Intimna pisma

Program „zlatnog Bemusa“, kako je najavljeno, zaista je bogatiji nego prethodnih nekoliko godina u kojima, zbog izostanka očekivanih sredstava, nije bilo mogućnosti za angažovanje značajnijeg broja istaknutih imena međunarodne muzičke scene. Primećujemo, ipak, da je podrška institucija jubilarnom Bemusu mogla biti i intenzivnija – pedeseto izdanje uglednog festivala umetničke muzike trebalo bi da bude povod za veliko slavlje... Ogromno interesovanje publike, očekivano, izaziva Najdžel Kenedi, praćen četvoročlanim sastavom. Tvrdi da mu je Bahova muzika svojevremeno zamenila praktikovanje joge: Fugom iz Sonate br. 1 za violinu solo otvara nastup. Kenedijeva kompozicija, Mađioničar iz Lublina, omaž je Singerovom romanu i izgubljenom nasleđu poljskih Jevreja. Polazište, izvesno, jeste u jevrejskoj muzičkoj tradiciji, ali je ishod „pripovesti“ brikolaž žanrova i tehnika, čemu će, u nastavku programa, u potpunosti korespondirati umetnikovo eksperimentisanje zvučnim prostorima pesama DŽordža i Ajre Geršvin. Ekscentrični Britanac i dalje pronalazi udobnost u nekonvencionalnom muziciranju i „autfitu“, u ležernoj komunikaciji sa auditorijumom. Sasvim drugačiji pristup ovom instrumentu demonstrira Edvin E. S. Kim (Janaček, Šuman, Betoven, Sen-Sans). Korejski violinista ne eksperimentiše odviše; reč je o virtuoznom, stilski uzornom muziciranju. Odličnom ukupnom utisku koncerta, moramo da podvučemo, bitno je doprinela i pijanistkinja Natalija Mladenović. Važan događaj za Bemus jeste učešće Beogradske filharmonije – posle desetogodišnjeg odsustva. Povratak se, pod upravom vanserijskog dirigenta Gabrijela Felca, odvijao u velikom stilu, raskošnim muziciranjem i partiturama kojima su 1969. otvorene, odnosno, zaokružene prve Beogradske muzičke svečanosti: Beograd, simfonijska poema Dragutina Gostuškog i Betovenova Deveta simfonija. Značaj ovog događaja podvučen je prisustvom Hora Slovenačke filharmonije i četvoro vrsnih solista (Sofi Klusman, Šarlote Kvat, Tomas Paul i Markus Ajhe). Interpretacije ruskog pijaniste Vadima Rudenka (Bah, Mocart, Brams, Rahmanjinov, Čajkovski), takođe su nas podsetile na atmosferu nekadašnjih Bemusa. Rečit u strukturisanju celina, Rudenko maštovito organizuje tekst, gotovo da se igra odabranim partiturama. Pravi dramaturšku gradaciju, a opet, bez preterivanja u izrazu ili zvuku - koji bi ukazali na izvođački egocentrizam. Resital za pamćenje. Ansambl Šarun sačinjen je od solista Berlinske filharmonije i među vodećim je kamernim sastavima Nemačke. Jezgro ansambla je klasični oktet, a instrumentalne kombinacije prilagođavaju odabranom programu. Beogradskoj publici predstavili su se Mocartovim Kvintetom sa klarinetom A-dur K581 i Šubertovim Oktetom De-dur D803 (Šubertov Oktet je 1983. označio debi ansambla Šarun). Prekrasno odmeren zajednički zvuk, uglađena tumačenja dela koja i zbog specifičnosti sastava retko imamo priliku da slušamo na domaćoj sceni čine ovaj susret utoliko dragocenijim. Program za koji su se odlučili članovi kvarteta Brodski, počiva na tematskoj liniji gubitka, tuge – dela Šostakoviča, Betovena, Tanake i Mendelsona: prilaze im neusiljeno i sa neuporedivom pažnjom, doslovno oživljavajući pretpostavljene emocionalne pozicije navedenih autora. Produžetak koncerta doneće promenu raspoloženja, takođe i posvetu opusu Isidore Žebeljan, srpsku premijeru nadahnute kompozitorkine ispovesti Intimno pismo iz Judejske pustinje. Uzbudljivim tumačenjima Priče sa zapadne strane i Čičestarskih psalama, Bojan Suđić, Simfonijski orkestar i hor RTS obeležili su vek od rođenja Leonarda Bernštajna. U drugom delu programa pridružio im se Ramon Vargas. Interpretacije arija Mocarta, Verdija, Gunoa, Čilee, Donicetija, Pučinija, govore o lepoti vokalnog iskaza meksičkog tenora što ga, s dobrim razlogom, više od dve decenije svrstava među vodeća imena svetskog operskog izvođaštva, a Vargasov nastup u Beogradu čini vrhuncem festivala.