Dodikovo razbijanje opozicije

Od završetka rata u Bosni i Hercegovini svaka dve godine su održavani neki izbori i uvek je to bilo u prilično, što stvarnim što veštački proizvedenim, dramatičnim okolnostima. Pravilo je bilo da neposredno posle toga emotivna temperatura naglo pada i život se nekako nastavljao. Ovog puta strasti se ne smiruju - različite političke grupacije, svaka iz svojih razloga, pokušavaju a delimično i uspevaju mobilisati najširu javnost. Opštoj konfuziji veliki doprinos daje i Centralna izborna komisija čiji članovi svaki dan nešto objašnjavaju, ali nikako da završe brojanje i ozvaniče rezultate. U osnovi se, ipak, sve zna. Izborni pobednici slave, čestitki s druge strane, međutim, nema. U oba entiteta je tako. U Federaciji BiH većinski Hrvati nikako ne prihvataju da ih Željko Komšić naredne četiri godine predstavlja u Predsedništvu BiH. Niko više, pa ni on sam, ne krije da je većinski izglasan glasovima Bošnjaka, niko ne spori da je legalno, jer zakon je takav, ali se osporava legitimitet. Nakon one izjave premijera Hrvatske Andreja Plenkovića da „to nije dobro ni za Hrvate, ni za Bosnu i Hercegovinu“, došla je i izjava prvog čoveka Rimokatoličke crkve u BiH kardinala Vinka Puljića: „I Hitler je izabran po zakonu.“ Komšić mu je odgovorio da se, umesto političkih analiza, uputi u Jasenovac i tamo pokloni žrtvama. U Republici Srpskoj grupacija političkih partija okupljena u Savez za pobedu organizuje i ulične proteste sa tezom da su izbore odlučili brojači umesto glasača. Smatraju da je reč o nizu izbornih prevara i zvanično traže od Centralne izborne komisije da se glasovi ponovo prebroje. Ali, teško je poverovati da će ponovnog brojanja biti, jer je misija OEBS-a ove izbore uz neke manje zamerke, u osnovi proglasila fer i korektnima. To je taboru Milorada Dodika dalo dodatnu argumentaciju da tvrde kako se u RS pokušava kreirati obojena revolucija, ali i u to je teško poverovati, jer je deo SDS, najjače opozicione partije i druge po snazi u RS, praktično priznao izbore, čestitao Dodiku i već razmišljaju kako sa njim da prave neku koaliciju. Inače, prvi Dodikovi potezi unutar same RS su takvi da prete da u potpunosti razbiju sve partije koje su iole ostvarile pristojan rezultat. Već se sluti da će doći do rascepa u SDS, koji je najveći gubitnik izbora. Govedarica je pred smenom, ali je moguće da on ostane na čelu jednog krila, a drugo da predvodi dugogodišnji gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić. I najjači dugogodišnji Dodikov koalicioni partner, Demokratski narodni savez (najveći dobitnik izbora), pred cepanjem je. Izgleda da je deo njihovih ljudi iz rukovodstva radio protiv sopstvene koalicije, to je otkriveno, i sad su počele ne samo njihove političke smene, već i smene sa važnih pozicija u organima vlasti i u privredi. Mada se sa velikim zanimanjem očekuje odlazak Dodika u Sarajevo, on već uveliko priprema teren, nakon zahteva za unošenje zastave RS u zgradu Predsedništva, sad je najavio i da će mu savetnik biti Emir Kusturica, što je u Sarajevu već izazvalo epidemiju koprivnjače i sličnih reakcija. Ali to je samo početak, iznenađenja će biti još. Ipak, najveći Dodikov problem, mnogo veći od nezadovoljne opozicije, u ovom trenutku su sad već sedmomesečni protesti pod nazivom „Pravda za Davida“. Građani se sele sa glavnog banjalučkog trga i približavaju se palati predsednika republike. Sve je izvesnije da je deo važnih ljudi u institucijama sistema ipak na određeni način učestvovao, da li u ubistvu ili zataškavanju ubistva banjalučkog studenta Davida Dragičevića. Tim advokata među kojima su i Beograđanka Zora Nikodinović Dobričanin i Zagrepčanin Anto Nobilo, već su svojim dolascima probudili nadu nezadovoljnih građana, ali i naterali organe gonjenja da se uozbilje i počnu da rade umesto učestalih slikanja i praznih obraćanja javnosti.