Ispod kragujevačkog žita

I samo što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vratio iz posete Kini, gde je najavio da će moliti kineske vlasti da i u našoj zemlji investiraju u proizvodnju letećih automobila, sačekale su ga muke sa ovim koji još uvek idu drumom. Poslednjih dana septembra navršilo se tačno 10 godina od potpisivanja Ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju Fijata i Srbije, čime se nanovo aktuelizovala priča o mogućem izlasku ove italijanske kompanije sa srpskog tržišta, jer je ugovor navodno istekao, a sa njim su istekle i obilate državne subvencije koje je zajedničko preduzeće Fijata i Srbije primalo od države u prethodnoj deceniji a koje, prema računici koju je NIN napravio još prošle godine, prelaze milijardu evra. I upravo takva cifra, ali i eventualni novi dogovor vlasti i Fijata, mogao bi biti razlog zbog kojeg ni jedni ni drugi nisu demantovali pojedine medije koji su požurili da obelodane kako je ugovor potpisan 29. septembra 2008. istekao. Što zapravo nije tačno, jer u ugovoru koji se može pročitati na sajtu Vlade Srbije - iako su njegove najvažnije stavke, koje se odnose na iznos subvencija obećanih Fijatu, i danas sakrivene - piše da će ugovor biti na snazi sve dok obe strane potpisnice budu imale udeo u formiranom zajedničkom preduzeću. A udeo Fijata i Srbije i dalje je nepromenjen i iznosi 67, odnosno 33 odsto, koliko ima Srbija. Ali, ako bi to demantovali tvrdeći da nije tačno da ugovor ima rok trajanja, morali bi reći i šta je tačno, odnosno obelodaniti dugo skrivanu tajnu o ukupnom iznosu subvencija datih Fijatu, kao i daljim namerama. Jer, očigledno je da i uprkos ugovoru koji nije prestao da važi, pojedine subvencije koje je država Srbija, mimo ustanovljenih pravila, ugovorila, a onda i svih ovih godina isplaćivala zajedničkoj kompaniji, jesu bile oročene na deset godina. Predstavnici tadašnje vlasti, odnosno potpisnici ugovora sa Fijatom, obavezali su se da će u kratkom roku ovoj kompaniji i njenim dobavljačima obezbediti da lokacija na kojoj je fabrika dobije status slobodne zone, čime će biti oslobođeni plaćanja carina na uvoz opreme, sirovina i komponenti za proizvodnju automobila na fabričkim trakama u Kragujevcu, sklapanje ugovora sa komunalnim preduzećima, zajam osnivača u nepoznatom iznosu (ta stavka je u ugovoru zatamnjena), kao i da će u roku od 10 godina od potpisivanja ugovora obezbediti, bez naknade, dodatno zemljište opremljeno svom infrastrukturom i kompaniji i njenim dobavljačima, ako budu želeli da se šire. Država se obavezala da će Fijatu dati i određene podsticaje, u javnosti nepoznatom iznosu, kao i da neće imati obavezu da nakon isplate tog ugovorenog iznosa nastavi sa subvencijama, ali to može da uradi ukoliko bude novih ulaganja u Fijat ili novih zapošljavanja. Drugim rečima, zbog skrivanja iznosa tih podsticaja javnost u Srbiji ne zna da li su oni već isplaćeni ili ne, ali poznato je da je Fijat svih ovih godina bio oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene, kao i poreza na dobit, carina na uvoz sirovina i komponenti, dividendi koje pripadaju državi shodno udelu u vlasništvu, obezbeđena mu je i sva neophodna infrastruktura, ali i komunalije potrebne da bi nesmetano proizvodio u Šumadiji. A stručnjaci i mediji mogli su samo na osnovu finansijskog izveštaja zajedničkog preduzeća naknadno računati šta su to poreski obveznici morali da plate da bi gledali kako sa kragujevačkih proizvodnih traka izlaze automobili. Isti ti finansijski izveštaji preduzeća koje su na osnovu sklopljenog ugovora o investicionom ulaganju osnovali italijanski Fijat i srpska država, poslužili su medijima i stručnjacima da saznaju da je pomenuti ugovor potpisan septembra 2008, godinu dana kasnije dopunjen i izmenjen, ali javnost u Srbiji nikada nije saznala o kakvim izmenama i dopunama se tačno radi. Takođe, izmenjen je i Ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća, usvojen na telefonskoj sednici Vlade Srbije polovinom oktobra 2008, ali ta informacija može se pročitati u jednom od dva dokumenta objavljenom na stranicama Agencije za privredne registre, od kojih nijedan nije osnivački akt zajedničkog preduzeća. Pojednostavljeno, osim inicijalno sklopljenog ugovora, septembra 2008, koji je obelodanjen tek nakon dugotrajnih pritisaka javnosti, i to nepotpun i bez brojki koje bi poreskim obveznicima pokazale koliko su zapravo uložili u Fijat, sve ostalo je tajna. I šta se u tom ugovoru kasnije menjalo, kako izgleda ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća, a kako njegove izmene, kao i šta piše u osnivačkom aktu preduzeća u kojem Srbija ima manjinski udeo od 33 odsto. NIN do zaključenja ovog broja nije dobio odgovore iz kompanije Fijat nameravaju li da ostanu na tržištu Srbije, pogotovo što smo sami već izračunali da bi fabrika u Kragujevcu pravila godišnje gubitke ako ne bi primala novac iz budžeta, kao i da li u narednom periodu nameravaju možda da otkupe državni udeo, a što stoji kao mogućnost u potpisanom ugovoru. Naime, ugovor predviđa da Fijat u periodu između 10 i 15 godina od potpisanog ugovora sa Srbijom ima pravo, ali ne i obavezu da državi ponudi otkup njenog udela i to celokupnog, a država ako se to desi mora Fijatu taj udeo i prodati. Isto tako, država ima pravo, ne i obavezu, da Fijatu proda svoj udeo od 33 odsto, a Fijat ga onda mora otkupiti, čime bi postao stoodstotni vlasnik fabrike u Kragujevcu. Ni u Vladi Srbije, sa druge strane, nisu bili mnogo rečitiji. Na pitanja NIN-a šta će se desiti po isteku roka za subvencionisanje Fijata, kao i da li je na pomolu neki novi ugovor, odnosno dogovor sa Italijanima, pošto su tako nešto najavljivali i premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić, kratko su odgovorili: „Fijat ostaje u Srbiji i to je sve što možemo reći.“ Ranka Miljenović, iz Centra za evropske politike kaže za NIN da očekuje da će i država i Fijat pokušavati da pronađu način da kompanija u Kragujevcu i dalje prima državnu pomoć i različite subvencije koje je primala i do sada, jer je sigurno da se ostanak bez tih podsticaja ne uklapa u njihove planove i nije u njihovom interesu. Miljenović kaže da se Srbija može odlučiti da poštuje Zakon o državnoj pomoći i da zbog toga znatno redukuje podsticaje koji se daju Fijatu, a može se odlučiti i da nastavi po starom, pogotovo što eventualne sankcije zbog kršenja tog zakona verovatno ne bi snosila odmah. Na naše pitanje, zbog čega veruje da će Fijat sada biti pod većom lupom Evropske komisije, ako je i do sada bilo kritika, ali ne i konkretnih pretnji da se državna pomoć obustavi, sagovornica NIN-a odgovara: „Ugovor sa Fijatom potpisan je pre usvajanja sadašnjeg Zakona o državnoj pomoći, a čak ni SSP nije bio dovoljan pravni osnov da sprečite Srbiju da daje tolike subvencije. Mi smo zaboravili da je država taj spisak subvencija povećavala i usvajala uredbe, poput one o subvencionisanoj ceni modela ’fijat 500 l’, kada je ova kompanija počela njegovu proizvodnju u Kragujevcu. Verujem da će ubuduće Fijat biti pod većom lupom Evropske komisije i da će se tražiti da se Zakon o državnoj pomoći poštuje. Ako se to ne bude desilo, sigurno je da će drugi proizvođači pritužbama zbog narušavanja konkurencije na evropskom tržištu automobila, vršiti pritisak na Evropsku komisiju da reaguje, a kako se pregovori Srbije i EU budu primicali našem članstvu, najkasnije tada, Fijat bi čak mogao doći u situaciju da mora da vrati novac koji je dobijao od Srbije, ako i dalje bude primao subvencije“, ističe Miljenović. Takvih slučajeva u Evropi je bilo, ali malo ko veruje da bi Srbiju, odnosno njene vlasti, u ovom momentu ta pretnja mogla zaustaviti da sa Fijatom ugovori nove subvencije ili jednostavno nastavi da dotira po starom receptu. Pogotovo ako na jednom tasu bude imala moguće pritiske iz EU, kada Srbija eventualno bude na pragu članstva, a sa druge, mogućnost da Fijat svoju proizvodnju iz Kragujevca preseli na neku drugu destinaciju. Ili barem da zapreti time vlastima koje su opijene potrebom da svakodnevno otvaraju fabrike i hvale se novim radnim mestima. Još naivnije je očekivati da bi se nastavku subvencionisanja Fijata mogao isprečiti Zakon o državnoj pomoći, ma koliko on propisivao da nije dozvoljeno dodeljivati državnu pomoć ukoliko se na taj način narušava konkurencija na tržištu, osim ako nije u pitanju otklanjanje štete nastale prirodnim nepogodama, pomoć u razvoju najsiromašnijim delovima zemlje ili dodela pomoći individualnim potrošačima, koja je socijalnog karaktera. I ma koliko znali da se u slučaju Fijata ne radi ni o jednom od navedenih osnova za pomoć. Ni deset godina nije bilo dovoljno da se sa preciznošću ustanovi koliko je to Srbija Fijatu dala, a koliko od njega za sve ove godine dobila. A to što i u ovoj kompaniji uporno ćute, pa i onda kada bi mogli demantovati propuste nekih medija, baš kao što ćuti i sadašnja vlast, mada su ugovor sa Fijatom sklapali njihovi politički protivnici, najbolji je dokaz odgovornosti i države i investitora prema javnosti. Ali i najpouzdaniji znak da predstavnici i jednih i drugih planiraju da i u budućnosti, nakon što je rok za isplatu nekih od subvencija istekao, nastave da svoje ugovore potpisuju i dogovore sklapaju baš kao i do sada.