Angelino dugo zbogom

Posle 13 godina vladavine i s izgledima za još najviše tri na čelu aktuelne vlade - mada malo ko još veruje da zavađena velika koalicija može da potraje do 2021. - bilo je pitanje vremena kada će nemačka kancelarka Angela Merkel i zvanično potvrditi ono što je odavno javna tajna: da je njen aktuelni, četvrti mandat ujedno i poslednji. Još jedan udarac koji je njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pretrpela na izborima u saveznoj pokrajini Hesen - gde je opet osvojila najviše glasova, ali s 11 odsto lošijim rezultatom nego prošli put - te okolnost da partiji u decembru predstoji izborna skupština, učinili su da trenutak za takvu objavu bude najmanje loš. Jer, dobrih momenata za kancelarku više i nema: sve što još može jeste da radi na saniranju štete, te pripremi (ako je ikako moguće) dostojanstvenog odlaska sa scene. Merkelova je zato dan posle lošeg rezultata u Hesenu, ispravno zaključujući da su birači i CDU i njenog koalicionog partnera na državnom nivou, socijaldemokrate (SPD) - koji su tamo takođe pali za 11 procenata - kaznili zbog nezadovoljstva saveznom vladom, a ne zato što nešto imaju da zamere onoj pokrajinskoj (kao i zemlji u celini, i Hesenu, gde CDU vlada sa Zelenima, ide dobro), saopštila da se neće ponovo kandidovati za šefa stranke, iako je ranije insistirala da je liderska pozicija u stranci neodvojiva od one kancelarske. Time je izbegla potencijalno ponižavajuću situaciju u kojoj bi se kao ponovni kandidat za lidera CDU na izbornoj skupštini našla, budući da bi rastući otpor na koji u stranci nailazi sigurno bio iskazan i u manjem broju onih koji bi za nju glasali. NJena objava je stoga koliko iznuđena, toliko i proračunata: Angela Merkel je rešena da sama skoči pre nego što je neko gurne. Što ne znači da će na kraju tako i biti.