Saveti od dva miliona dolara

Bivši premijer Velike Britanije Toni Bler otvorio je firmu u Srbiji, kojoj je za konsultantske usluge isplaćeno 223,4 miliona dinara ili više od 2,15 miliona dolara, otkriva NIN. Firma Windrush ventures No. 3, preko koje je jedan od zagovornika bombardovanja Srbije 1999. zaradio novac u Beogradu, zatvorena je nedugo nakon što je novac prebačen u Veliku Britaniju. Uprkos tome, postoje dokumenti po kojima Bler i dalje ima poslove u Srbiji, ali je to toliko vešto sakriveno da nije moguće utvrditi ko ga plaća, na ime kojih usluga i preko kojih firmi ide novac. U javni prostor Srbije ime Tonija Blera vratilo se prošlog meseca, kada je jedan od lidera opozicije Vuk Jeremić obelodanio nezvanična saznanja da je bivši britanski premijer angažovan „da u ime naše zemlje zagovara predlog o razgraničenju između Srba i Albanaca na Kosovu“. Sa tim predlogom se, za sada, ne slaže Nemačka, iako se po Beogradu sve glasnije priča da to protivljenje Angele Merkel možda neće još dugo trajati. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Blerov Institut za globalne promene su demantovali Jeremića. Vučić je rekao da on pregovara o Kosovu, a ne Bler, dok je Institut za globalne promene saopštio da „Bler apsolutno ne nastupa u ime Vlade Srbije ili predsednika“. „Projekat našeg instituta nema nikakve veze sa pitanjem Kosova“, poručili su, ali nijednom svojom rečenicom nisu demantovali Jeremićeve tvrdnje o lobiranju i sastanku Blera sa Angelom Merkel na temu razgraničenja, dok se iz drugih dokumenata Instituta vidi da postoje njihovi projekti sa Srbijom. Kontroverza da Srbija sada plaća Blera da on igra bilo kakvu ulogu u rešavanju budućeg statusa Kosova dovoljno zavređuje pažnju, posebno zbog „doprinosa“ koji je imao u vreme kada je bio britanski premijer. Krajem devedesetih bio je jedan od najglasnijih zagovornika nezavisnosti Kosova i bombardovanja SR Jugoslavije. U memoarima, objavljenim 2010. napisao je čak da svoju ulogu smatra „ključnom“. Pisao je da Amerikanci, za razliku od njega, nisu bili toliko zainteresovani za vojno rešenje, pošto ga nije bilo lako „prodati“ američkom javnom mnjenju. „Za razliku od sukoba u Avganistanu i Iraku, bilo je jako teško reći šta su direktni američki interesi na Kosovu“, napisao je Bler. U istim memoarima piše i da ga je Kosovo naučilo nizu lekcija – „o vlasti, o vođstvu i o sebi i da se sada divi kada razmišlja o tome kako se situacija razvijala“. Tvrdi, takođe, i da je Kosovo „definisalo njegovo viđenje spoljnih i vojnih intervencija uopšte“. Blerovo ime se danas u svetskoj javnosti spominje uz podsećanje na ulogu u falsifikovanju dokaza za invaziju na Irak, ali i zbog netransparentnog poslovanja i usluga koje nudi kontroverznim vladarima širom sveta. O njemu vlada percepcija da ne bira od koga uzima novac i u tom kontekstu se spominje niz aranžmana sa autoritarnim režimima u Africi, Aziji i Bliskom istoku. NJegova politička zaostavština je takva da bi bilo kakvo konačno rešenje za Kosovo moglo da mu pruži izgovor da se za nešto uspešno zalagao tokom vođenja Velike Britanije. NIN je pokušao da pronađe tragove Blerovih poslova sa Srbijom u zvaničnim papirima i registrima naše zemlje, ali i Velike Britanije. Nezvaničnih podataka o njegovom radu u Srbiji bilo je i ranije i u tom kontekstu se spominjalo angažovanje od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata za takozvane deliveri junite. Po Beogradu se i nezvanično pričalo da je njegova supruga Čeri Bler, ugledna londonska advokatica, boravila pre nekoliko godina u Srbiji i posetila jednu kancelariju, ali preciznih i pouzdanih podataka nije bilo. Bler je prvi put posetio Srbiju 2014, kada se sastao sa Vučićem. Prvo je saopšteno da će Bler biti savetnik tadašnjem premijeru, da bi se ubrzo otkrilo da je Vlada otkupila model funkcionisanja izvršne vlasti u projektu takozvanih deliveri junita. U februaru 2015. Bler je održao jednosatno predavanje pojedinim ministrima i njihovim saradnicima u Klubu poslanika u Beogradu. Prisutnima je objašnjavao strategiju političkog delovanja i odnose s javnošću, kao i način na koji bi trebalo da komuniciraju sa medijima. Predavanju su prisustvovali ministri Zorana Mihajlović, Nebojša Stefanović, Zlatibor Lončar, Aleksandar Vulin, Kori Udovički, Dušan Vujović i Željko Sertić, kao i tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je u međuvremenu avanzovao i postao ministar finansija nakon odlaska Dušana Vujovića. Pre tri i po godine, u februaru 2015. Vučić je izjavio da se sa bivšim britanskim premijerom do tada sretao pet-šest puta, ali da „Bler nije koštao Srbiju ni dinar“. Provladin Informer je 14 meseci kasnije objavio da je „Vučić otpustio Blera“. U tekstu koji se i danas može pronaći na sajtu tog tabloida piše da je srpski premijer ocenio da mu usluge agencija Tonija Blera nisu više potrebne. „Ova odluka je saopštena ljudima iz pomenute agencije jer Aleksandar Vučić jednostavno nije potpisao ugovor o daljoj saradnji, dok se Vučić i Bler nisu sreli tim povodom“, piše u tekstu objavljenom 16. aprila 2016. Međutim, dokumenti do kojih je došao NIN pokazuju da je ogranak jedne od mnogih Blerovih firmi, pod nazivom Windrush ventures No. 3 osnovan u Srbiji svega dva meseca pre objave da „Vučić i Bler više ne sarađuju“. NIN otkriva da je Blerova kompanija registrovana u Agenciji za privredne registre 10. februara 2016. na adresi Kraljice Natalije 11 u centru Beograda. Pretežna delatnost ove firme su, kako se navodi u dokumentima, „konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem“. Zastupništvo ove firme u Beogradu vodio je Novozelanđanin DŽejson Samjuel Širank, ispostaviće se, dugogodišnji bliski saradnik Tonija Blera, finansijski kontroler i direktor njegovih pet firmi u Velikoj Britaniji. Iz finansijskog izveštaja beogradskog zastupništva Windrush ventures No. 3 za 2016. godinu može se videti da je Blerova firma imala prihod od 233,4 miliona dinara ili skoro 2,1 milion dolara. U izveštaju se precizira da je taj prihod ostvaren od „prodaje usluga na stranom tržištu/matično lice“. Najveći deo novca iz beogradske firme iste godine je negde prebačen i to preko „konsultantskih troškova“. Prebačeno je ukupno 217,1 milion dinara ili oko 1,95 miliona dolara. Samo na razliku između zarađenog i prebačenog novca, u Srbiji je plaćen porez od dva miliona i 442.000 dinara ili oko 21.900 dolara. U sledećoj, 2017. godini Windrush u Srbiji nije imao nikakve prihode, a rashod je bio svega 18.000 dinara za nematerijalne troškove, pa je beogradsko zastupništvo firme ugašeno 3. aprila ove godine. Odakle je došao novac za Blera, ko ga je uplatio i kakve je usluge pružio zauzvrat bivši britanski premijer, za sada nije moguće utvrditi, jer je Windrush 3 u Velikoj Britaniji napravljen tako da nema nikakvu obavezu objavljivanja finansijskih izveštaja. Ali, takav način brze zarade i sakrivanja prave svrhe uplate, samo dodatno pobuđuje sumnju da je Bler angažovan, između ostalog, i za lobiranje. Osim Instituta za globalne promene, kao krovne organizacije, pod Blerovom kontrolom se nalazi još nekoliko kompanija pod nazivom Windrush No 1, Windrush No 2 i Windrush No 3. Po istom principu ima i firme Firerush No 1, 2 i 3, kao i kompaniju Milltown. Kada je 2012. britanski Gardijan objavio da je takva šema kompanija napravljena da bi se izbeglo plaćanje poreza, Bler je to demantovao, ali je rekao da je „dobio savet od kompanije KPMG da osniva firme na taj način kako bi sačuvao svoj biznis poverljivim“. Upravo je na adresi čuvene revizorske kuće KPMG, u Ulici kraljice Natalije, osnovan beogradski ogranak Blerove firme. Tragovi Blerovog poslovanja u Srbiji mogu se pronaći i u godišnjem izveštaju njegovog Instituta za globalne promene. Tamo se navode svi poslovi koje bivši britanski premijer ima, a na jednom mestu stidljivo se spominje i Srbija. „Ukupan broj stalno zaposlenih i lokalno angažovanog osoblja, u julu 2018. godine iznosi 221, mnogi od njih su angažovani u Africi, kao i u našim kancelarijama u SAD, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Izraelu i Srbiji…“, navodi se u Blerovom izveštaju od 5. septembra ove godine. Dalje su u izveštaju pobrojani svi poslovi i aktivnosti koje ima širom sveta, ali detaljniji opis beogradske kancelarije se nigde više ne spominje. Iz ovog izveštaja proizlazi da je Bler i u julu ove godine imao kancelariju i zaposlene u Beogradu, uprkos tome što je Windrush ugašen u srpskom APR-u u aprilu. Dakle, sudeći po onom što je bivši premijer prijavio engleskim vlastima, on je i dalje aktivan u Beogradu. Koincidencija ili ne, tek Bler je poslednji put u Beogradu bio upravo u julu ove godine. Sasvim slučajno ga je na terasi hotela Metropol uslikao novinar britanskog Indipendenta Robert Fisk i tu fotografiju objavio prvo na Tviteru, a onda i u svom matičnom listu. U tekstu se na analitičan način Fisk bavi pitanjem ko je pobedio u ratu dok se Srbija i Kosovo bore za članstvo u EU i navodi: „Jedna misao: nekih tri godine ranije, Toni Bler - čovek koji je delimično odgovoran za NATO bombardovanje Srbije - uzeo je savetničku ulogu u Vučićevoj vladi preko firme Bler asosijejts. I sada - mislim sada - sipa oranžđus u kafiću jednog od beogradskih najboljih hotela ovog četvrtka ujutru. Da, zaista, ko je pobedio u ratu“, upitao je Fisk u tekstu od 6. jula ove godine. Windrush ventures No. 3 čiji ogranak je postojao u Srbiji već je poznata britanskoj, ali i svetskoj javnosti i to u kontekstu Blerovih poslova sa Kazahstanom. Tokom 2016. britanski mediji su objavili da je Bler savetovao vladu Kazahstana i „njenog autokratskog predsednika Nursultana Nazarbajeva“. Vlada Kazahstana ga je savetovala za konsultacije u nekoliko reformskih projekata koji uključuje sudske, ekonomske i političke promene. Bler je savetovao Kazahstan od 2011. do 2016, a sve isplate Bleru, tvrde britanski mediji, išle su upravo preko firme Windrush Ventures No. 3. Ako se ovo ima u vidu, onda možda i nije toliko iznenađenje Vučićeva poseta Kazahstanu i Nazarbajevu, svega nekoliko dana nakon što se ponovo pokrenula priča o angažmanu Blera da lobira za srpske interese u pregovorima o Kosovu.