Ružičasto i šarenoliko

Besna kobila, izdavač dve neobične stripske knjige o kojima smo nedavno pisali (Okean ljubavi i Malo drveta i gvožđa), a ujedno i kuća koja je objavila roman Luzitanija Dejana Atanackovića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine, proglašen je najboljim izdavačem inostranih stripskih izdanja u Srbiji 2017/2018. To je odlučio prvi od nekoliko žirija (svaka kategorija je imala svoju zasebnu komisiju) najveće srpske smotre stripa, a nagrada je bila uručena na otvaranju 16. međunarodnog salona stripa, kao i prethodnih godina, u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Isti stručnjaci su, u jakoj konkurenciji, prelomili da priznanje za sveobuhvatni doprinos srpskom stripu pripadne Aleksi Gajiću (Beograd, 1974). On je počeo kao prvi student koji je kod nas 1998. diplomirao s jednim stripom (Tehnotajz po scenariju Darka Grkinića), kasnije 2009. pretočenim u prvi srpski dugometražni animirani film Edit i ja. Od početka ovog veka je jedan od najpoznatijih evropskih stripara. Priznanje za najboljeg izdavača domaćeg stripa 2017/2018. dobio je „System Comics“. Boban Savić „Geto“ je dizajnirao i novi znak Salona. Stilizovani vitez sa pročelja zgrade SKC-a naoružan je perom i četkicom. Otvaranju je prethodio specifičan šaroliki „kosplej“, takmičenje u što upečatljivijem kostimiranju učesnika u popularne stripske heroje i njihovom imitiranju, odnosno dočaravanju likova, od Dedpula do Baje Patka. Pored mnoštva drugih, bila su tu i tri zvanična, najvažnija gosta. Prvi, Toni Fejzula iz Španije, kao rođeni Beograđanin živi već decenijama u Barseloni i crta, kako za Špance tako i za američki „Dark hors“, i to serije koje pišu DŽon Arkudi i Grek Ruka. Drugi je bio vodeći hrvatski istoričar stripa Veljko Krulčić. On je promovisao sjajnu monografiju posvećenu najboljem srpskom i jugoslovenskom poznavaocu lokalne istoriografije Zdravku Zupanu, rođenom 1950. u Zagrebu, još u prvoj godini života novonastanjenom i ovde školovanom Beograđaninu, nažalost i prerano preminulom 2015. Treći je, među našom najširom stripskom publikom, i najpopularniji - crtač Miodrag „Mikica“ Ivanović (Srpski Miletić, 1959). U rodnom mestu i danas živi i radi. I tada smo prisustvovali fenomenu kakav se viđao samo kada je ovde bio Robert Kram! Prva dvojica gostiju su još i mogla dušom da da’nu, ali do poslednjeg trenutka smotre, pa i u kafiću posle njenog okončanja, čekalo se na red da ljubiteljima Velikog Bleka, Zagora, Kita Telera, Frenkija ili Mister Noa i Tarzana, Mikica neumorno, krajnje posvećeno i s velikom strašću crta te likove. S proleća je raspisan međunarodni konkurs za stripove od jedne do četiri table. Stigla su 334 rada iz 25 zemalja, od Kanade, preko Urugvaja, Kine, Japana i Filipina, sve do Rusije i Moldavije. Prvi put i iz Vijetnama! Žiri su činili sjajni stripari i striparke: Boban Savić „Geto“, Igor Kordej, Aleksandar Zograf, Željko Pahek i Maja Veselinović. Po njemu, najbolji je bila crtana pričica Pink to the Beginners ili Ružičasto za početnike Đorđa Milovića. Aktuelno, nema šta! Jedan žiri je posthumno, 22 godine posle smrti, dodelio priznanje tvorcu Mirka i Slavka, Desimiru Žižoviću - Buinu (1920-1996). Nikada nije kasno, bio je stav te komisije, pošto za života Žižović nije nagrađivan. Priznanje Dečje novine „Dositej“ i Opštine Gornji Milanovac primio je njegov sin. Održana je i prigodna Buinova izložba različitih stripova, ne samo partizanskih. Prohujalo je još nekoliko izložbi i tridesetak promocija, beseda, predavanja, tribina. U celini posmatrano, možda najbolje izdanje Salona do sada.