Dajte šansu nadi

Podatak da više od petine građana razmišlja o napuštanju države, koji je nedavno iznelo udruženje Srbija 21, nije tako šokantan, s obzirom na aktuelne prilike, iako izražen brojkom ipak zastrašuje, ali još više zabrinjava matematički logična pretpostavka da, kada bi se trend iseljavanja nastavio, našem društvu bi za nekoliko decenija ozbiljno pretilo izumiranje. Alarmantna je tvrdnja Nenada Konstantinovića iz ovog udruženja, da, i ako bismo uskoro postali delom EU, ako ne uredimo državu po modelu zapadnih demokratija, nestajanje nam ne gine, jer ulaskom u Uniju administrativne barijere padaju, a život ostaje isti. Beznadežan. Na osnovu sprovedenih istraživanja, razlog za nezadovoljstvo građana je loš životni standard, ali zaključak krije drugu, ozbiljniju tegobu – neuređenost države, te manjak sigurnosti za egzistenciju. E, na tome bi već moglo da se poradi, poručuju iz Srbije 21. „Osnovali smo udruženje i sproveli dva istraživanja podstaknuti činjenicom da u Srbiji nema dijaloga, pogotovo ne argumentovanog, a nikako i nikad na važne teme“, objašnjava za NIN Konstantinović. Ono što se dešava na političkoj sceni, jeste beskrajno prepucavanje aktera, uludo i jalovo, praćeno međusobnim uvredama. A problem koji iznosi Srbija 21, gorući je i zahteva hitro razmatranje. Dva istraživanja pod zbirnim nazivom „Zašto ljudi odlaze iz Srbije“ sprovedena su od juna do septembra 2018, na osnovu onlajn anketiranja 1.000 ispitanika u samoj državi, što je reprezentativan uzorak, i 2.200 anketiranih u dijaspori, što je relevantna brojka, premda je apsolutan broj već iseljenih nepoznat. Slabo se rađamo, više umiremo, a zemlju napusti 40.000- 69.000 ljudi godišnje, ne uzimajući u obzir one koje su izbegli bez papira. Na osnovu nekih analiza Fiskalnog saveta, za 25 godina biće nas 6,3 miliona, a možemo se svesti na oko četiri miliona, ako se tendencija iseljavanja zahukta. Srbija 21 navodi da godišnje odavde ode čitav grad poput Subotice. Ništa novo u istoriji, zaključiće neko sa punim pravom, a neko zlurado dodati – nikakva šteta da nas nema. Međutim, naš sagovornik smatra da je ovo možda poslednji trenutak da se bar proba da se nešto poboljša, da se bar otvori dijalog dok ne bude prekasno. Ekonomska situacija nije glavni razlog za emigraciju, iako ispitanici najčešće potežu ’loš standard’ kao motiv razmišljanja o napuštanju Srbije. Važna je nada, ovde načisto izgubljena. „Ako se to što se može, ne sredi, svi će napustiti državu“, opominje Konstantinović. U živom nam je još sećanju prethodni talas iseljavanja, 60-ih godina prošlog veka, ali tada su emigranti zidali kuće u domovini, želeći da se ovde vrate, ili bar da njihova deca ne idu u svet, trbuhom za kruhom. Na osnovu odgovora ispitanika u dijaspori, čak i oni koji bi se eventualno vratili na rodnu grudu kad odu u penziju, budućnost svoje dece vide u zemlji u koju su se iselili, ili nekoj drugoj sa sličnim uređenjem. „Indikativan je izbor zemalja o kojima sanjaju oni koji bi možda da emigriraju, a isti za koji su se odlučili ti koji su već otišli – Nemačka, Austrija, Švajcarska, SAD, dakle države zapadne demokratije“, kaže Konstantinović. Te zemlje nude ono što nama fali, bezbednost, osećaj da svoj život držimo pod kontrolom, minimalnu korupciju, uređen sistem gde nema neizvesnosti. Sve ove odlike društva spadaju pod pojam „bolji kvalitet života“, što je glavni razlog za odustajanje od bitisanja u Srbiji. Simptomatična je i starosna struktura onih koji bi da odu u znatnom procentu – od 18 do 29 godina, što znači da ćemo možda ostati bez mladosti, a još problematičniji fakat to što se za drastičan korak iseljavanja odlučuju najhrabriji, najotvoreniji ka rizicima. Ali i najrazočaraniji praznim obećanjima. „I devedesetih - je mnogo ljudi odavde otišlo, ali su se bar nadali da će se ovde nešto promeniti“, kaže Konstantinović. Nada je ta koju treba zadojiti, dok i ona načisto ne izumre. Kao podsetnik na aktuelno mnjenje, Srbija 21 će štampati brošure sa kompletnim rezultatima istraživanja i slati na adrese svih koji bar na nadu mogu da utiču.