „milom ili silom“). Ako to ne uspe, dodaje Daskalovski, moraće da se zakažu novi izbori. Taj scenario je Zaev najavio odmah posle referenduma. „Zaev je ostvario solidan rezultat zahvaljujući kome može da računa na dvotrećinsku većinu u parlamentu ako bude prevremenih izbora. Moguć je i treći scenario – da VMRO-DPMNE bojkotuje te parlamentarne izbore. Izbori bez VMRO-DPMNE i parlament bez opozicije značili bi da se celokupna krivica za promenu ustava i `istorijsku izdaju` svaljuje na Zaeva i njegove istomišljenike. Lider opozicije Mickovski bi se tada nadao još jednim prevremenim parlamentarnim izborima, gde bi mu lajtmotiv bila borba VMRO-DPMNE za očuvanje makedonskog identiteta, još jedna izlizana fraza legendarnih balkanskih populista. Izazov za Mickoskog je, međutim, veliki. Rizikuje kraj političke karijere, marginalizaciju VMRO-DPMNE i izolaciju od Evropske unije i SAD. NJegova najveća slabost je ta što ne nudi alternativu – niti drugačiju spoljnopolitičku orijentaciju Makedonije, niti bolji dogovor sa nekom budućom atinskom vladom“, zaključuje Nano Ružin. U ovoj poslednjoj opasci Ružina krije se najveći problem ne samo makedonske opozicije, već i makedonskog režima. Grčki premijer Cipras, kažu izvori atinskog Katimerinija, pozvao je Zaeva i čestitao mu „odlučnost i hrabrost u sprovođenju dogovora“. Ciprasovo ministarstvo spoljnih poslova bilo je uzdržanije i primetilo je „kontradiktornost rezultata“, mada je još jednom potvrdilo privrženost sporazumu. No, umeju Grci i tvrđe. Primera radi, nije samo jedan komentator Katimerinija prethodnih dana ponovo pisao o tome da se Prespanskim sporazumom Grčka dopustila previše. Po Makedonce je potencijalno najgore to što Kirjakos Micotakis, lider najveće grčke opozicione partije, Nove demokratije, ne ostavlja mesta sumnji kada kaže da je Cipras odigrao lošu partiju sa Skopljem, izdao grčki identitet, priznao makedonski jezik, i tako dalje. Zbog svega ovoga je Zaev odmah posle referenduma podsetio da procedura promene ustava mora da se završi do kraja aprila 2019 – kada Grčka ulazi u izborni ciklus. Ako Makedonci u tome ne uspeju, moguće je da će Prespanski sporazum potonuti na dno jezera kraj koga je potpisan, i da će vlada Makedonije, ko god je činio, sledeće identitetske pregovore voditi sa Novom demokratijom, daleko konzervativnijom od Sirize. A tada bi i ona trećina koja je u nedelju glasala za sporazum mogla da deluje nedostižno.