Svake godine sve bolji rezultati

Mnogi potencijali koje Pirot ima ukazuju na to da je trebalo da bude među najrazvijenijim gradovima Srbije, a razlog je, između ostalog, to što se nalazi na putu koji povezuje Evropu i Aziju, administrativni je centar najvećeg okruga u Srbiji... Međutim, sve to nije bilo dovoljno i do pre 15 godina grad je sve više tonuo i došao na dno lestvice, među nerazvijene. Početak preporoda krenuo je pre 15 godina, da bi danas u nekoliko stavki stigao na prvo mesto u Srbiji i, po zvaničnim podacima, iz godine u godinu beleži pozitivne aktivnosti koje su ga dovele među najrazvijenije gradove. Jedini zaključak i odgovor na pitanje - kako je Pirot sa istim potencijalom zaustavio propadanje i krenuo u snažni razvoj - jeste stručni tim ljudi sa gradonačelnikom mr Vladanom Vasićem na čelu. Piroćanci, poznati u narodu kao oni koji sve rade u svoju korist, zbog rezultata koji su išli u njihovu korist birali su četiri puta – četiri mandata, mr Vladana Vasića, najpre za predsednika opštine, a potom i za gradonačelnika. Pored diplomiranja na Elektronskom fakultetu i magistarske teze na Ekonomskom fakultetu u Nišu, na temu informacioni sistemi za podršku odlučivanju, da li su mu pomogle i značajne funkcije u NALED-u, predsedništvu stalne konferencije gradova... da Pirot dovede do mesta na kome je danas, pitamo mr Vladana Vasića? „Gradonačelnik Pirota sam prvi put postao 2003. godine na neposrednim izborima. Evo već 15 godina obavljam tu funkciju i trudim se da sa svojim saradnicima radim na razvoju grada. Cilj koji sam 2003. postavio je da od malog grada na jugoistoku Balkana, sa mirisom turske kasabe, napravimo moderan grad na jugoistoku Srbije sa prizvukom moderne Evrope. Mislim da smo u dobroj meri uspeli u tome i da mnogobrojni parametri pokazuju da se Pirot razvija u dobrom smeru. Evo, i najsvežije priznanje, od pre nekoliko dana, koje dodeljuje renomirani Fajnenšel tajms, a koji je Slobodnu bescarinsku zonu Pirot proglasio za najbolju u Evropi i za treću u svetu, govori mnogo o tome šta je sve urađeno u našem gradu. Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, naravno da mi je profesionalno iskustvo, kao i izbor u rukovodeća tela Stalne konferencije gradova i opština i NALED-a, pomoglo da dođem do raznih poznanstava, kontakata i novih saznanja, koje sam koristio za razvoj grada.“ U svim opštinama i gradovima jedan od većih problema je nezaposlenost. Da li je podsticaj privrednim aktivnostima, od strane grada, doprineo da Pirot bude vodeći grad po smanjenju nezaposlenosti? Pirot je i na ovom polju napravio značajne rezultate, ali je nezaposlenost i dalje veliki problem. Čini mi se da je veći problem obrazovna struktura nezaposlenih. Od blizu 6.000 nezaposlenih, skoro 4.000 ima samo osnovnu školu, ili I i II stepen srednje škole. Tako da ćemo u narednom periodu sa NSZ i poslodavcima pokušati da organizujemo ciljane obuke za nezaposlene, a za ona zanimanja za koja postoji nedostatak radne snage u našem gradu. Za sada su izražene potrebe za tekstilcima, radnicima iz metalskog, građevinskog, ugostiteljskog i trgovačkog sektora. A namera nam je da razvijamo i IT sektor. Lokalna samouprava daje razne novčane i nenovčane podsticaje za zapošljavanje i blisko sarađuje sa svim institucijama iz ove oblasti. Ponosni smo na, od pre godinu dana formiranu, Ugovornu okružnu privrednu komoru Pirota, koja okuplja i povezuje mnoge privrednike, preduzetnike, zanatlije iz našeg kraja, organizuje edukacije i namenske treninge za privrednike i ostvaruje međunarodnu saradnju. Po mom mišljenju, na povećanje zaposlenosti naročito pozitivan efekat su imala sledeća četiri faktora: 1. Izgradnja nove fabrike francuskog Michelin-a, investicija od preko 220 mil. evra, koja je otvorila 500 novih radnih mesta direktno, ali je imala i veliki posredan pozitivan uticaj na ostalu pirotsku privredu tokom same izgradnje, a i posle, generišući mnogo pratećih radnih mesta; 2. Koridor 10, čijom je izgradnjom mnogo para ušlo u grad, mnogo pirotskih podizvođača dobilo posao, mnogo ljudi poslovno boravilo u Pirotu; 3. Veliki porast broja turista iz susedne Bugarske, koji su uticali na poboljšanje turističke i ugostiteljske ponude i na povećanje ponude poljoprivrednih proizvoda; 4. Intenzivan razvoj infrastrukture od strane lokalne samouprave i izgradnja nekih objekata kao što su novi mostovi, nove saobraćajnice, sportska hala, zatvoreni plivački bazen, nove industrijske zone, uređenje grada i ulaganje u kulturu itd. Ono po čemu je, takođe, Pirot izuzetan jeste to što u gradskoj upravi radi manji broj zaposlenih od broja koji je zakon propisao. Da li je smanjenje broja zaposlenih usporilo rad Gradske uprave. Po zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u gradskoj upravi, ustanovama i javnim preduzećima, u Pirotu ima manje oko 75 zaposlenih. Uspevamo da nekako održimo željeni kvalitet usluga, ali bi rasterećenje postojećih zaposlenih upošljavanjem novih ljudi, napredak u kvalitetu usluga i podmlađivanje kadra bili više nego dobrodošli. Da li ste odustali od planirane, skupe investicije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda? Iz kojih sredstava ćete obezbediti finansiranje? Pirot je do sada izgradio novu gradsku toplanu i potpuno obnovio toplovodni sistem, izgradili smo novu, okružnu sanitarnu deponiju, promenili najveći deo azbestnih vodovodnih cevi i uložili značajna sredstva u poboljšanje vodosnabdevanja, izgradili mnogo kilometara novih vodovoda, nove kanalizacije, novih puteva, dva mala postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za dva važna sela u okolini itd. U sve ove aktivnosti je do sada uloženo preko 20 miliona evra. Ono što Pirotu nedostaje, da bismo u potpunosti rešili probleme ekologije, jeste veliko gradsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Već duže vremena smo u kontaktu sa nemačkim KfW-om i nadam se da ćemo krajem ove ili početkom naredne godine potpisati ugovor o finansiranju i izgradnji ovog postrojenja koje vredi od 12 do 15 mil. evra, a u najvećoj meri bi bilo finansirano od strane KfW-a. U toku je velika i za Pirot značajna investicija koja se odnosi na kvalitetno vodosnabdevanje. Kada očekujete njen završetak? Upravo sa pomenutim KfW-om se trenutno realizuje rekonstrukcija fabrike vode, investicija vredna 1,5 mil. evra, a završetak radova se očekuje do kraja godine. Time bi Pirot utvrdio svoju poziciju među gradovima sa dobrim, kvalitetnim i bezbednim vodosnabdevanjem. Da li smatrate da je činjenica da ne pripadate nijednoj stranci razlog što niste imali dovoljan podsticaj od države? Pomoć države nije izostala u proteklom periodu, na čemu sam vrlo zahvalan. Pirot neguje dobre odnose sa mnogim ambasadama, donatorima, učestvuje u mnogim prekograničnim projektima, oslanja se u razvoju na svoj budžet, ali je veoma važna i plodotvorna saradnja i sa mnogim ministarstvima. Navešću samo dva projekta veće vrednosti, a ima ih mnogo više, koja smo po principu pola–pola sagradili sa državom, to su: zatvoreni plivački bazen, vredan preko četiri miliona evra i novi drumski most na II saobraćajnom ringu, vredan preko 1,5 miliona evra. Takođe je vrlo važna i kvalitetno ostvarena saradnja sa Kancelarijom za javna ulaganja koja je uložila mnogo novca u rekonstrukciju pirotskih škola. Na izmaku je 2018. godina, koje privredne, infrastrukturne, kulturne, sportske... aktivnosti su obeležile ovu godinu u Pirotu? Godina 2018. je bila još jedna uspešna godina za Pirot, sa mnogo događaja u vezi sa infrastrukturom, kulturom i privredom, ali ja ću izdvojiti tri: organizacija naučnog skupa povodom 140 godina od Berlinskog kongresa i 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, na inicijativu Društva istoričara Pirota, sa temom: Pirot – preko Berlina i Versaja, od turske kasabe, do modernog evropskog grada; obeležavanje 95 godina od početka izgradnje čuvenog Pirotskog keja koji se u dužini preko tri kilometra prostire uz reku Nišavu koja deli grad na dve celine: Pazar i Tijabara; i veliku nagradu koju je osvojila Slobodna zona Pirot, koja je proglašena za najbolju u Evropi, a u kojoj je grad suvlasnik 20 odsto akcija. Ono što mi čini posebno zadovoljstvo jeste to što lokalna samouprava odavno mnogo ulaže u sport, kako u rad sportskih klubova, tako i u sportsku infrastrukturu. Pripremamo se i nestrpljivo čekamo 2020. godinu, kada ćemo biti domaćini, za naš grad velikog sportskog događaja – Školske olimpijade u organizaciji Saveza za školski sport Srbije. Očekujemo oko 10.000 takmičara iz cele Srbije i veliki broj zvanica.