Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   18.10.2018. 04:01
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Задругари и њихови другари

Слабовиду децу власт у Београду води у Музеј илузија, а ариљски гимназијалци су научили да на матурску екскурзију можеш и са 50 година. Ако си власт, у Србији можеш све. И не мораш ништа

Град обезбедио деци посету Музеју илузија! Био би то заиста леп гест власти да у другој реченици те вести не пише да је Елена Билић, чланица Градског већа, у Музеј илузија одвела децу из Основне школе за заштиту вида „Драган Ковачевић”!? Очито несвесна какву поруку шаље, градска власт се хвали да су „заинтересована деца имала прилику да прошетају кроз собе са оптичким варкама и да се у пратњи наставника фотографишу“. Заиста треба бити геније па смислити овако нешто. И још се хвалити да „ми је данас велико задовољство што могу да са овом дивном децом уживам у Музеју илузија“. Чак и да не сумњам у то да је чланица Градског већа заиста уживала, питам се да ли је свесна како ове њене речи звуче свима осим њој и њеним страначким другарима? Ако још није увидела шта је урадила, ваљда ће бар чути шта о томе други мисле.

Са децом се ових дана дружио и председник СО Ариље Драгиша Терзић. Са ариљским гимназијалцима, али и са новом супругом ишао је - на матурску екскурзију. Брука је пукла кад је медијима неко дојавио да је до Италије „скокнуо“ локални политичар, али не и најбољи ђак. Он је због беспарице остао код куће, иако су ђаци имали право на два бесплатна аранжмана. У школи су „заборавили“ да их понуде дечаку са празним новчаником и школском књижицом пуном петица. Или је директор схватио да су онима који раде за државу и најгори политичари (ако су „наши“, читај из владајуће странке) пречи од најбољих ђака. Па они ће да побегну одавде чим заврше школовање.

Директор није гимназијалце ништа научио о моралу, али су научили животну лекцију - како ствари функционишу у Србији. Да на матурску можеш и са 50 година. Да можеш да поведеш и нову супругу. И да је за све довољан само један услов – да си власт.

А власт у Србији може све. И не мора ништа. Као део власти, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) могло је небројено пута да казни телевизије са националном фреквенцијом за многе гадости које сервирају гледаоцима. Али, није. Зато су медији апсолутно слободни – да раде шта год хоће свакоме ко се не слаже са режимом.

Ни Оливера Зекић, нити било ко други из РЕМ-а, није нашао за сходно да се огласи после скандала у Задрузи. Колико год је Зекићева била брза „на пиштољу“ када је требало напасти министра Владана Вукосављевића само зато што се дрзнуо да критикује ријалитије, изгледа да јој је понестало муниције када би требало да заштити гледаоце од малоумних шала задругара, заточених у имагинаријуму Жељка Митровића.

Нису одурне шале засметале ни Небојши Крстићу, који је за мањи пропуст РТС-а поднео оставку на место у УО јавног сервиса. Да је стварно принципијелан, Крстић у студио Пинка не би требало да уђе до краја живота. А из њега не излази. Па, могао је, бар реда ради, да се суздржи пар дана. Осим ако му то није радна обавеза са новим послодавцем.

За разлику од Зекићеве и Крстића, Митровић је избацио задругара који се „шалио“ на рачун погинуле девојчице. Ништа мање одвратно од „шале“ било је то што су га други (за)другари тешили, док је напуштао имагинаријум. Мада, за све би било најбоље да га нису пустили напоље. Да је морао да остане у Задрузи. Само да неко угаси камере.

Иако се председник Вучић о овом случају није оглашавао, могу претпоставити на чијој би страни био. Чим је Вукосављевић за НИН рекао да су га у борби против ријалитија подржале неке колеге, многи министри су пожурили да се огласе: „Ма таман посла“, „далеко било“, „задњи пут видео сам га пре три месеца“... Знају они ко је у Србији власт и да најбољи ђаци могу да остану код куће када сви остали иду на екскурзију.

Зато помало завидим Хрватима, јер су натерали премијера да се извини новинарки, док у Србији то никоме не пада на памет ни за много веће гафове? Ево, сви су лагали да закон о пензијама мењају зато што су нова решења боља за пензионере. Ако је тако, зашто ће се већ од 2020. пензије поново усклађивати са растом цена и БДП-а? Зашто је то саопштио Џејмс Руф а не Вучић, Ана Брнабић, Синиша Мали или Зоран Ђорђевић? И ко ће, кад за то дође време, најстаријима да каже да због - за њих „бољег решења“ - догодине можда неће бити повишица, као што је Аници Телесковић из Политике већ потврдио Себастијан Соса из ММФ-а? Можда у свим тим лежи одговор на још једно питање – зашто је већина медија прећутала баш део у коме ММФ наводи да ће се закон о пензијама поново мењати „да би се обезбедило да буде у већој мери базиран на правилима“. Што значи, да сада није базиран на правилима!



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Мирела Крајиновић, некадашња Плејбојева зечица и актуелна сарадница Народног позоришта у Београду

За десет година ћу се кандидовати за министарку културе, не као неко ко се сликао за Плејбој, него као успешна пословна жена.

Прочитајте све мисли
bg