Ne mogu da budem direktor Drame u pozorištu u kojem je Dejan Savić upravnik

Teško je voditi razgovor s čovekom čije argumente da ne govori potpuno otvoreno prilično razumete. „Neprijatno mi je da vam odgovorim na pitanje kako reagujem na svoju smenu. Kako odgovoriti a ne ispasti narcisoidni egocentrik? Nije na meni da to komentarišem. Razumete?“ - kaže mi na početku intervjua Željko Hubač, bivši v. d. direktora Drame Narodnog pozorišta, smenjen iz nepoznatih razloga, a na osnovu zakonskih ovlašćenja upravnika. Dva sata kasnije, na moje pitanje zašto i dalje štedi neke ljude, odbija da im izgovori imena i prezimena i moli me da ne objavljujem detalje o pritiscima kojima sam slučajno bila svedok, opet odgovara na način koji ne mogu da ne poštujem: „Pa, živimo u zemlji u kojoj čovek kome je stalo do ansambla, do producenata, organizatora, inspicijenata, suflera, svih onih koji se metaforično i bukvalno lome da se te predstave izvedu, ne izgovara imena. Ne iz straha za sebe, nego zbog odgovornosti prema drugima“. Nadam se da tekst koji je pred vama neće koštati nikog više od 300 dinara na kiosku. Kako se može razumeti odluka upravnika Narodnog pozorišta da iskoristi svoja statutarna ovlašćenja i da vas smeni 48 sati pošto je u Politici (13. oktobar) osvanuo intervju u kojem govorite o nelogičnim odlukama uprave Narodnog pozorišta? Juna meseca Upravni odbor je, na predlog upravnika i bez ikakve konsultacije sa mnom kao v. d. direktora Drame, odlučio da prenameni sredstva za predstavu „Nečista krv“, čija je premijera bila predviđena za jesen ove godine, za programe koji je trebalo da budu finansirani iz budžeta međunarodne saradnje, čime je bila ugrožena realizacija kompletnog repertoara Drame za jubilarnu 150. sezonu. (Trebalo je, pored „Nečiste krvi“, da radimo „Travničku hroniku“, „Pokojnika“, nove tekstove Milene Marković i Fedora Šilija.) Da apsurd bude veći, o tom potezu upravnika i UO nisam dobio informaciju službenim putem, već sam to saznao sasvim slučajno i kada se ispostavilo da je tačna, pitao sam ih najpre usmeno: ljudi, da li vi znate da to znači da mi nećemo imati premijeru od 1. oktobra pa do ko zna kada? Nemojte to da dozvolite, ja kao direktor Drame ne mogu to da dozvolim, jubilarna je sezona, pobogu... Kada je reakcija izostala, uputio sam početkom juna zvanični dopis upravniku i Upravnom odboru, ukazujući na sve štetne posledice takve odluke po repertoar Drame u jubilarnoj sezoni. Pošto ni tada nije bilo službene reakcije, početkom jula sam ovo pitanje izmestio iz institucije u medije i tokom leta sam u razgovorima za Politiku i Radio Beograd pitao da li je moguće da nikog živog ne interesuje što u jubilarnoj sezoni imamo produkcijsku pauzu od sedam meseci, ali i to što godinu jubileja dočekujemo sa lošim svetlosnim parkom, izuzetno lošom video i audio opremom, dotrajalim dimerskim sobama, stolicama koje se klate, pitao sam i zašto tri godine niko nije platio članarinu za ETC (Evropska teatarska konvencija) organizaciju u koju je Drama ušla prvi put u istoriji NP-a? Javno sam postavio pitanja koja nas u Narodnom pozorištu tište. Ni tada nije bilo nikakve reakcije. Ali, kada sam to isto ponovio pre deset dana, usledilo je rešenje o smeni. Šta ste ovog puta izgovorili što je doživljeno dramatičnije nego do sada? I tada i pre toga pitao sam „Di su naši novci, ko ih je potrošio!?“ Samo sada je bila drugačija medijska pozornost... Pojavio se taj skandal sa pi-arom usred kojeg sam ponovio pitanje koje sam postavljao čitavo leto, i sada sam smenjen. Ministarstvo kulture tvrdi da nikada više novca nije dalo za Narodno pozorište nego u ovoj sezoni i to dokumentuje ciframa, a mi u Drami smo u situaciji da imamo nikada manji budžet za produkciju!? Gde su te pare nestale? Ne pratim tokove novca, ali zaključujem logično - ako nemamo para da uradimo nijednu predstavu do proleća sledeće godine, onda ili ministarstvo nije dalo dovoljno novca, ili su pare potrošene za neke druge stvari. Pritom, ovde nije u pitanju samo Drama, nego su i Balet i Opera u produkcijskim problemima s obzirom na to da, koliko mi je poznato, ni ta dva sektora do marta naredne godine neće imati premijeru!? Ministarstvo kulture kaže da je dalo više novca nego ikada - ne pita „di su naši novci“ - ne smenjuje Savića - nema ništa protiv da on smeni vas što se o tome raspitujete? Malo je neprirodno? Jeste. Ali nije na meni da odgovaram na to pitanje, morate ga postaviti Ministarstvu kulture. Do sada je, od strane Ministarstva, od mene traženo da dostavim spisak nagrada Narodnog pozorišta u protekle četiri godine, a od dela ansambla informacije o inicijativi za smenu Dejana Savića. To, ali i kompletan izveštaj o radu Drame u protekle četiri godine, kritike, pisma podrške tom našem radu koja su poslali značajni umetnici i predstavnici teatarskih institucija iz regiona, zahtev za smenu upravnika Dejana Savića, sve smo to poslali u Ministarstvo, a spremamo se da taj materijal pošaljemo i predsednici Vlade. Ministar Vukosavljević je javno rekao da on ima mehanizme da reaguje u ovoj situaciji i da će zauzeti stav. Kako će i da li će reagovati, ne znam... Da li vam pada na pamet da je neko pitao nekog u Ministarstvu kulture „dokle ćemo mi da finansiramo da se taj mali Hubač pravi pametan, nisu mu bili dovoljni `Rodoljupci`, evo sad i predsednikovih govora u `Balkanskom špijunu`, pa i onaj Kokan se najavljuje, ...od naših li para treba da nas zezaju...“? Unutar kuće i zvaničnim putem ni na jedan način nisam bio cenzurisan u kreiranju repertoara, to ću ponoviti hiljadu puta jer je to istina. Da li su se nekom dopadale te predstave, da li je krivio nos dok ih je gledao, da li je bio na svim premijerama, to je njegova lična stvar. Ne verujem da me je Dejan Savić smenio sa preporukom nekog „iznad“. Umetnici moraju da stvaraju živo pozorište, da, između ostalog, i problematizuju određenu vrstu aktuelnog društvenog stanja i koliko ja znam, nijedan od aktera koji se u tim predstavama pominju, direktno ili posredno, bilo da je iz prethodnih ili iz aktuelnih vlasti, nije pokazao nerazumevanje za tu vrstu umetničkih sloboda. Da li vam je palo na pamet da je okidač za smenu mogla da bude predstava „Balkanski špijun“ Duška Kovačevića, u adaptaciji i režiji Tanje Mandić Rigonat? Da li je „Balkanski špijun“ bila kap u čaši? Ne znam. Ne verujem. Bio bih jako razočaran da jeste. Ali, molim vas, upotrebimo logiku: ako sam ja smenjen zbog „Balkanskog špijuna“, kako je onda moguće da je Duško Kovačević još uvek direktor „Zvezdara teatra“!? Duško Kovačević je došao na generalnu probu „Balkanskog špijuna“ i rekao da bi svaku reč potpisao. Uveren sam da je najveći problem to što sam postavio pitanje „di su naši novci“? Progutaće poltroni svih vlasti svaku političku kritiku, ali ovo pitanje neće. Kako objašnjavate da niko iz aktuelne vlasti nije došao na premijeru „Balkanskog špijuna“? Kada je svojevremeno bilo najavljeno da će tadašnji premijer Vučić biti prisutan na izvedbi predstave „Rodoljupci“ na Pozorju, u Novom Sadu, dobar deo političkog establišmenta je došao te večeri u pozorište, ali se predsednik Vlade nije pojavio. Zatečeni u pozorištu, čast izuzecima, mnogi od njih su sutradan imali potrebu da javno kažu da im se predstava nije dopala. U ovoj zemlji je izuzetno razvijena autocenzura. Ne želim da verujem da se cenzurom bave ljudi koji su na vrhu vlasti. Problem je u sistemu u kojem ljudi anticipiraju šta će da kaže neko ko je iznad njih povodom nečega, pa predostrožnosti radi posegnu za autocenzurom. Ako to što je izgovoreno prođe neopaženo, i ako niko ne reaguje, onda i oni ćute. Ali ako ne prođe, ako se digne prašina, oni će imati dokaz da su bili protiv. Sistem autocenzure je gori nego devedesetih. Kako se to desilo? Zato što su ti ljudi koji brinu da nešto ne pogreše u međuvremenu promenili toliko stranaka da teško mogu ujutru kada se probude da se sete u kojoj su sada partiji i šta danas treba da misle. Potrebno je nekoliko umivanja. Da li podržavate zahtev umetnika iz vašeg ansambla, ali i iz drugih pozorišta za smenu Dejana Savića? Neki ljudi su me pitali da li bih se vratio na mesto direktora Drame, a moj odgovor je: posle obrazloženja za moju smenu gde jasno piše da Drama ne radi dobro, posle svega što je u medijima taj čovek izgovorio o svima nama, svojim kolegama, ne bih više mogao da budem direktor Drame u pozorištu u kojem je Dejan Savić upravnik. Zašto ovako pažljivo odgovaram? Zato što sam svestan klizavog terena gde lako može da se protumači kako je „Željko Hubač ljut što su ga smenili i sada hoće da smeni Dejana Savića“. Mislim da je zahtev za smenu opravdan, ali kao neko koga je Savić i postavio i smenio, ma kako to postavljenje i smenjivanje izgledalo, nemam moralno pravo da kažem ništa više od toga. Znate li kako sam ja postao v. d. direktora? Dobio sam obaveštenje da me upravnik premešta sa mesta dramaturga na mesto v. d. direktora Drame i ukoliko ne odgovorim na tu ponudu smatraće se da sam odgovorio negativno, a posledica toga je prekid radnog odnosa. Vas je Dejan Savić imenovao? Tako je. Bilo je proteklih godina različitih natezanja, polemika, pritisaka, ali uspevao sam da izguram repertoar kakav želim. Imao sam nekoliko vrlo jasnih principa – reditelj koji napravi dobru predstavu bi trebalo u naredne dve sezone da dobije šansu da radi ponovo. Reditelji imaju pravo na kompletnu umetničku slobodu, što podrazumeva i izbor saradnika. Ne dodeljuje uloge direktor Drame već reditelj, ali sa punom svešću da radi u Drami Narodnog pozorišta. Ne volim da govorim o statistikama, ali i tamo se mogu naći potvrde da je ansambl u protekle četiri godine bio zaposleniji nego ranije. Jedna ozbiljna glumica mi je svojevremeno rekla: „Nisam se naigrala u tvom repertoaru, ali ovo je odlično.“ Počeli smo da funkcionišemo kao trupa, počeli smo da putujemo,... dobijajući te divne kritike, domaće i međunarodne nagrade, čestitanja obične publike, počeli smo da verujemo u sebe. Ko bi mogao da ima interes da zaustavi situaciju kakvu opisujete? Ovo su vremena u kojima su argumenti postali glina. Neveštim grnčarima je pružena prilika da od nje oblikuju posude. I zato nam se mnogo toga prosipa... Pred svakim od nas stoji izbor da li će da se povuče pred tim vajarima besmisla i kaže: „O. K, neću više da radim svoj posao, otići ću odavde“, ili ćemo reći: „Ovo je naš dom, hoćemo da napravimo neki boljitak, hoćemo da damo smisao našim životima.“ Šta se promenilo, ko se promenio u međuvremenu? Savić ili vi? Narodno pozorište je ogledalo našeg društva koje ne funkcioniše na principima i sistemu nego na prečicama. Ja se nisam suštinski promenio, ali sam postao malo grlatiji zato što sam preuzeo odgovornost. Zbog te odgovornosti sam imao moralnu obavezu da postavim sistemsko pitanje: da li premijerku, ministra kulture, na kraju krajeva i predsednika, da li njih interesuje zašto najstarija teatarska institucija u Beogradu u 150. jubilarnoj sezoni neće imati nijednu premijeru sledećih sedam meseci? Ukoliko se odmaknemo od ličnog revanšizma, da li verujete da bi smena Savića bila u interesu kuće? Mislim da posle svega Narodno pozorište treba da promeni čelnog čoveka kuće. Ali zaista mislim da i za mesto direktora Drame treba tražiti nekog još upornijeg i mlađeg čoveka od mene. Kako ste razumeli odluku Juga Radivojevića da podnese ostavku? Kao moralan čin čoveka koji oseća teatar i gibanja u njemu, poštuje kolege. Jedino što mu zameram u celoj ovoj priči je to što je i on u svojoj ostavci pomenuo reč „politizacija“, ali verujte da imam razumevanja i za to, budući da je zasigurno i njemu, na različitim nivoima, teško zbog svega ovoga što se događa u Narodnom pozorištu. Ako Dejan Savić ostane na čelu kuće, da li ćete vi ostati na mestu dramaturga? Da, hoću. Narodno pozorište je moja druga kuće. Sve ovo što radim, činim zato što verujem da mu svojim činjenjem pomažem, a da bi mu nečinjenjem odmagao. I mislim da svi saradnici Drame Narodnog pozorišta, ukoliko budu pozvani, treba da nastave da rade. Duboko verujem da naša posvećenost i ljubav prema Narodnom pozorištu ne bi smeli da se slome pred bilo kojim personalnim rešenjem. Da li se još neko seća da je sve o čemu danas razgovaramo počelo otvaranjem tabloidne afere „zečica angažovana za pi-ar NP“?! Fenomen ludila u kojem živimo je činjenica da smo mi došli u situaciju da konačno pričamo o ozbiljnom problemu zahvaljujući Mireli! Da nije bilo skandala sa tom ženom, verovatno bi i danas javnost ostala neuznemirena činjenicom da Drama u godini jubileja nema budžet da izbaci nijednu premijeru u narednih sedam meseci. Da li je za vas ukazivanje na utisak da je uslov za rukovodeće mesto u Narodnom pozorištu potpis podrške za Aleksandra Vučića suvišna politizacija? Ako sam smenjen zbog toga što nisam potpisnik tog pisma podrške onda bih samo mogao da kažem – sram bilo onoga koji me je zato kaznio. Ali ja zaista ne verujem da je to razlog. Ako bi bilo otvoreno rečeno da je taj potpis uslov za direktora Drame, ali i garancija da ćete biti ostavljeni na miru da ostvarujete sa ansamblom svoju „vizuru repertoara“ bez „seče“ budžeta, da li biste prihvatili? Nikad. Sad već pričamo o Željku Hubaču, ne o direktoru Drame. Ja veoma volim ansambl Drame Narodnog pozorišta, ali mnogo više volim svoju decu. Dakle, ja ne mogu da budem roditelj ukoliko se ne ponašam po moralnim načelima koje imam i kojim ih učim. Od kada sam postao svestan sebe kao čoveka u društvu u kojem postoji politički pluralizam, na način na koji postoji i koji se ne menja već duže vreme, shvatio sam da bi članstvo u bilo kojoj političkoj partiji od mene napravilo lošijeg čoveka. Da li osim lične averzije prema politici imate neki drugi razlog da odbijate razgovor o eventualnoj političkoj pozadini smene? Ja znam da je sve u životu politika, ali ne želim da uvođenjem ovog događaja u bilo koju političku sferu pružim argument onima koji traže način da opravdaju ovaj svoj postupak. Čuo sam da je jedan opozicioni poslanik postavio pitanje moje smene u Skupštini Srbije, tog čoveka u životu nisam video, ali su to neki ljudi odmah iskoristili da relativizuju problem svrstavajući me u neku političku grupaciju. Mi smo napravili društvo u kojem medijski spin majstori ne gube vreme da svaku principijelnu stvar dignu na razinu - ko je za Trampa, ko je za Putina, ko je za Vučića, ko je za Đilasa,... Pustite me da budem za koga ja hoću, ovde niko ne smenjuje ni Trampa ni Vučića, ni Putina, ne zamagljujte suštinu. Šta je za vas suština? Ponavljam i ponavljaću do iznemoglosti, suština je da Narodno pozorište u jubilarnoj 150. sezoni neće imati premijeru skoro sedam meseci, a da je neko umesto da reši problem jednostavno uklonio onog ko na problem ukazuje. Ali taj problem će ostati i svakom drugom. Rupe na brodu su tu, pa su tu. Ja sam godinama činio sve da zaustavim potonuće krpeći tri rupe sa dva čepa i za sve to vreme sam apelovao na upravu Pozorišta: „Dajte mi treći čep“! A oni su se trudili da mi uzmu još jedan čep, pa da ostanem na tom jednom. Na nivou metafora, kažnjen sam što sam tražio treći čep. Pomenuti ste nekoliko puta Predraga Ejdusa, da li bi se ovo desilo da nije otišao? Siguran sam da se ovo ne bi dogodilo da je Peca Ejdus živ. Znate, da nije bilo Pece nikada se ne bi dogodili „Rodoljupci“ Andraša Urbana u Narodnom pozorištu, ne bi se realizovali, ne bi došlo do premijere. Tamo gde je on mogao da udari nogom, moji nožni prsti bi se uveliko slomili. Peca je bio upravnik ove kuće, za njim su plakali ljudi koji su ga direktno smenili i koji su mu radili strašne stvari dok je bio upravnik. Ali do poslednjeg časa nije prestao da veruje da je Narodno pozorište prostor u kojem može da se stvori velika i značajna umetnost. Iako je često izgovarao: „Doći će vreme da ćemo se mi istomišljenici susretati po katakombama.“ Hoće li? Ovo su jako, jako, jako teška vremena. Pogledajte kojom brzinom nas napuštaju naši najveći umetnici i nesporni autoriteti, a koliko se namnožilo vajara besmisla... Ali, ja ne bih mogao da živim da ne verujem u boljitak.