Podgrevanje krize

Kao da prognoza da će ekonomski rast u ovoj i sledećoj godini biti manji od očekivanog, upozoravajuća poruka MMF-a poslata sa egzotičnog Balija, tokom godišnjeg zasedanja dve najveće svetske finansijske institucije i najnovija dešavanja na gotovo svim svetskim berzama nisu dovoljni da zalede krv u finansijskim žilama, i od ekonomiste poznatog po najavi prethodne globalne krize, Nurijela Rubinija stižu ozbiljna upozorenja. „Doktor propast“, prozvan tako upravo zbog proročkog predviđanja krize iz 2008, upozorava da je još uvek aktuelna rasprava o uzrocima, posledicama i naučenim lekcijama postala irelevantna i navodi tačno 10 razloga za novu recesiju. U tekstu Stvaranje uslova za recesiju i finansijsku krizu 2020. napisanom za Project Syndicate, Rubini i njegov kolega Brunelo Rosa, sa Londonske škole ekonomije, tvrde da su trenutne stope ekonomskog rasta SAD neodržive, što će se videti upravo 2020. kada se potroši fiskalna podrška koja te stope trenutno drži većim nego što je realno. Zbog pogrešnog trenutka za te fiskalne stimulanse, američka ekonomija je trenutno pregrejana, a inflacija veća od ciljane, pa Rubini i Rosa veruju da će Federalne rezerve SAD nastaviti da povećavaju referentnu kamatnu stopu, što će dovesti do rasta i dolara i kamata. Pošto će takvu monetarnu politiku voditi i druge ključne svetske ekonomije, pritisak na dalje povećanje kamata će biti još veći, a globalna likvidnost sve manja. Dalji rast inflacije uzrokovaće i američka protekcionistička politika, odnosno trgovinski ratovi koje lider SAD Donald Tramp vodi sa Kinom, Evropom i drugim svetskim ekonomijama, a njihov odgovor na Trampove poteze, dodatno će usporiti globalni rast... Rubinijev spisak razloga zbog kojih se svet nalazi pred novom krizom, ovde se ne zaustavlja, a NIN je dodatno istraživao da li je ovo što se poslednjih nedelja dešava na vodećim svetskim berzama dobar ili loš signal. Da li je oštar pad berzanskih indeksa zapravo blago izduvavanje naduvanog balona ili možda najava novog kolapsa, pošto je jasno da je malo šta naučeno iz onoga sa čim se svet suočio 2008. godine? Sagovornici NIN-a slažu se u oceni da je ovo uobičajena korekcija berzanskih cena koja nužno ne nagoveštava novu krizu, ali istovremeno strahuju od trenutne neizvesnosti. NJima su uzroci za pad indeksa na svetskim berzama jasni i sagledivi, ali posledice onoga što se na političkom, geopolitičkom i trgovinskom terenu dešava ili tek sprema nisu. Tako Staša Petković, iz brokerske kuće Momentum sekjuritis kaže za NIN da su velike oscilacije posledica faktora kao što su trgovinski rat Kine i SAD, nastavak podizanja kamatnih stopa u SAD, neizvesnost oko bregzita, problemi sa deficitom Italije... ali i visok nivo akcija koje su neprekidno u rastu još od 2009. A posledice? „Izvesno je da rast kamata i tenzije među vodećim silama neće pozitivno uticati na akcije i bez povoljnog raspleta nekog od aktuelnih geopolitičkih žarišta, teško je očekivati da akcije nastave rast kao proteklih godina, dok bi eventualni negativni rasplet tih događaja mogao da bude uvod u još veći pad i novu paniku na tržištima“, kaže naša sagovornica. Siniša Krneta, direktor Beogradske berze tvrdi, takođe, da berzanski mehanizmi ispravno funkcionišu i da „još uvek nema panike koja bi izazvala stampedo“. To dokazuje činjenicom da ovih dana cene vodećih kompanija na berzama pozitivno reaguju na pozitivne rezultate poslovanja, ali istovremeno upozorava i da cena akcije pojedinačne kompanije nije odraz samo njenih poslovnih performansi, već i ambijenta u kojem posluje. „Tu je problem. Kada u taj kontekst stavimo upozorenja ekonomista koja ukazuju na loše ili rizično upravljanje državnim dugom, tenzije u svetskim trgovinskim i političkim odnosima, te požare koji se raspiruju u pojedinim uticajnim ekonomijama, onda i te kako ima razloga za brigu. I straha od drastičnih lomova svih, pa i akcija najvrednijih kompanija ili druge relevantne berzanske robe“, kaže Krneta. I Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije, smatra da su poslednja dešavanja na berzama uobičajena „korekcija cena naniže u uslovima neizvesnosti“. Podseća da je indeks Dau džons krajem septembra dostigao maksimalnu istorijsku vrednost, te da je verovatno i ušao u zonu finansijskog balona. „Kompanije koje ulaze u taj prosek, u septembru ove godine sigurno realno nisu vredele tri puta više nego početkom 2009. kada je indeks bio tri puta manji. Sigurno su njihove akcije bile precenjene, baš kao što su pre devet godina bile potcenjene. Danas, kada Fed podiže kamate, a Evropska centralna banka se sprema da to učini, kao i kada dve ekonomske supersile komuniciraju pretnjama i najavama trgovinskog rata, nastali mehur akcija morao je da počne da se izduvava“, kaže Šoškić uz opasku da ako je pad cena akcija reakcija na upozorenja i Rubinija i drugih ekonomista o novoj krizi, onda bi to bio dobar znak, jer pravovremeno i postepeno padanje akcija smanjuje negativne efekte eventualne buduće krize. Šoškić, međutim, kaže da se boji da investitori na finansijskom tržištu ne sagledavaju baš sve makroekonomske i finansijske protivrečnosti koje do tih kriza dovode. Što zbog toga, što zbog nemogućnosti da se procene budući potezi kako na ekonomskom tako i na geopolitičkom terenu, i Šoškić i njegov kolega Boško Živković tvrde da je teško proceniti do kada će akcije padati i šta će biti posledice. „Realno je da se uskoro neće javiti razlozi za rast akcija. Rastu ne samo referentne kamate, odnosno jenjava period velike likvidnosti, već se uporedo sa tim javlja i niz neizvesnosti u međunarodnim odnosima. Odnosi Kine i SAD, SAD i Rusije, problem Italije, bregzit, kriza na Bliskom istoku, rast populizma... sve to kreira neizvesnost koja će bitno usporiti globalni ekonomski rast u narednim godinama i otežati fiskalnu poziciju mnogih zemalja“, kaže Šoškić, dok Živković ističe da će ova dešavanja na berzama sigurno negativno uticati na globalni rast, jer će pasti profiti mnogih kompanija, ali da najveća nepredvidivost dolazi od „premije na geopolitičke rizike“. On objašnjava da su profiti mnogih multinacionalnih kompanija ozbiljno izloženi tom riziku i da zaoštravanje trgovinskih odnosa dovodi do usporenog kretanja robe i kapitala, a time i do sporijeg rasta ekonomija. „Pritom, opasnost dolazi i od prenošenja krize sa jednog na drugo tržište, sa jedne na drugu berzu, jer se posledice prelivanja onda pojačavaju“. I dok se posledice vladavine Donalda Trampa uveliko analiziraju među svetskim ekonomistima, bili oni pesimisti poput Rubinija ili ne, Evropa se tek nalazi pred izazovom sa kojim se SAD već suočavaju. Doba jeftinog novca i upumpavanja milijardi evra ne bi li se podsticao ekonomski rast bliži se kraju, a kao da rast kamatne stope Evropske centralne banke, koji će dovesti i do rasta kamata na tržištu, nije dovoljno krivudav put sam po sebi, rastu i druge tenzije. Vrednost evra pala je na samu najavu nemačke kancelarke Angele Merkel da nema nameru da ostane na čelu svoje stranke, Italija pokušava da se izmigolji dogovoru o budžetskom deficitu, trgovinski odnosi sa SAD su neizvesni, a Britanija tek treba da napusti svoje dojučerašnje političke i ekonomske saveznike... Zato Rubini i Rosa predviđaju da će i Evropa iskusiti sporiji rast, što zbog promene monetarne politike, odnosno povećanja kamatne stope, što zbog gubitka radnih mesta usled trgovinskih previranja. Oni upozoravaju da bi populistički režimi, poput onoga u Italiji, mogli da dovedu do neodrživosti duga, a novi globalni ekonomski pad mogao bi naterati Italiju i još neke države članice da napuste evrozonu. Srđan Vlaški, analitičar Svis kapitala iz Ciriha, kaže za NIN da je Evropska centralna banka već trebalo da krene u novi ciklus, odnosno povećanje referentne stope i jasno je šta će biti posledice takve odluke, jer se one u SAD već vide. „Nema velikih posledica korekcije na berzama, ali ono što bi trebalo da ima posledice po privrednu aktivnost su kamatne stope, i to ćemo mi u Evropi tek videti kada ECB promeni sadašnju politiku“. Ipak, Vlaški odgovarajući na pitanje kako komentariše najave Rubinija i nekih drugih ekonomista, odgovara da razloga za brigu i te kako ima. „Dug i dalje raste u najvećim svetskim ekonomijama i pored niske cene zaduživanja. Ulazimo u ciklus viših kamatnih stopa, htele to države ili ne. Da li će to, pak, dovesti do krize širih razmera, može se samo nagađati“, kaže on dodajući kako je SAD opet u prednosti u odnosu na ostatak sveta. „Mogu ljudi najavljivati slabiju Ameriku, ali stanje na tržištu to ne govori. Fed je vratio jedan od glavnih instrumenata monetarne politike u svoje ruke, a to je mogućnost smanjivanja kamatnih stopa kako bi se stimulisala privreda. A za tim i nema potrebe, jer i pored slabija poslednja dva kvartala, privreda SAD beleži najnižu nezaposlenost u poslednjih 50 godina. Kina je defakto u trgovinskom ratu sa SAD, a indeksi u Kini su minus 30 odsto, a u SAD na nuli. Dolar jača, tako da videćemo ko će izaći kratkih rukava, ali Amerika neće sigurno.“ Vlaški, međutim, upozorava da Evropska centralna banka, kao ni Nacionalna banka Švajcarske nemaju mogućnost kakvu ima Fed. „Nakon deset godina od krize, Evropa se još budi iz kome i pokušava da nađe put. Nažalost, velike banke u Evropi su veoma nestabilne, a EBC nije ni krenula u ciklus povećanja kamatnih stopa, pa je njen dijapazon monetarnih instrumenata u nekom, eventualno, nepovoljnom scenariju, limitiran.“ Krneta pak podseća da je lekcija prethodne velike krize uspešno naučena u azijskim zemljama, koje su, bez političkih unija, i kreirale i primenile nacionalne strategije za razvoj tržišta kapitala. „Koliko je Evropa kasnila u odgovoru na prethodnu krizu, pokazuje i podatak da je u osmogodišnjem periodu od početka prethodne krize samo Poljska ostvarila rast na tržištu kapitala. A brojne analize pokazuju da veličina tržišta kapitala pozitivno utiče na ekonomski razvoj. Utvrđeno je da rast veličine tržišta akcija (izražen u odnosu na BDP) za jednu trećinu, dovodi do uvećanja stope rasta BDP-a za jednu trećinu, jer likvidna tržišta akcija omogućavaju prikupljanje novog kapitala, kao i najefikasniju i najjeftiniju realokaciju kapitala između industrija. I tome nikakve strategije, akcioni planovi i politike subvencija ne mogu parirati“, kaže direktor Beogradske berze, dodajući i činjenicu da „one zemlje koje imaju nedovoljno razvijeno tržište kapitala, to plaćaju višegodišnjim ispotprosečnim stopama rasta nacionalne ekonomije“. Srbija je upravo ta, pa ako je suditi na osnovu ovih upozorenja i iskustva sa prethodnom globalnom krizom, jasno je da neka naredna sigurno neće biti „naša šansa“. Nadolazeća „savršena oluja“, kako krizu zove Nurijel Rubini, mogla bi biti daleko razornija i dugotrajnija. Ako ne zbog svog obima, ono zbog nemogućnosti političara da na nju odgovore. Nivo duga veći je nego pred oluju iz 2008, što smanjuje kapacitete država da štetu saniraju upumpavanjem budžetskog novca, kao što je to tada urađeno. Fiskalne i monetarne ruke su ovoga puta vezane, a lekcija očigledno nedovoljno naučena. Ako je verovati Rubiniju, a prethodni put je bio u pravu.