НИН online

Уводник

Вучић и ја

Некада је власт за обрачун са критичарима и политичким неистомишљеницима користила плаћене „надничаре“. Има таквих и сада, само што за њима нема толико потребе. Постали су технолошки вишак, јер председник државе то воли да ради сам

Ја ту књигу нисам читао, али је најстрашније осуђујем! Ово је својевремено био животни мото појединих књижевних критичара, који су рачунали да ће можда бити награђени неким мрвицама ако авансно, али жестоко ударе на сваког писца за кога сами посумњају или им неко дошапне да би мого да наљути некога из врхушке. Такво удвориштво „критичара“ било је негација старе пословице - три пута мери, једном сеци. Ма какво мерење, одмах сеци!

Само, и ти ниткови имали су циљ. Све су то радили за неки хонорар, повољнији кредит, који ће инфлација ионако појести, већу плату, уредничко место, можда и друштвени стан који ће касније моћи јефтино да откупе. Некима је био довољан и друштвени статус, какав сопственим квалитетима никада не би могли да изборе, а овако, уз помоћ политичара и разних служби нико њихову стручност није смео да доводи у питање. Само су они могли да нападају свакога за кога им власт да миг да је за „одстрел“.

Са ове временске дистанце схватам колико су то била погана времена. А истовремено и жалим за њима. Ех, како данас наивно делује Сале, кога је у култном филму Рајка Грлића У раљама живота феноменално одиграо Миодраг Кривокапић. Људи, тада су се са политичким и другим неистомишљеницима обрачунавали плаћени „надничари“, да људи из врха власти не прљају руке и биографије, кад је већ било оних који су били спремни да то ураде уместо њих.

Има, наравно, таквих и сада, само што за њима нема толико потребе. Постали су технолошки вишак, јер председник државе то воли да ради сам. И то са толико жара као да му од тога зависи плата. Као да, сачувај боже, ради на норму. А противника сваког дана, бар он тако мисли, све више. И то у земљи у којој је све мање становника, јер све већи број младих и образованих напушта Србију, са циљем да се никада не врате. Осим евентуално за празнике.

Александар Вучић је претходне недеље по ко зна који пут открио да му се НИН нимало не допада. То би било сасвим у реду да у исто време не тврди да га не чита. И то би било у реду, али како онда зна да је 90 одсто садржаја недељника НИН посвећено њему? И још тврди да га НИН „напада са свих страна“ на 80 или 90 од укупно 100 страница. Добро, председник је, иначе, склон претеривању, па нам је и број страна повећао за 50 одсто. А сам одбија да се на њима појави.

Вучић, дакле, оптужује малобројне критички настројене медије, па и НИН, да су „свашта лагали“. А шта то није тачно од онога што смо објавили? И није тачно да нас нико из власти није тужио. Само је суд пресудио у нашу корист. А у току је и поступак по тужби Маријана Ристичевића против професорке Економског факултета Данице Поповић, за колумну Ристичевића за омбудсмана. Спремајући се прошле седмице за суђење, открио сам да се имовинско стање Ристичевића од 2012. до 2018. значајно увећало. Пре шест година имао је једну, сада има три куће. Имао је једну њиву, сада има седам. Имао је два стара „аудија“, сада има два новија, плус један „пежо 107“. Имао је четири, сада има пет трактора. И све то са посланичком платом од око 1.000 евра. Додуше, последњих година има и око 350 евра приде као члан Управног одбора Републичког фонда за здравствено осигурање. Ако нешто од овога није тачно нека Ристичевић поново тужи НИН. Бар он не мора као Вучић да „трпи лажи“. Само нека све претходно провери у Агенцији за борбу против корупције.

Други пут прошле седмице председник је помињао када је, коментаришући изјаву америчког амбасадора за НИН да САД неће подржати идеју разграничења због етнички чистијих држава, рекао да „није новинар Ђиласов питао Скота после тога - а што си онда одвајао Косово од Србије 2008.“ Ако му је баш стало до одговора на то питање, може сам то да га пита. Па нема недеље када се њих двојица не виде.

А кад већ причамо о лажима, онда је апсолутна лаж да је Драгана Пејовић „Ђиласов“ или било чији новинар. Не сумњам да и Вучић то добро зна. Као и да су мени лично највиши функционери СНС, док су били опозиција, јавно говорили да нису нигде имали такав третман као у НИН-у. Ако не верује нека пита Јоргованку Табаковић. А сада кажу да смо се „одметнули у хајдуке“. Нисмо се ми одметнули. Само је СНС од опозиције постао власт. Па им се променила визура. И вероватно ће опет, када падну с власти. До тада НИН неће уређивати ни опозиција, али ни бивши министар информисања.

Милан Ћулибрк

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар