Svilara - platforma koja okuplja umetnike

Kulturna stanica Svilara otvorena je u rekonstruisanom prostoru fabrike za bojenje svile u Novom Sadu, tačnije na Podbari. Kulturna stanica Svilara je jedna od kulturnih stanica, svojevrsnih kulturnih centara koji su deo projekta Fondacije Novi Sad evropska prestonica kulture 2021. U prostoru Svilare, a povodom otvaranja, bili smo u prilici da pogledamo izložbu 14/24 autorke Gale Čaki. Pre Svilare, otvorena je kulturna stanica Eđšeg i mobilna kulturna stanica Karavan. O modelu kulturnih stanica, načinu funkcionisanja „umetničkih centara zajednice“ čućemo od umetničkog rukovodioca programa Lazara Jovanova i Violete Đerković, urednice kulturne stanice Svilara iz Fondacije Novi Sad 2021. Da podsetimo: šta su kulturne stanice, tačnije šta ih razlikuje od kulturnih centara? Lazar Jovanov: Fondacija Novi Sad 2021 je kao jedan od principa svog rada postavila aktivno uključivanje građana i decentralizaciju kulturnih sadržaja. Upravo su kulturne stanice važan alat u sprovođenju ovih principa. Inspiracija za razvijanje kulturnih stanica su tzv. umetnički centri zajednice’ (eng. community art centres), u okviru kojih zajednica aktivno učestvuje u realizaciji programskih aktivnosti. Kulturne stanice su, tako, nova mesta za kreativna susretanja građana koja treba da podignu nivo kulturnog angažovanja širom Novog Sada i okoline. Kulturne stanice ne posmatramo samo kao prostor, nego i kao platforme za razvoj i susretanje ideja. Važno je imati diverzitet učesnika, kokreatora prostora, što se postiže otvaranjem ka zajednici, uz, naravno, postojanje određenih kvalitativnih kriterijuma. U tom smislu, kulturne stanice ne pripadaju jednoj organizaciji, jednoj umetničkoj disciplini. Zašto su važne? NJihovi ciljevi su zasnovani na principima participativnosti, odnosno uključivanja stručne javnosti, umetnika i građana. Potom ključnog uverenja da je kultura način života svih građana, a ne samo „odabranih“. Zatim decentralizacije – većina kulturnih ustanova i sadržaja se do sada odvijala u Novom Sadu samo u strogom centru grada. Kulturne stanice imaju potpuno drugačiji pristup. „Šire“ centar, kao i samu kulturu i ka obodima grada. Tu je i princip održivosti u kontekstu odgovornog poslovanja. Povezujući umetnost i kulturu sa principima kulturne i kreativne industrije, stvaramo drugačiji, proaktivniji pristup funkcionisanja u kulturi. Iz pasive, pokrećemo stvari u aktivu. Kultura je pokretač preporoda, kulturne stanice su mesto razvoja društva, a ne iščekivanja boljih vremena za kulturu. Znam da će u Svilari svoju scenu imati pozorište Promena novosadske Akademije umetnosti? Violeta Đerković: Pre manje od godinu dana na mestu današnje KS Svilara imali smo ruševinu, čiji je potencijal trebalo prepoznati. Taj potencijal su, godinama ranije, prepoznale upravo lokalne civilne i umetničke inicijative iz svojih unutrašnjih motiva. Svilara je jedinstven primer realizacije jedne „bottom up“ inicijative na ovako velikom projektu koji je objedinio mnoštvo različitih aktera, institucija, organizacija, pojedinaca. Samo njihovim zajedničkim delovanjem, koje je dalo više od zbira pojedinačnih energija, bilo je moguće doći do onoga što vidimo danas. Ovo ističem, jer će taj organski princip nastanka biti linija vodilja i u radu Svilare, u kreiranju programa. Teatar Promena, kao studentski teatar novosadske Akademije umetnosti, prirodni je partner – Akademija se i fizički naslanja na Svilaru. Sa druge strane, duh urbane alternativne scene ide uz jedan ovakav prostor - škola savremenog performansa Ludifico će neke od svojih predstava izvoditi ovde. Očekujemo da co-working prostor okupi freelance kreativce različitih profila. Tu je i saradnja sa lokalnom osnovnom školom sa kojom se radi niz radionica. Ideja je da Svilara bude otvorena za građane, lokalnu zajednicu koja će u društvenom centru imati prostor za okupljanje i kreaciju. Želimo da podstaknemo ljude da budu otvoreni i kreativni, da ih podstaknemo da veruju da mogu svoje dobre ideje i da ostvare. I na kraju, važno nam je da naglasimo da ni Svilaru, kao ni ostale kulturne stanice, ne vidimo kao prostor u fizičkom smislu reči, već kao platformu koja će okupljati i inspirisati umetnike, kulturne profesionalce i građane iz čije će interakcije nastajati nove, uzbudljive kreacije koje sada možda ne možemo ni da zamislimo. Koja je naredna stanica koja se otvara? L. J.: U 2019. godini očekujemo otvaranje kulturne stanice OPENS, koja će akcenat staviti na rad sa omladinom, prevashodno što u toj godini Novi Sad nosi i prestižnu titulu Omladinske prestonice Evrope. To je i u skladu sa vrednostima iz našeg tematskog Mosta sloboda, u okviru kojeg smo se strateški opredelili na uključivanje omladinske populacije. Takođe, aktivno se radi i na pripremi kulturnih stanica na Novom naselju i Klisi. Kada govorimo o kulturnim stanicama na Novom naselju i na Klisi, govorimo o decentralizaciji. Da li se programi koje planirate razlikuju od, da tako kažem, terena do terena? L. J.: Koncept je takav da nudi, ali i dobija od zajednice, sadržaje koji su važni lokalnoj zajednici te podstiče lokalnu kreativnu produkciju. Kako je svaka zajednica specifična, sama po sebi, i kulturne stanice će imati svoje osobenosti. Na primer, kulturna stanica Eđšeg veći akcenat stavlja na učešće komšiluka u kreiranju programa, dok će u Svilari biti prisutnije umetničke organizacije. I što je najvažnije, u isto vreme i inovativno, sve kulturne stanice će imati jedinstvenu koordinaciju, što će omogućiti programsku sinhronizaciju i ujedinjavanje resursa, a samim tim i racionalizaciju istih. Očekujemo da će kulturna stanica na Novom naselju nastaviti tragom samonikle organizacije Novo kulturno naselje, koja bi trebala da bude i najaktivniji akter u ovom kraju, kao i do sada, negujući urbanu kulturu na otvorenim prostorima. Fondacija Novi Sad 2021, koja implementira Projekat kulturnih stanica do 2021. godine pokrenuće šest kulturnih stanica: Karavan, Eđšeg, Svilara, OPENS, Klisa i Novo naselje. Realizacija Projekta kulturnih stanica predviđa rekonstrukciju i izgradnju novih mesta namenjenih građanskom aktivizmu iz oblasti kulturnih i kreativnih industrija. Neki od navedenih prostora biće revitalizovani, a neki u infrastrukturnom smislu izgrađeni od temelja. Na koji način model kulturnih stanica povezujete sa vizijom Fondacije LJudi, procesi, prostori, programi. Početak novog. Sada.? L. J.: Upravo kulturne stanice reflektuju ovu viziju na najbolji mogući način, jer podrazumevaju drugačiji način funkcionisanja, koji je svakako inovativan za naš grad. Uspostavljamo novi model upravljanja prostorima za kulturu, koji može biti uzor i drugim gradovima u Srbiji. Kao takve, kulturne stanice prirodno uključuju veliki broj različitih aktera, organizacija, umetnika, čime dobijamo i pluralizam ideja, izraza, publike. Kulturne stanice su održivi prostori koji omogućavaju da se zajednica okuplja i kreira nove sadržaje. Održivost je model koji će funkcionisati kroz ugostiteljstvo, izdavanje prostora, EU fondove itd. Svaka kulturna stanica odlikuje se transparentnim načinom komuniciranja i kreativnim pristupom u vođenju prostora i osmišljavanju sadržaja.