Vučić i ja

Ja tu knjigu nisam čitao, ali je najstrašnije osuđujem! Ovo je svojevremeno bio životni moto pojedinih književnih kritičara, koji su računali da će možda biti nagrađeni nekim mrvicama ako avansno, ali žestoko udare na svakog pisca za koga sami posumnjaju ili im neko došapne da bi mogo da naljuti nekoga iz vrhuške. Takvo udvorištvo „kritičara“ bilo je negacija stare poslovice - tri puta meri, jednom seci. Ma kakvo merenje, odmah seci! Samo, i ti nitkovi imali su cilj. Sve su to radili za neki honorar, povoljniji kredit, koji će inflacija ionako pojesti, veću platu, uredničko mesto, možda i društveni stan koji će kasnije moći jeftino da otkupe. Nekima je bio dovoljan i društveni status, kakav sopstvenim kvalitetima nikada ne bi mogli da izbore, a ovako, uz pomoć političara i raznih službi niko njihovu stručnost nije smeo da dovodi u pitanje. Samo su oni mogli da napadaju svakoga za koga im vlast da mig da je za „odstrel“. Sa ove vremenske distance shvatam koliko su to bila pogana vremena. A istovremeno i žalim za njima. Eh, kako danas naivno deluje Sale, koga je u kultnom filmu Rajka Grlića U raljama života fenomenalno odigrao Miodrag Krivokapić. LJudi, tada su se sa političkim i drugim neistomišljenicima obračunavali plaćeni „nadničari“, da ljudi iz vrha vlasti ne prljaju ruke i biografije, kad je već bilo onih koji su bili spremni da to urade umesto njih. Ima, naravno, takvih i sada, samo što za njima nema toliko potrebe. Postali su tehnološki višak, jer predsednik države to voli da radi sam. I to sa toliko žara kao da mu od toga zavisi plata. Kao da, sačuvaj bože, radi na normu. A protivnika svakog dana, bar on tako misli, sve više. I to u zemlji u kojoj je sve manje stanovnika, jer sve veći broj mladih i obrazovanih napušta Srbiju, sa ciljem da se nikada ne vrate. Osim eventualno za praznike. Aleksandar Vučić je prethodne nedelje po ko zna koji put otkrio da mu se NIN nimalo ne dopada. To bi bilo sasvim u redu da u isto vreme ne tvrdi da ga ne čita. I to bi bilo u redu, ali kako onda zna da je 90 odsto sadržaja nedeljnika NIN posvećeno njemu? I još tvrdi da ga NIN „napada sa svih strana“ na 80 ili 90 od ukupno 100 stranica. Dobro, predsednik je, inače, sklon preterivanju, pa nam je i broj strana povećao za 50 odsto. A sam odbija da se na njima pojavi. Vučić, dakle, optužuje malobrojne kritički nastrojene medije, pa i NIN, da su „svašta lagali“. A šta to nije tačno od onoga što smo objavili? I nije tačno da nas niko iz vlasti nije tužio. Samo je sud presudio u našu korist. A u toku je i postupak po tužbi Marijana Rističevića protiv profesorke Ekonomskog fakulteta Danice Popović, za kolumnu Rističevića za ombudsmana. Spremajući se prošle sedmice za suđenje, otkrio sam da se imovinsko stanje Rističevića od 2012. do 2018. značajno uvećalo. Pre šest godina imao je jednu, sada ima tri kuće. Imao je jednu njivu, sada ima sedam. Imao je dva stara „audija“, sada ima dva novija, plus jedan „pežo 107“. Imao je četiri, sada ima pet traktora. I sve to sa poslaničkom platom od oko 1.000 evra. Doduše, poslednjih godina ima i oko 350 evra pride kao član Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ako nešto od ovoga nije tačno neka Rističević ponovo tuži NIN. Bar on ne mora kao Vučić da „trpi laži“. Samo neka sve prethodno proveri u Agenciji za borbu protiv korupcije. Drugi put prošle sedmice predsednik je pominjao kada je, komentarišući izjavu američkog ambasadora za NIN da SAD neće podržati ideju razgraničenja zbog etnički čistijih država, rekao da „nije novinar Đilasov pitao Skota posle toga - a što si onda odvajao Kosovo od Srbije 2008.“ Ako mu je baš stalo do odgovora na to pitanje, može sam to da ga pita. Pa nema nedelje kada se njih dvojica ne vide. A kad već pričamo o lažima, onda je apsolutna laž da je Dragana Pejović „Đilasov“ ili bilo čiji novinar. Ne sumnjam da i Vučić to dobro zna. Kao i da su meni lično najviši funkcioneri SNS, dok su bili opozicija, javno govorili da nisu nigde imali takav tretman kao u NIN-u. Ako ne veruje neka pita Jorgovanku Tabaković. A sada kažu da smo se „odmetnuli u hajduke“. Nismo se mi odmetnuli. Samo je SNS od opozicije postao vlast. Pa im se promenila vizura. I verovatno će opet, kada padnu s vlasti. Do tada NIN neće uređivati ni opozicija, ali ni bivši ministar informisanja.