Sjaj u travi

Ima 100.000 uživalaca marihuane u SAD i većina su crnci, Hispano, Filipinci i zabavljači, izjavio je svojevremeno Hari Anslindžer, snažni pristalica prohibicije i čovek koji je veći deo karijere proveo u Federalnom birou za narkotike. „NJihova satanistička muzika, džez i sving, posledica su upotrebe marihuane. Marihuana uzrokuje da bele žene žele seksualne odnose sa crncima, zabavljačima i sličnima.“ Bilo je to tridesetih godina prošlog veka, kada je dugo vođena kampanja dostigla vrhunac i najzad 1937. dovela do zabrane. Nešto slično dogodilo se i na evropskom kontinentu, tek konoplja je od industrijske biljke koja je svojevremeno bila toliko vredna da su se trgovinom bavili i DŽordž Vašington, Bendžamin Franklin i Tomas DŽeferson, postala poznata samo kao narkotik pod imenom marihuana i oterana je u ilegalu. Osam decenija kasnije vest da je Kanada legalizovala prodaju marihuane, kao druga država na svetu (posle Urugvaja), odjeknula je tako glasno da je talas radosti počeo da se preliva preko Evrope sve do Azije. Saznali smo ubrzo sve – i ko je bio prvi kupac i koliko je prodato i koliko zarađeno i kako je jedna devojčica zaradila 120 kanadskih dolara jer se dosetila da svoje kolačiće prodaje ispred prodavnice kanabisa i da je prva kazna od 672 kanadska dolara za konzumiranje u automobilu izrečena sat vremena pošto je počela prodaja i da je prodavcima internet pao zbog preopterećenosti mreže i da su oni koji su ipak uspeli da naruče obavešteni da će isporuke stići sa nekoliko dana zakašnjenja zbog štrajka poštanskih radnika i da je ubrzo po otvaranju radnji nastupila nestašica jer je sve rasprodato. Gram marihuane koštaće 1,30 dolara, od čega će devedeset centi dobijati dva preduzeća izabrana za uzgoj marihuane, a ostatak će deliti apoteke i vlada. Za sada će biti otvoreno 100 prodavnica. Ko još nije pročitao, pravila su sledeća – korišćenje je dozvoljeno samo punoletnim licima, prodaja maloletnicima je kažnjiva, dozvoljeno je posedovati najviše 30 grama uz sebe i uzgajati kod kuće najviše četiri stabla. Korišćenje marihuane u medicinske svrhe Kanada je legalizovala 2001. godine. Sada je došao red i na potpunu legalizaciju, ali ne ide baš sasvim glatko. Svaka provincija donosi sopstvena pravila o količini. I tu je nastao problem. Kvebek i Manitoba potpuno su zabranili kućno uzgajanje i već su stigla upozorenja tamošnjih političara da će se te zabrane držati uprkos tome što se kosi sa federalnim zakonom i da su spremni da idu na sud. Premijer Kvebeka Fransoa Lego obećao je da će podići granicu sa 18 godina na 21, ali je odmah stigla reakcija da bi to bila diskriminacija zasnovana na starosti. Tako je, pre nego što je išta počelo, već došlo do pretnji sudom. DŽastin Trudo, kanadski premijer, obećao je još tokom svoje izborne kampanje da će ozakoniti prodaju marihuane i da će tako sprečiti da je kupuju maloletnici. Istovremeno, prihod od prodaje ubiraće država, a ne dileri. Znimljivo, početak problema sa kanabisom bili su upravo prihodi, biljka koja je davala toliko mnogo, postala je smetnja hemijskoj, naftnoj i tekstilnoj industriji, pa se našla na crnoj listi i tako je otvoren put poslovima koji su mogli da se razvijaju na račun zabrana proizvodnje i upotrebe ove biljke. Na nju je pala kletva narkotika, pa je uz tu vrstu stradala i industrijska konoplja. Početak ovog veka vratio je skromno i u tišini upotrebu u medicinske svrhe, da bi danas tržište počelo da se ozbiljno razvija. Evropska industrija medicinskog kanabisa raste i procenjuje se da je u nju već uloženo oko 150 miliona evra. Očekuje se da u naredne tri do pet godina većina EU zemalja legalizuje upotrebu u medicinske svrhe. I to nije sve, procene govore da će za deset godina evropsko tržište kanabisa vredeti 115,7 milijardi evra, od čega će učešće medicinskog kanabisa biti 55,2 milijarde. Evropljani već drže visoke pozicije u proizvodnji i izvozu, na prvom mestu Velika Britanija, a Kanada tek iza nje. Slede Portugalija i Holandija… Portugalija je i najjači argument onih koji se zalažu za legalizaciju. Zakon o dekriminalizaciji narkotika donet je 2001, tako su upotreba i posedovanje postali legalni. Otvoreni su centri za pomoć zavisnicima, uključili su se lekari, socijalni radnici, advokati, nevladina udruženja. Rezultati su bili zapanjujući, do 2015. broj obolelih od HIV-a drastično je opao, smanjen je i kriminal, a pobornici legalizacije marihuane našli su potvrdu za svoje tvrdnje da je bolje omogućiti kontrolisanu prodaju čak i daleko opasnijih supstanci, nego ih prepustiti uličnim prodavcima. „Pušim marihuanu već 44 godine i smatram to velikim blagoslovom. Marihuana je jedna od najmanje toksičnih supstanci u celoj farmakologiji“, rekao je Lester Grinspun, čuveni američki psihijatar, koji je svojevremeno objavio knjigu o dobrobiti ove biljke. Tada je na sebe navukao bes političara i kolega i tako izgubio profesorsko mesto. Danas je emeritus na Harvardu i sa svoje 94 godine sa zadovoljstvom može da kaže da je bio među pionirima u nauci koji su se osmelili da još šezdesetih dignu glas protiv zabrane. Čari marihuane otkrio mu je u studentskim danima Karl Sagan, čovek koji će kasnije uspeti da svemir približi i nama, običnim posmatračima neba. Grinspun se seća da ga je zatekao na prozoru fakulteta i zaprepastio se kada je shvatio šta radi i uzviknuo: „Pa, to je štetno!“ na šta je dobio odgovor: „Probaj!“ I tako je počela karijera čoveka koji je proučavao uticaje marihuane i koji se usudio da kaže: „Kanabis je izuzetno siguran. Iako nije bezazlen, sigurno je manje toksičan od većine konvencionalnih lekova koje bi mogao da zameni ako bi bio legalizovan. Uprkos tome što ga koriste milioni ljudi hiljadama godina nikada nije doveo do smrti predoziranjem.“ U njegovoj prvoj knjizi nalazi se i jedan tekst Sagana, koji je pod pseudonimom Mrs X opisao svoje iskustvo. Mnogo kasnije otvoreno se zalagao za legalizaciju posebno za upotrebu u medicinske svrhe, ali nije dočekao da vidi kako na njegovu stranu staju i nauka i ekonomija i politika. Put jedne biljke, u ovom slučaju konoplje, mogao bi biti kratak priručnik istorije, sociologije, psihologije, ekonomije, politike, medicine i još koječega što je stalo u samo poslednjih osamdeset godina koliko joj je trebalo da pređe put od zabrane do legalizacije. Što se upotrebe tiče, taj put je nešto duži. U svojoj istoriji Herodot nam je ostavio nekoliko podataka o konoplji koju gaje Skiti, a „koja je slična lanu, samo je veća i deblja od njega“ od koje se prave odela „koja se skoro i ne razlikuju od onih napravljenih od lana.“ A pored toga koristi se kao „parno kupatilo“. „Dakle, seme ove konoplje uzmu i uđu pod svoje vunene pokrivače i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono pušta miris i toliku paru kakvu ne možeš naći ni u jednim helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupatilo i u njemu podvikuju od udobnosti“, zapisao je Herodot. Začuđujuće, efekat je i danas isti.