Srbija ima primer za ugled

Jedno od ključnih pitanja na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u januaru bilo je kako ženama pružiti više ekonomskih mogućnosti, a devet meseci kasnije o ulozi žena u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja raspravljalo se i u sedištu Ujedinjenih nacija u NJujorku. Zbog čega je ovo pitanje u žiži svetske javnosti najbolje u zajedničkom autorskom tekstu objašnjavaju Kristin Lagard, predsednica MMF i Erna Solberg, predsednica Vlade Norveške. „Povećati učešće žena u ukupnoj radnoj snazi na isti nivo s muškarcima doprinelo bi rastu bruto domaćeg proizvoda u Japanu za devet, a u Indiji čak 27 odsto“, ističu one. „Dati ženama i devojkama priliku da uspeju nije samo ispravno; to je nešto što može da transformiše brojna društva i ekonomije na dobrobit svih“, zaključuju one. MMF je dokumentovano ukazao na mnoge druge makroekonomske koristi od emancipacije žena. Smanjivanje rodnog jaza u zapošljavanju i obrazovanju dokazano pomaže ekonomijama da diversifikuju izvoz, a imenovanje većeg broja žena u nadzorne odbore banaka može da spreči da ta tela počnu da kolektivno razmišljaju jednim umom, čime se osiguravaju veća stabilnost i otpornost finansijskog sektora, tvrde Lagard i Solberg, po čijim rečima smanjivanje rodne nejednakosti smanjuje i nejednakost u prihodima, što onda omogućava održiviji rast. Zato je, zaključuju, sužavanje rodnog jaza, iako možda deluje kao previsok zahtev, od suštinskog značaja za dugoročni ekonomski razvoj i prosperitet. NJihov moto već je zaživeo u jednoj kompaniji u Srbiji. Otuda nije nimalo slučajno što je baš Hemofarm jedini iz Srbije i ovog dela Evrope imao priliku da u društvu najvećih svetskih kompanija, poput Gugla, učestvuje na nedavnoj debati o održivom razvoju u sedištu UN. Najvišim zvaničnicima međunarodnih organizacija, vlada i kompanija iz raznih delova sveta Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija, predočila je da je Hemofarm novi Izveštaj o održivom razvoju koncipirao upravo prema 17 ciljeva UN. „Mi želimo da motivišemo i druge kompanije u Srbiji i regionu da počnu više da brinu o resursima, očuvanju prirode, uvažavanju prava zaposlenih, o davanju veće podrške pojedincu i lokalnoj zajednici, odnosno o svemu onome što čini održivi razvoj. U isto vreme, cilj nam je i da inspirišemo svakog pojedinca da svoj život i ponašanje usaglasi sa vrednostima održivog razvoja. To je jedini način da za generacije koje dolaze sačuvamo ovu našu jedinu planetu“, rekla je Sanda Savić. Ko bi rekao da će u sedištu UN jedna kompanija iz Srbije poslužiti kao primer dobre prakse u pogledu položaja žena u biznisu? I zbog čega je ta kompanija uopšte dobila poziv da učestvuje na ovako značajnom skupu? „U Hemofarmu više od polovine zaposlenih čine žene, a još je važnije da one čine i 60 odsto rukovodstva kompanije. Iako bi to trebalo da se podrazumeva svuda u svetu, sa ponosom ističem da su kod nas za iste poslove žene i muškarci jednako plaćeni, uz iste šanse za profesionalni razvoj, a njihovi uspesi se vrednuju isključivo prema ekspertizi, profesionalizmu i ličnoj motivaciji“, ističe Sanda Savić. „Nažalost, čak i u razvijenim zemljama, žene još uvek imaju nejednak tretman u odnosu na muškarce. To što ta nejednakost nije svuda jasno vidljiva, već je sofisticirana, ne znači da je nema. Zato je zadatak svih nas da osnažujemo položaj žena. Time društvu vraćamo jednu od osnovnih vrednosti čovečanstva – brigu o ljudima“, zaključila je direktorka korporativnih komunikacija Hemofarma. Ove njene reči nadovezuju se na poruku Kristin Lagard i Erne Solberg da sve dok postoji bilo kakav jaz „žene neće biti u stanju da gaje iste političke i ekonomske ambicije kao muškarci“. I što se pre taj jaz otkloni, to će i čitavom svetu biti bolje.